Хрватска министарка: Ми Србији помажемо да уђе у Европску унију, она нас провоцира

Поделите:

Позвали смо на разговор српског амбасадора у Загребу и саопштили јој оно што мислимо да треба да се пренесе – каже министарка спољних и европских послова Марија Пејчиновић Бурић.
Последњее заоштравање односа на релацији Србија – Хрватска, због чега је председник Александар Вучић одложио већ виђену посету Загребу, огласила се хрватска министарка спољних и европских послова Марија Пејчиновић Бурић, која каже да је дошло време да се изграде нови приступи.

Нова министарка спољних послова Хрватске је некада саветовала Дачићеву владу, а сада открива какве планове има са Србијом

– То није једноставан пут и сигурно да ће трајати с обзиром на бројна отворена питања – рекла је она у интервјуу за Нови лист.

Ово је неколико најважнијих питања и одговора из интервјуа.

Сматрате ли да је исправна одлука да се посета председника Србије одложи?

– Односи Хрватске и Србије су сложени и још увек су у фази да треба јако пазити у којем тренутку се шта догађа. Рецентне изјаве и поступци, као што је постављање споменика мајору ЈНА који је скоро па хтео да сруши Бјеловар и у смрт одвео 11 хрватских војника, сигурно нису добар увод у једну такву високу посету. У том смислу је добро да се у овом тренутку од те посете одустало.

– Хрватска и Србија имају пуно тема о којима би требало да разговарају. Смислено је да се такав висок сусрет одржи у оном тренутку када може да се седне, мирно разговара и договорие неке ствари. Дошло је време да почнемо озбиљно да решавамо бројна питања, од питања несталих, суђења за ратне злочине до положаја хрватске мањине у Србији, повратка културног блага, повратка имовине хрватских фирми… Низ је тема о којима би Хрватска и Србија требало врло озбиљно да разговарају.

Односи Хрватске и Србије последњих недеља поновно су заоштрени. Је ли одговорност за то заоштравање на хрватској Влади или званичницима Србије?

– Наш главни став у односима са свим државама регије, па тако и Србијом, је да кроз дијалог решавамо отворена питања и градимо добросуседске односе. Дошло је време да градимо један нови међусобни приступ. То није једноставан пут и сигурно ће трајати, с обзиром на бројна отворена питања. Али, управо зато је и битно да се почне.

– Врло је тешко почети разговор у контексту када имате споменик за неког ко је код нас симбол агресије. Али, није добро нити у духу добросуседских односа да се раде такве ствари које ће да испровоцирају нашу јавност. Требамо да идемо у другачијем смеру. Ми Србији помажемо и желимо да помогнемо у приступању Европској унији. То је добро за Србију, Хрватску и регију. Тај процес је важан и зато што даје добар оквир да се изграде односи који ће водити у боље односе у будућности. Стога хрватска страна не жели да те односе доводи у питање.

У време СДП-ове владе на челу са Зораном Милановићем из ХДЗ-а се тврдило да је Влада довела до погоршања односа са Србијом. Испада, међутим, да то није била тачна оцена.

– Односи Хрватске и Србије су сигурно врло осетљиви и није тешко, ни с једне нити с друге стране, да се изазове пожар. Што се тиче ове Владе, за разлику од Владе Зорана Милановића у којој је комуникација са суседном државом била лоша, ми настојимо да радимо у духу изградње односа и подстицања дијалога.

Последњих дана сте послали низ притужби на адресу Србије. Који је ефект тога, осим да хрватској јавности покажете да сте активни?

– Позвали смо на разговор српског амбасадора у Загребу и саопштили јој оно што мислимо да треба да се пренесе. Изразили смо оштар протест, што је врло јасна порука у дипломатској комуникацији. Српска страна је након тога своје незадовољство исказала читавим низом увредљивих и нетачних квалификација о Хрватској.

Није ваљда да сте очекивали да ће након вашег протеста Србија уклонити споменик мајору Милану Тепићу?

– Очекивали смо смиривање тензија, али оне су се само на више начина ужариле. Али, ми смо на такав чин морали да реагујемо, за нас то уопште није било упитно. Вагали смо врло пажљиво поруку коју треба да пошаљемо. Но, као што сте видели, у саопштењу смо позвали на дијалог, смиривање тензија и на успостављање ситуације у којој се могу развијати бољи односи између две државе. Ми на такве поступке, који се тичу агресије на Хрватску, не можемо а да не реагујемо. Јасно је ко је био агресор на Хрватску. Није у питању само хрватска јавност, него хрватска држава.

Хрватска је у спору са Словенијом, с Мађарском, односи са Србијом су заоштрени, у БиХ део политичке сцене испитује изградњу Пељешког моста… Зашто нас је ХДЗ-ова Влада посвађала са свим суседима?

– Једноставно имамо низ отворених питања која се нису досад решила и која су сада на столу. Са суседима с којима немамо коначно дефинисане границе имамо отворена питања која се на различите начине решавају од времена независности. Нисмо једина држава у Европи и свету која нема до краја дефинисане границе са суседима. Кад је реч о граничним питањима, проблем је то што се политизирају. Није проблем границе која треба да се договори, него је проблем када се то стави у сферу дневне политике и врло кратковидног хоризонта. Питање граница је важно за сваку државу, томе треба да се приђе врло озбиљно и не треба о томе политикантски разговарати. А ако се не може билатерално разговарати, онда треба ићи на међународни суд.

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *