Убиство краља у Марсељу из угла данашњег телохранитеља

Поделите:

Многи историчари и публицисти писали су о атентату на краља Александра Првог Карађорђевића. Завера, политичке околности, суђење саучесницима атентатора и сећања сведока детаљно су разрађени. Али, нико се до сада није детаљније бавио непосредним начином извршења злочина, односно пропустима у обезбеђењу тако важне личности од стране француских и југословенских служби безбедности.

Управо тај сегмент проучио је Милан Богојевић (1981), бивши припадник „Кобри”, специјалне јединице Војске Србије, која се бави заштитом важних личности, који је по напуштању војске радио као телохранитељ породице Карађорђевић у Београду, а и данас је у пословима безбедности.

– Када сам мало боље проучио атентат, на основу снимка, података из архива, књига, па и новинских чланака, на мене су снажан утисак оставили пропусти у организацији заштите краља. Одлучио сам да их све побројим и забележим на једном месту. Своја размишљања поделио сам са принцом Владимиром, унуком краља Александра и он је предложио да објавимо једну брошуру поводом осамдесетогодишњице атентата која је прерасла у књигу – каже Милан Богојевић, аутор књиге „Атентат 1934” (издавач „Еволута”, Београд, 2014).

Какви пропусти су довели до трагедије која се десила у Марсељу 9. октобра 1934. године? Са једне стране, југословенске службе безбедности имале су детаљне информације о завери усташког покрета Анте Павелића. Са друге стране, француска организација обезбеђења краља Александра упркос упозорењима била је, благо речено, немарна.

Домаћини су за високог госта изабрали неадекватан аутомобил, уместо најављеног затвореног аутомобила, на марсељском кеју постављен је стари „делаж” са отвореним кровом, уз објашњење да би било добро да окупљени народ види важног госта. Тај аутомобил возио је француски полицајац Форсак, неискусан за тако важан задатак.

После атентата један новинар га је интервјуисао и овај му је рекао да је са једним официром полиције разговарао о лошем избору возила, а официр му је одговорио да му бољи аутомобил није потребан и да кроз окупљени народ вози првом брзином, пет километара на сат!

Сам краљ одбио је да носи панцир. Лично обезбеђење, француско и југословенско, није било у аутомобилу. Око возила били су француски коњаници, иако су се у то време на таквим задацима користили мотоциклисти. Шпалир полицајаца дуж трасе кретања био је редак, грађани и новинари су непрекидно прелазили са једне на другу страну улице.

– Када су краљева кола стигла на сквер испред Палате берзе, зачула се неколико пута пиштаљка какву користе саобраћајци и полицајци, остало је неутврђено да ли је и ко дао знак атентатору. Како год било, атентатор Владо Керин Черноземски из екстремистичке македонске организације ВМРО, која је сарађивала са усташама, баш у том тренутку је искочио из гомиле кличући на француском: „Живео краљ”. Креће ка краљевом аутомобилу, носећи у десној руци букет цвећа. Нико га не зауставља. Изненада убрзава, скаче на папучицу аутомобила и испаљује по четири хица у краља и четири у правцу генерала Жоржа. Рањен је и француски министар спољних послова Луј Барту – објашњава Богојевић.

Возач Фросак уместо да нагло убрза пре него што је атентатор скочио на кола, или када је већ био на бочној папучици, покушава руком да га одгурне. Потпуковник Пиоле, који је био на коњу, удара сабљом Черноземског кога истовремено са два метка погађа полицајац Дебион.

Атентатор пада и разјарена маса га линчује после чега је подлегао повредама. Ипак, и искусни официр Пиоле претходно је направио грешку, уместо да буде уз особу коју штити, он је у критичном тренутку изјахао испред „делажа”.

Медицинско обезбеђење у пратњи ове важне поворке није постојало. Жоржа и Бартуа су превезли у болницу, а краља Александра у Префектуру (општину)!? Ту је и констатована његова смрт, а и Барту, иако је из „делажа” изашао на својим ногама, преминуо је под тешко схватљивим околностима.

– Сагледавајући све пропусте у организацији обезбеђења, сматрам да план обезбеђења није ни постојао или је био толико лош да се не виде конкретни потези у циљу заштите краља. Толико пропуста и грешака на једном месту мора да је у први мах збунило и самог атентатора Черноземског који је вероватно мислио да ће морати да се помучи да нађе „рупу” у обезбеђењу, а уочио је да је читаво обезбеђење једна велика „рупа” – закључује Богојевић.

 

М.Галовић

Политика

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *