Дојче веле: Да ли се опозиција буди?

Поделите:

Да ли је опозиција у Србији, у оквиру припрема за предстојеће веома важне локалне изборе у Београду, коначно схватила да боље изборне услове неће добити само страначким саопштењима?

Скоро сваке године су врелу политичку јесен најављивали синдикати, а ове године ће се појединим синдикатима изгледа придружити и опозиционе политичке партије. Након неколико изборних циклуса обележених строго контролисаним медијима и (пред)изборним манипулацијама, опозициони лидери су изгледа схватили да се ти ненормални изборни услови неће променити сами од себе.

Kао нека врста припреме за важне локалне изборе у Београду, Покрет слободних грађана (ПСГ) је тако одлучио да позове грађане на улични протест 6. октобра, а дан касније, 7. октобра, свој протест најављују и војни и полицијски синдикати. Да ли је опозиција схватила да од писања страначких саопштења нема неке превелике користи или је процена да се само додатним притиском може натерати власт Српске напредне странке (СНС) на равноправне изборне услове, тек предстојећи период ће изгледа имати нову динамику у до сада неравноправној политичкој борби.

Тест грађана и опозиције

Излазак на улице ће у сваком случају служити и као провера народног (не)задовољства, али истовремено и као тест снаге саме опозиције. Политиколог Бобан Стојановић за ДW стога каже да се „опозиција очито одлучила и за нешто другачији вид политичке борбе, али да је важније од тога што су се опозиционе странке покренуле око теме београдских избора, праве неке договоре, и то већ даје неке резултате. Ви тако видите да је већ сама најава повратка у политику бившег градоначелника Београда Драгана Ђиласа изазвала нервозу унутар власти“.

И не само то. Вест да би Драган Ђилас поново могао бити кандидат за градоначелника била је праћена медијским објавама како власт спрема хапшење бившег градоначелника уколико се заиста буде кандидовао. Бобан Стојановић каже да то не представља никакво изненађење. „Не знам само да ли би ишли толико далеко да га ухапсе или би то опет било неко развлачење по медијима. А ако сте већ имали нешто против њега зашто то није покренуто у протекле четири године? То, дакле, може бити нека врста застрашивања или поново почетак једне прљаве и негативне кампање Напредњака“.
Подгревање петооктобарске енергије

Сам тајминг протеста Слободана Георгиева, новинара БИРН-а, подсећа на потребу да се некако поново активира сећање на 5. октобар 2000. године и да се на тај начин поново покрена нека слична енергија. Међутим, Георгиев упозорава да пре свега нису баш најјаснији сами циљеви најављеног протеста Покрета слободних грађана, а са друге стране каже „да се из историје протестовања у Србији види да они не могу успети ако им се не придруже они који имају највише енергије – а то су студенти. С друге стране, овде више нема праве радничке класе, нема правих синдиката, и када протестују то су неке спорадичне акције, без солидарности. Све у свему, не видим ту неки велики потенцијал у протестима“.

Што се тиче евентуалне улоге Драгана Ђиласа у поновној борби за Београд, Слободан Георгиев мисли да је „Ђилас завршио причу око руковођења престоницом и да то није нека баш паметна идеја да се поново кандидује. Управљао је градом, некад добро, некад лоше, и то је по мени завршена прича“.

„Прибојавам се да опозиција на своје име нема неку снагу да покрене неки шири круг људи“, сматра и Бобан Стојановић. „Делује ми да још увек нисмо у ситуацији која може да извуче велики број људи на улице, истиче Стојановић. Ако опозиција то није успела након Савамале и сумњи у регуларност председничких избора, тешко да ће то моћи и сада без озбиљнијег повода“. А на питање да ли је проблем у опозицији или пасивности грађана, Стојановић одговара – и једно и друго. „Једноставно, ви у опозицији немате никога ко има преко 20 посто подршке. То је сад питање закона физике. А с друге стране грађани су пасивни, критикују и власт и опозицију, има ту и страха, многи и немају времена да свакодневно или једном недељно шетају“.

А оно што за опозицију може бити погубно, и због чега протести представљају двосекли мач, јесте управо питање колико опозиција људи може да извуче на улицу. Зато Бобан Стојановић каже да „уколико се на тим протестима појави до пар хиљада људи, то може имати само негативан ефекат. То би показало да опозиција не може да извуче велики број људи на улице, а то је нешто што опозиција у овом тренутку не би требало да покаже“.

Власт спремна на све?

Kао доказ да власти већ спремају изборне манипулације, ПСГ тврди како се на појединим београдским општинама драматично повећава број грађана уписаних у бирачке спискове и да се бројни активисти СНС из унутрашњости пријављују на београдске адресе како би ту и гласали. Слободан Георгиев каже да су то „врло озбиљне оптужбе, које би требало проверити. Врло је тешко о томе говорити ако немамо неку поуздану статистику“. На нашу опаску да ли је могуће веровати институцијама у Вучићевој Србији, и да ће оне то моћи да провере и изађу са тачним подацима, Георгиев каже да „неке институције ипак раде, да би можда Повереник за информације од јавног значаја могао да затражи те податке. То је заправо само наставак приче како власт не ваља – а то већ знамо. Не верујем да ће то довести до тога да бирачи ове радикалске власти, а ја их и даље сматрам радикалима, променити мишљење и престати да гласају за садашње власти“.

Kолико год ове примедбе опозиције и даље биле само у домену тешко проверљивих оптужби, за многе је то већ несумњив доказ како се власти неће либити да користе сва дозвољена и недозвољена средства како би спречили губитак Београда. „Апсолутно да, каже Бобан Стојановић и додаје како Александар Вучић „једноставно не сме да изгуби Београд. Уколико опозиција узме Београд, то ће им по аутоматизму донети много већу присутност у медијима, донеће им ресурсе, и моћи ће да промовишу неке другачије ствари. Зато верујем да су власти спремне, поред прљаве кампање, и на сваку закулисну радњу, укључујући ту и ову да повећавају број становника појединих београдских општина“.

(Не)могуће политичко деловање

Закулисне радње, маскирани батинаши, контролисани медији, власт спремна на све – како се онда уопште борити против таквог система владавине? „Ако је то заиста тако, онда смо ми у ванредном стању, оцењује Слободан Георгиев. А то захтева потпуно другачију стратегију деловања: да ли се уопште може политички деловати, или је потребно правити неки паралелни систем политичког живота? Али, та одлука мора брзо да се донесе, и да се каже да смо пробали са изборима, али да су они лажирани, и да као опозиција кажемо које кораке ћемо даље предузети“.

Дојче веле

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *