Насловна Некатегоризовано Милосављевић: (Спољно)политичко “шетање српских опанака”

Милосављевић: (Спољно)политичко “шетање српских опанака”

161
1
ПОДЕЛИ

(Спољно)политичко “шетање опанака”

Од када се од стране коалиције СНС – СПС кренуло са убрзаним прихватањем сваколиких уцена које долазе из Брисела, оно што нам се намеће у њиховој текућој кампањи „унутрашњег дијалога о Косову” подсећа на цинично упозорење америчке полиције потенцијалним жртвама сексуалног насиља:„Ако баш не можете да избегнете силовање, покушајте да учествујете“, гласи тај савет. Инструментализација ове „добронамерности“, кроз притисак на одрицање од Косова, заправо је претварање стокхолмског синдрома, патолошке привржености силеџији,у некакав проевропски “патриотски реализам”, прописан целој Србији.

Очито није тек тако Клинтонова у Београду, предочила неодлучном Тадићу да ће изгубити због недовољне кооперативности са атлантистима, јер ће, по њој, „проблеме на Косову најбоље разрештити они који су их и створили“. И заиста, они то, од 2012, раде етапно и вешто, као коалиционе „беле лале“.. .Ова ујдурма, упорног скривања пуног садржаја и правих намера власти И њеног ментора око Косова , обезбеђује Америци алиби за све свињарије почињене још од пада Берлинског зида и улива лажну наду Шпанији да Иберијско полустрво није Балкан.

Али, на истом путу су и први сателити Брисела “жутаћи” из лажне српске опозиције. Они показују да у Србији и Курта и Мурта, уз нешто НВО асистенције и припомоћ невладине владе могу јашити истовремено са влашћу, на истом коњу, па чак јој и придржавати узде у важним ресорима. Напредни у седлу и обавезама Брселу И ММф а и даље иделошки жути у срцу.

Добрвољна подложност српске политичке и једног дела интелектуалне елите понижењима без отпора, како оних из власти, тако ињихових „опонената“, у садејству са квази посвађаним медијима таблоидног задаха, тек је врх леденог брега овдашњег тренда симулације демократије присутане и наметнуте из атлантистичког дела глобуса. Зато се не треба исувише чудити књижевнику који се вајка „а шта би са Косовом и да нам га врате”. Јер ради сео успеху глобалне стратегије овладавања државама без испаљеног метка, а корумпирањем умова оних који треба да је штите. И то од политчара и војника, чувара територијалне целовитости, па све до писаца, уредника новина, академских катедри.
И зато, ако савест неких од набеђених „цветова нације“ пада на испиту патротизма, тешко да ће један од родоначелника стратегије поништавања суверености, Шпанац Хавијер Солана, бивши генсек НАТО, прихватити оцену да је, стављањем Србији омче око врата отимањем Косова, уствари, отворио пут безбројним могућим сецесијама и потенцијалним ратовима. Који се одвајкада крчкају у европском вулкану, да би повремено кренуле попут лаве.Као у Каталонији.

И заиста Шпанија, преко проглашане “одложене незавиности Каталоније “ као да креће ка грађанским рату какав је разорио СФРЈ, . Да ли и Каталонце, циљано а тајно, подстичу они који су се, већ, преко парадржаве Бондстил, ушанчили на балканском југу Европе. А под сумњом је и Британија, која би по сваку цену да задржи под својом контролом Гибралтар, део шпанске територије. Што би могла да оствари са ослабљеном или расцепканом Шпанијом. О томе ће историја накнадно. Тако ће бити редом, све док немачка Европа, која је и сама „продужена рука“ америчког глобалног пројекта, једнога дана и сама не постане изненађена жртва незајажљвог глобалног хегемонизма картела интересних група, окупљених у САД и у лондонском Ситију.

Дакле, не само притиском на Београд, већ и на Мадрид, неки нови штаб, који је осмислио Брегзит као почетак пропадања ЕУ, али и на мала врата довео војну хунту на власт уСАД, изрежиравши представу око избора Доналда Трампа као председника покриће, чини озбиљан, можда и последњи, покушај спасавања „новог поретка“ од потонућа узрокованог грешкама разобрученог неолиберализма. Ако је тако, онда је галама дубоке државе против Путина, и наше наводне истинске привжености “цару” православља, вођена преко ЦНН и америчких мејнстрим медија, које следе у стопу и српски посебно магазини – па чак и РТС, однедавно у управном одбору РТС појачаним бившим уредником Данаса и Тадићевим саветником нови шоу за редовну публику риалитија. Али и претња Вучићу да буде још кооперативнији око Косова или ће му на црту изаћи богати Ђилас по рецепту 5 октобра.

Очито да је, после суспензије међународног права, почев од растурања СФРЈ и некажњеног бомбардовања Србије, па све до Сирије, где управо САД гурају Курде у свој рат за нафту и гас, обећавајући им као плен државу (баш као и Албанцима са Косова), сазрела неолиберално неоколонијална пракса најновијих хегемона. Врло слична нацизму и његовој гебелсовској пропаганди. А то се, наравно, опет опробава баш на Србији. По аршину тог расизма, коме у виду уступка на путу за ЕУ председник ипак неће послати писмо протеста што нас једном Шпанци бомбадују у оквиру НАТО и отимају Косово, а други пут траже да их подржимо у очувању Каталоније, постоје такви народи и државе који су, будући без реалне залеђине и подршке, већ предодређени да буду “поваљени” и инструментализовани за прохтеве глобалиста као “шетачи опанака”.

Стога ваља схватити да је, у плановима НАТО, у погледу изложености слободној а некажњаваној и некажњивој деструкцији, заправо читава Србија „посебан случај“, а не само Косово. Јер, оно је тек почетак парања државе Србије Та Србија се све више уводи у улогу жртве силовања без казне за злочинце. Поука „дијалога“, а уствари монолога (то јест диктата са елементима страног мешања), о „препуштању судбини“ се подразумева. „Уступак“ ће бити мање болан ако сарађујете, што је, опет, „лековит“ наговештај бирачком телу да без трзавица устоличи стратегију прихватања „коначног“, у Бриселу већ уприличеног, статуса Косоваи Метохије као „државе“.

У тој клими одабрани домаћи политичари, академици, писци и глумци, блиски “двору“ појашњавајући смисао кампање и предстојеће формалне институционализације зацртаног, тврде да варијанте „бескрајних преговора“ или “замрзнутог конфликта”, само, вуку у вир мрачне прошлости. Штавише – иду у томе толико далеко, да, с пуним самопоуздањем, гарантују нови пораз Србије у наводно неизбежном рату са „пријатељским Западом“ ако посегнемо за легтимном одбраном од оних који спонзоришу још једну албанску државу на рачун 15 одсто територије Србије.

У тој калимеровској стратегији убеђивања како смо,не само „лењи и непредузимљиви“ (што нам је већ добро објашњено и утувљено), већ још и „мали и немоћни“, те као такви морамо бити спремни на све, из Београда је, ових дана, упућена нова, како се дало разабрати, алиби понуда Приштини. У стилу – наравно, да и даље „не дамо Косово“, него, ипак, ако Прштини ипак обезбедимо столицу у ОУН, или прво макар хоклицу, нешто, ваљда, морамо добити за узврат. То му дође као тражење награде за посредовање у противприродном политичком блуду.

На то неодљиво подсећа још једна напредњачка “ промена свести “ пред пропутовање Ердогана кроз Београд за Нови Пазар што ће, “поред отварања нових радних места”, свакако охрабртие тамошње присталице још једног Косова, или нове Каталоније. Сведоци смо славодобитне турнеје донедвно куђеног турског председника и у државним и у блиским сорошевским медијима као, замислите , “тиранина султана и утамањивача демократије” . Но одједном је дан пред долазак на место црног мегдана Срба И Турака , на “Калиш“, Ердоган програлшен за Ататурка. Мада му је по свему чиста супротност. А Вучић опет за политчког близанца блажено почившег краља, такође Александра, који је са турским европејцем по рођењу Албанцем, масоном, заиста имао одличне везе будући и сам припадник ложе слободних зидара која му је натурила Југославију уместо свих Срба у једној држави. У том очито реформацијском духу дочека “ султана “ предсдник је упознао госта да Срби из 2017 нису они из 1389. Е ту бих се коначно у нечему сложили, имајући у виоду реалност српског спољнолитичког риалитија “неутралности “. Јер држава је на истом путу леминга Југославије и покрета неврстаности чији је колапс после заседања у Београду симболично најавио “Африканизацију Балкана” и Распад СФРЈ. А сада меркање преосталих српских територија по истом рецепту.

Драган Милосављевић

1 КОМЕНТАР

  1. Сад ердоган није омиљен у америки и код сорошевци
    они оће да га сруше

    одреко се Бабе са Босфора и Алијин син Изетбеговић
    јер Америка је газда а Турчин је избођач радова
    барем је тако било
    Америка пажљиво прати Русе у НИС Кинезе у железари а и Турке
    није то нето што им се свиђа

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде