Борислав Боровић: Здрав разум спасио Исланд

Поделите:

Када је свет погодила финансијска криза , економски гледано, најбоље је било пустити лоше банке да пропадну и тако плате цену за хаос су произвеле. Да је тако урађено, све би било у светској економији боље и здравије него данас. Новац који је тада дат за спашавање банака, могао је бити употребљен за корисне ствари за заједницу и народ, попут изградње инфраструктуре или улагања у екологију свеједно, а не шпекулантима  који су произвели овај проблем. Што је најгоре, нису донесени ни нови закони који би спречили даље дивљање ових предатора, па је готово извесно да ће неки нови балон нарасти и пући.

Проблем је што ће због оваквог поступања, будуће кризе бити све разорније и у све краћим временским интервалима. Фигуративно речено, уместо да се исушује мочвара, новац је дат за опоравак комараца који преноси маларију. А шта је урадио Исланд? За разлику од САД и већине земаља у еврозони, када је наступила светска финансијска криза, Исланд је одлучио да не штити „свој банкарски систем. Терет кризе је превалио на повериоце пропалих банака у привреди а не преко леђа својих пореских обвезника. Рекли су, „ко је закувао, треба то и да куса“. Наравно, нападани су са свих страна, прећено им је, уцењивани су…али су издржали и успели. Вероватно им је острвска дистанца помогла да из безбедне удаљености не изгубе здрав разум и основну логику. Исланд су, после очигледних успеха стабилизације, почели да хвале светски финансијски званичници, укључујући и шефицу Међународног монетарног фонда Кристин Лагард.

Мада искрено,  шта им је друго преостало када им је Исланд одржао лекцију из тржишне економије на који су се они тако радо позивају, али очигледно само реторички. Заправо, Исланд није упао у замку паракомунистичке филозофије…када је губитак банака у питању. Само је поступио по строго прокламованим правилима либералне (не неолибералне) економије – пустио је да тржиште ради свој посао. Дакле, није штитио повериоце банака у земљи, чија је “имовина“  нарасла на преко 200 милијарди евра10 пута више од националног БДП. А почело је тако, што су 2003 године све државне банке у Исланду приватизоване у настојању да привуку стране инвеститоре (звучи познато). Хит је би онлајн-банкарство, са минималним трошковима и високим стопамаповраћаја улагања, која су расле геометријском прогресијом. Али, је растао и дуг банака према ино повериоцима. Спољњи дуг Исланда (не јавни)је 2007. износио чак 900% БДП а исландска круна изгубила је 85% своје вредности у односу на евро. Исланд је био пред потпуним сломом. Новац је нестао са рачуна грађана и фирми а банке су пропадале једна за другом. И уместо да безпоговорно извршавају директиве које су долазиле ка Исланду у циљу спашавања страних банака, „рибари“ су одбили да плаћају дугове које нису направили, сменивши Владу која је кумовала овим шпекулацијама. Општим протестима су приморали на оставке гувернера централне банке и борда који је управљао приватизованим банкама. Круна је морала да девалвира, али је Исланд тако постаозанимљив улагачима. Туризам је процветао, а помало заборављено рибарство је кренуло да ради пуном паром. Приватизоване банкедржава је одмах национализовалаДок се у Србији на државни интервенционизам гледа са подсмехом и одбојношћу какав се има према преносиоцима лепре, он је Исланду донео спас. Наравно, рационализацијом непотребних трошкова државе, уз две милијарде кредита који је узет али паметно употребљен, експанзијом туризма, великим повећањем извоза (риба, алуминијум)…спашене су банке и економија Исланда. Држава је показала да може да буде бољи послодавац од приватног сектораИсланд није члан ЕУ. Иако је аплицирао за чланство, народу је та идеја све даља. И квоте за рибарство које је уведено у ЕУ, су јак разлог овог удаљавања. Наравно, државна администрација им је међу најмањим и најштедљивијим на свету. На пример, посланици од привилегија имају само паркинг место близу парламента . Можда и због тога, Исланд данас има БДП од 21 милијарду евра на само 330 хиљада становника. Смеју се када им државници из земаља ЕУ кажу да ће их подржати на путу за чланству у ЕУ. „Али ми не желимо у ЕУ, не треба нам подршка.Много тога код куће морамо да урадимо пре него што почнемо да размишљамо о прикључивању ЕУ“.

Борислав Боровић

ВИДОВДАН

Поделите:
15 replies
  1. Зоран
    Зоран says:

    Исланђани ЕУ пореде са рестораном. Али, кажу, уместо да једете јела која сами наручите, из кухиње вам стигне јело које је одабрао кувар, а не оно што сте ви хтели.

    Одговори
  2. Borislav
    Borislav says:

    Mart 2015 godine „Šef islandske diplomatije Gunar Bragi Svejnson izjavio je da je odluku o povlačenju kandidature podneo Letoniji, koja predsedava EU i da je o tome obaveštena i Evropska komisija“.

    Одговори
  3. Драган
    Драган says:

    „Juče je London Times objavio ovu čitulju

    – Danas žalimo odlazak voljenog prijatelja Zdravog Razuma koji je bio
    sa nama mnoge godine. Niko ne zna tačno koliko je bio star s obzirom
    da je njegova krštenica davno zagubljena u birokratskoj crvenoj traci.

    On će biti zapamćen po tome što se držao dragocenih lekcija >Znati
    kad se skloniti sa kiše, >Zašto ko rano rani dve sreće grabi, >Život
    nije uvek fer, >Možda sam ja kriv.

    Zdrav Razum je živeo po jednostavnim ekonomskim pravilima >Ne troši
    više nego što zarađuješ i oprobanim strategijama >Odrasli, ne deca,
    vode stvari. Njegovo zdravlje je počelo naglo da propada kada su
    uvedene dobro zamišljene ali preopterećujuće regulative.
    Izveštaji o >6-togodišnjem dečaku optuženom za sexualno uznemiravanje
    zato što je poljubio devojčicu > o >Učitelju koji je otpušten jer je kaznio
    nevaspitanog učenika su samo pogoršali njegovo stanje.

    Zdrav Razum je izgubio tlo pod nogama kad su roditelji napali nastavnike
    jer rade posao koji su oni propustili da urade u disciplinovanju njihove
    nevaspitane dece.

    Propao je još više kad su škole morale da dobiju roditeljski pristanak da bi
    deci dali losion za sunčanje ili aspirin, ali nisu smeli da obaveste roditelje
    ako je učenica trudna i želi da abortira. Zdrav razum je izgubio želju za
    životom od kako je crkva postala biznis a kriminalci počeli da dobijaju bolji
    tretman od svojih žrtava.

    Zdrav Razum je prebijen otkad niste mogli da se branite od provalnika u
    sopstvenom stanu i provalnik je mogao da vas tuži za napad. Zdrav Razum
    se konačno odrekao želje za životom kad je jedna žena propustila da shvati
    da je kafa koja se puši vruća, prosula je u krilo i odmah dobila ogromnu
    nadoknadu.

    Zdrav Razum će biti ispraćen od njegovih roditelja Istine i Poverenja, od
    njegove supruge Diskrecije, od njegove kćeri Odgovornosti i njegovog sina
    Logike. Iza njega ostaju njegova 4 polubrata <Znam svoja prava,
    <Hoću odmah, <Neko drugi je kriv i <Ja sam žrtva. Pogrebu nije prisustvovalo
    mnogo njih jer je vrlo malo njih shvatilo da je otišao.

    Ako ga se ti još sećaš, prosledi ovu vest, ako ne, pridruži se većini i ne radi ništa."

    Драган Славнић

    Одговори
  4. Evropljanin
    Evropljanin says:

    Zdrav Razum je napustio ove krajeve 1989 god, kad je Jugoslavija – koja je (za razliku od drugih socijalistickih zemalja) bila pred vratima EU – krenula u nacionalisticke, verske, bratoubilacke ratove.

    Neke druge socijalisticke zemlje – koje su bile daleko iza Jugoslavije – usle su u EU i danas, kao Ceska, Poljska, Slovacka, Slovenija i dr, danas su u svakom pogledu daleko ispred Srbije.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *