Јелена Јелисавчић: ПРАВО И ПРАВДА НИСУ ИСТО

Поделите:

Након II св. рата, чинило се да је међународно право доживело своју пуну експанзију и развој. Послератно суђење највећим нацистичким злочинцима у оквиру Нирнбуршког процеса, донело је „Начела међународног права призната у Повељи Нирнбершког трибунала и пресудама трибунала“. Након само нешто мање од пола века, међународно право је доживело самопоништење и инволуцију свих начела оснивањем Хашког трибунала, фабрику за пласирање лажи, фалсификовање истине, обесмишљавање арбитраже и софистицирани логор за Србе.
Али, ако се вратимо на период након II св. рата, и чињеницу да су се Хитлер, Менгеле, већина нацистичких генерала као Павелић спасили „судског чекића“, долазимо до једноставне једначине без непознатих – правда „не станује“ на суду. Данас је целом свету познат методолишки приступ државе Израел у решавању критичних ситуација и привођењу нациста ка „коначном решењу“.
Насупрот томе, где смо ми? Имамо општехипнотичну пропаганду о сахрањеним фрагментима костију као некаквим жртвама које преузимају улогу холокауста и стварају мит на колективној патњи новокомпоноване нације. Са друге стране, оно што је још трагичније, Срби се други пут за непуних сто година одричу чињенице да су народ над којим се десио холокауст.
Највећи крвник на овим просторима после Павелића је два пута ослобођен по тим истим аршинима међународног права и институционализоване србофобије. Али, у чему може бити и јесте наша победа?
1. Не дозвољавамо наметнут образац кулпабилизације – Срби нису починили геноцид, немамо због чега да се осећамо кривима.
2. У Сребреници се десио геноцид над Србима у периоду 1992-1995. Тенденциозно и са намером етничког истребљења убијено је 3.262 Срба.
3. Нећете нам наметнути – политичку, моралну нити мета-кривицу нити било какав њен „идеологизован“ облик.
4. Учимо од Израела.
5. Русија и Kина нису оно што су биле пре 30 година.
То је матрица за пројекцију нашег националног успеха у шизофреном и орвеловском геополитичком дискурсу и одговор на све ослобађајуће пресуде оних који на рукама имају више крви него меса. Право оставимо њима, правду задржимо за себе као непроцењиви морални капирал и свакога дана понављајмо као Kатон старији:“ CETERUM CENSEO CARTHAGINEM ESSE CELENDAM – KАРТАГИНУ ТРЕБА РАЗОРИТИ! „.

Извор: Фејсбук профил Јелене Јелисавчић

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *