Меркел чекају уцене, а будућу владу очекује пакао

0
159
Поделите:

На Западу ништа ново. Тако би се најкраће могли описати завршени избори у Немачкој будући да је Ангела Меркел освојила четврти узастопни мандат, што је и било и више него очекивано. Ипак, није све прошло глатко како су у самој Хришћанско-демокраској унији (ЦДУ) замислили будући да их тек очекују мукотрпни преговори око будуће владајуће коалиције у коју ће морати да уђу са најмање две партије узимајући у обзир да је Мартин Шулц већ поручио да његов СПД одлази у опозицију.
Коалиција ЦДУ-ЦСУ освојила је 32,9 одсто гласова, знатно мање него што су предизборне анкете предвиђале чиме су им отежане шансе да лако саставе нову владу. Немачки Бундестаг броји 631 место, а ЦДУ ће заузети 218 посланичких места. Ангела Меркел поручила је да њена партија сигурно неће састављати владу са крајњом десницом и левицом, што је “Блицу” потврдио и Дејвид Мекалистер, истакнути члан ЦДУ. Тиме је избор потенцијалних коалиционих партнера само незнатно сужен, али су могућа решења и даље бројна. Представљамо вам постизборну комбинаторику.

ВЕЛИКА КОАЛИЦИЈА – ЦДУ-ЦСУ и СПД

Clemens Bilan / EPA;

Иако је лидер социјалдемократа Мартин Шулц отписао улазак у нову владу Ангеле Меркел, још не треба потпуно занемарити ову опцију остављајући простора СПД да се можда предомисли, на шта га је у синоћној дебати након проглашења резултата позвала и сама канцеларка. Коалиција са 32,9 процената освојених гласова демохришћана и 20,8 процената социјалдемократа била би довољна за нови састав владе и таква опција не би представљала веће турбуленције на немачкој политичкој сцени будући да је у неколико наврата већ владала земљом, између осталог и у последњем сазиву Бундестага. Осим тога, програми су им веома слични па би влада била и доста стабилна.

Потешкоће

Поред тога што СПД жели да пређе у опозицију, потенцијалне потешкоће за састав такве владе представљи би и услови које би пред Меркел ставиле социјалдемократе у замену за подршку. Мартин Шулц показао је да има велике апетите (који су додуше спласнули изборним резултатом његове партије) и сигурно се не би задовољио Министарством спољних послова које је до сада водио његов страначки колега Зигмар Габријел.

Штавише, СПД би највероватније затражио Министарство финансија које предводи Волфганг Шојбле, једна од најјачих политичких фигура у Немачкој. То би довело и до раздора у самој ЦДУ која се не би тако лако одрекла кључног министарства у влади будући да је немачка економија најсветлији показатељ доброг рада неколико претходних влада Ангеле Меркел. А и свако воли да управља великим богатством земље каква је Немачка. Такође, социјални програм СПД знатно се разликује од оног ЦДУ што би такође могло да представља семе раздора између две највеће партије у Немачкој.

ЈАМАЈКА КОАЛИЦИЈА – ЦДУ, ФДП и Зелени

Clemens Bilan / EPA; Лидер ФДП Кристијан Линдер

Већ се увелико шушка да је Јамајка коалиција најреалнија опција, а име је добила по бојама партија које би ушле у њен састав. Састављена од ЦДУ (црни), либерала из ФДП (жути) и Зелених (зелена), таква коалиција заузимала би, према тренутним расподелама (ФДП има 10,5 процента, а Зелени 8,9), 52,3 процента посланичких места у Бундестагу. Уз то, све три партије представљају јаке проевропске струје.

Потешкоће

Ангела Меркел је и пре избора наводила да би волела да уђе у владајућу коалицију са Зеленима. Ипак, имајући у виду конзервативну позадину најјаче партије у Немачкој, таква коалција није дочекана са одушевљењем међу традиционалним бирачима ЦДУ као ни у тврђем крилу странке. Штавише, поједини страначки кругови сугеришу да је Ангела Меркел сувише искочила из страначког конзерватизма. Најбољи пример за то јесте њена промена мишљења када су у питању постројења за нуклеарну енергију. Иако је раније била заговарач експлоатације нуклеарне енергије, канцеларка је по том питању потпуно “позеленела” и залаже се за затварање свих нуклеарки у Немачкој.

Ипак, далеко већа препрека формирању овакве коалције представљало би “помирење” либерала и зелених који се налазе на готово дијаметралним странама политичког спектра у Немачкој. Либерали важе за странку у служби богатих који се залажу за неолиберално тржиште, док су Зелени партија мање-више класичног социјалистичког програма са тек тенденцијама ка централистичком приступу. Либерали су постигли знатно бољи резултат у односу на изборе 2013. и одлуком Мартина Шулца да СПД повуче у опозицију, свесни су своје неопходности Ангели Меркел и сходно томе простору за “политичке уцене”.

То значи да такође могу затражити нека од кључних министарстава у новој влади. Иако “природни” савезници ЦДУ када је у питању економска политика земље и проевропизам, либерали се по питању вођење спољне политике знатно разликују од демохришћана. Штавише, залажу се за јачање веза са Русима, оштрије имиграционе законе, као и смањење буџета еврозоне чије је повећање предложила сама Ангела Меркел. Ко ће ту морати да прогута више жучи, питање је које се сада ставља пред канцеларку.

Иначе, оваква коалиција још није владала Немачком на савезном нивоу, па би и та чињеница за Ангелу Меркел представљала својеврсну мачку у џаку.

КЕНИЈА КОАЛЦИЈА – ЦДУ-СПД-Зелени

Tanjug/AP Лидери Зелених: Катрин Геринг-Екарт и Џем Оздемир

Можда и најстабилнија влада која би држала 62,2 процента места у савезном парламенту. Такође, Зелени, за разлику од либерала, не би тражили велика министарства већ би се задовољили оним за заштиту животне средине.

Потешкоће

Поред чињенице да СПД (засад) не жели у нову владу, потешкоће су на првом месту исте као и код састава велике коалиције. Уз то, будући да те две странке имају довољно места да саме саставе владу, подршка Зелених им није неопходна, па стога ни уступци које би морали да им се дају. Додатно, СПД и Зелени су се већ показали заједно на делу у време мандата Герхарда Шредера (1998-2005), па је њихова сарадња врло добро позната Немцима и то не по добру. Тада су неолибералне реформе ушле на велика врата, због чега се велики број бирача који су се залагали за радничка права окренуо левичарима.

ПОТЕШКОЋЕ БИЛО КОЈЕ КОАЛИЦИЈЕ

Felipe Trueba / EPA; Протест против АфД у Берлину

Оно што је у Немачкој познато, то је да се важне одлуке, попут вођења државе наредне четири године, никада не доносе напречац, па нас стога чекају дуготрајна преговарања док се не дође до најбољег решења, а према појединим предвиђањима на нову немачку владу могли бисмо да чекамо и до католичког Божића.

Мањи број гласова које су однеле ЦДУ и СПД, као и знатно бољи резултат ФДП и Зелених у односу на претходне изборе, ни изблиза нису шокантни као нестваран резултат ултрадесничарске Алтернативе за Немачку, која не само да је први пут ушла у Бундестаг, већ је трећа најјача политичка опција у земљи са освојених 13,1 одсто гласова.

Стога, ко год да формира владу мораће да има на уму да ће у опозицији седети знатан број ултрадесничара и популиста који ће сигурно бити поприлично гласни (због чега су управо и освојили овакав историјски успех). Уколико дође до велике коалиције, мора се имати на уму и да ће АфД бити најјача опозициона партија у Бундестагу. Ангела Меркел већ је нагласила да се њихови бирачи морају саслушати. Они ће засигунро бити највећи критичатри Ангеле Меркел и њене владе и канцеларка ће имати озбиљан задатак да пронађе одговарајући рецепт којим неће дозволити ултрадесничарима да уласком у Бундестаг додатно добију на популарности у земљи са толико неславним ратним наслеђем.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here