Хрватски медији: Зашто се десничари диљем свијета панично боје Сороша?

Поделите:

ПРОШЛЕ зиме, усред антикорупцијских просвједа у Румуњској, национална телевизија оптужила је Џорџа Сороса да је „потплатио псе да судјелују у просвједу“, пише Foreign Policy.

Просвједи у Букурешту изазвани су доношењем закона који тежи декриминализацији корупције, а били су највећи у Румуњској од пада комунизма 1989. године. Владина телевизија је објавила да су просвједници били потплаћени: „Одрасли су добили 100 леја (24 долара), дјеца 50, а пси 30 леја“.

„Владине телевизије стално лажу. У три реченице имају пет лажи“, рекао је новинар Andrei Astefanesei зa Foreign Policy. Телевизија је тужена због лажне оптужбе против Сороса, међутим, то је била само једна у дугом низу оптужби: Сорос је наводно манипулирао тинејџерима који су водили антикорупцијске просвједе ове године у Словачкој, а проглашен је „кривим“ и због поучавања ученика у Румуњској о ЛГБТ правима.

Глобалне теорије завјере: „Сорос жели чинити зло“

Теорије завјера о 87-годишњем Соросу и његовом утјецају постале су глобални феномен. У ожујку је шест америчких сенатора потписало писмо у којем су Тилерсона позвали да истражи финанцирање Соросових организација од стране америчке владе.

Гласноговорник сенатора Утаха Mikea Leeja, који је водио иницијативу, изјавио је: „Наша сумња да организације које Сорос финанцира поткопавају америчке приоритете односи се на пуно шире подручје од источне Еуропе“.

Сорос је чак повезан с бившим браничем у НФЛ-у Колином Киперником, који је клекнуо за вријеме америчке химне у знак просвједа против полицијске бруталности. „Честитке Колину Кипернику због популаризирања мржње према Америци. Џорџ Сорос је поносан на тебе“, објавила је конзервативна коментаторица Томи Ларен.

Сорос је на Твитеру такођер оптужен да је одговоран за референдум о неовисности Kаталоније те масовну пуцњаву у Лас Вегасу. Међутим, сумње у Сороса су најизраженије у средишњој и источној Еуропи. У Румуњској је вођа владајуће странке изјавио да Сорос „жели чинити зло“ и да се милијардеру не може вјеровати јер је рођен у Мађарској.

Сорос је „жртва антисемитизма средње и источне Еуропе“

У Мађарској је премијер Виктор Орбан најавио да ће Сорос бити главна тема изборне кампање сљедеће године, а сматра га се издајником. А у другим државама „само његово име је повод за антисемитизам који је дубоко укоријењен у регији“, пише Foreign Policy.

Мађарска овог тједна одржава референдум чији циљ је осудити Сороса и његов став о имиграцији. Орбан је у петак изјавио: „Џорџ Сорос је купио људе и организације, и Брисел је под његовим утјецајем. Желе срушити ограду, пустити милијуне имиграната у Еуропу и тамо их распоредити – и желе казнити нас који се с тим не слажемо“.

Гласноговорница Соросове Фондације отворено друштво (ОСФ) Лаура Силбер је коментирала нападе против њега: „Он је човјек који се бори за своје увјерења. Опасно је говорити против аутократа и корупције“.

Kако је 87-годишњи милијардер постао највећи „демон“ средње и источне Еуропе?

Сорос је свој филантропски рад започео у Јужноафричкој Републици за вријеме апартхеида, када је младим грађанима дао стипендије за свеучилиште у Cape Townu. Пет година касније, 1984. отворио је први ОСФ у Мађарској. Kасније је отворио мрежу фондација диљем средишње и источне Еуропе „јер је био забринут због интелектуалног егзодуса“, рекао је вођа словачког ОСФ-а Јан Орловски.

„Сорос је желио да људи остану у регији унутар либералних демократских друштава“. У Словачкој је 1998. подупро кампању којом је збачен премијер Владимир Мечиар, оптужен да је допустио да држава дође под мафијашку власт.

Оптужен због излагања људи западним идејама

Paul Stubbs, британски академик који живи у Хрватској, рекао је да је Сорос у то доба критизиран јер је давао огромне количине новца локалним политичким елитама, од којих су неке биле против власти, те тако покушао постати „важан политички играч у регији“.

Соросов новац помогао је излагању људи западним идејама, што није било добро прихваћено у Румуњској. Kорисници његове стипендије хвалили су га због пружања прилике да први пут напусте државу и науче нове идеје, али остали их нису прихваћали. Иако је његов рад неко вријеме био добро прихваћен у средњој и источној Еуропи, слика се промијенила избијањем глобалне економске кризе 2008. године.

„Створене су сумње у финанцијску добробит придруживања Еуропској унији и то је био почетак краја отворених друштава у источној и средишњој Еуропи. Већина држава већ је имала врло крхке демократске институције“, анонимно је изјавио бивши мађарски политичар.

Сорос је донацијом од 100 милијуна долара покушао помоћи регији, али у 2012. ОСФ је прекинуо редовите донације локалним властима. „Учинио је то јер је у његовим очима циљ био постигнут. Рекао је: ‘Сад смо чланови ЕУ'“, изјавио је Габриел Петресцу, члан бившег румуњског огранка ОСФ-а.

„Либерална демокрација схваћена као зло“

Бивши мађарски политичар изјавио је како се и Орбан, којег је Сорос некада финанцирао, окренуо против њега због опће политичке атмосфере у којој је „либерална демокрација због глобалне економске кризе схваћена као зло“. Влада је покренула кампању у којој се на постерима позива на „заустављање Сороса“, који је сада приказан као богаташ с прљавим новцем и „Американац“.

Kритичари оптужују Орбана за антисемитизам, али он тврди да је против Сороса због неслагања у вези с имиграцијом. Мађарска влада испитује људе слажу ли се с изјавама попут: „Један од Соросових циљева је осигурати блаже казне за имигранте који почине злочине“ и „Један од циљева је да покрене политичке нападе и оштре казне против држава које не желе имигранте“.

„Све у свему, ово је чудан политички процес с обзиром на чињеницу да се одржава референдум о човјеку који има скоро 90 година, не живи у Мађарској, не кандидира се на изборима и није одговоран за тамошњу имиграцијску политику“, закључује Foreign Policy.

Индекс.хр

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *