Александар Ружић: Да ли је Војводина = Каталонија?

Поделите:

Неуставни референдум у Каталонији, који су одржале регионалне власти на челу са Карлосом Пуждемоном, отворио је читав низ питања и подгрејао сепаратистичке тенденције широм света. Иако игра Каталонаца са уставним поретком Шпаније сада делује потпуно неозбиљно због неодлучности по питању једностраног проглашења независности, цела ова конфузија ствара домино ефекат и  производи нестабилност у другим државама.

Првог октобра, на дан неуставног референдума о независноти Каталоније, у градовима на северу Србије освануло је неколико „Војводина = Каталонија“ натписа, што је изазвало забринутост и размишљања о будућој територијалној целовитости земље. Шансе војвођанских сепаратиста се најбоље могу утврдити ако у даљем тексту анализирамо етаблираност партија и покрета у политичком систему Србије који пропагирају независну Војводину, права и обавезе које Војводина као аутономна покрајина остварује кроз уставни поредак као и демографска структура и културне разлике које могу (или не могу) проузроковати дубоку политичку кризу.

 

Етаблираност сепаратистичких партија и покрета у политичком систему

 Да би утврдили колико је снажна подршка на северу Србије и колико су гласачи заиста опредељени за партију која је носилац идеје о независној Војводини, морамо да се осврнемо на претходна три до четири изборна циклуса. Уколико је једна партија у претходних осам до 12 година константно преко изборног прага од пет процената, за њу се може рећи да се усталила у политички систем и да је грађани сматрају као релевантну.

У нашем случају то је Лига социјалдемократа Војводине, дугогодишњи предводник у промоцији идеје о Републици Војводини. Њихов лидер, Ненад Чанак, је на дан референдума у Каталонији био на лицу места и указао подршку сепаратистичким вођама. Поред ЛСВ-а ту је и Војвођанска партија, али овај феномен треба посматрати из угла остваривања интереса кроз улазак у коалицију на националном нивоу са најјачим (о)позиционим партијама јер сами немају капацитет за озбиљно политичко деловање. Главни представници националних мањина данас налазе место у власти и на тај начин остварују своје интересе без икаквих тенденција за самосталношћу.

У обзир ћемо узети претходна три изборна циклуса – од 2008. до последњих покрајинских избора 2016. године . Треба рећи да је изборни систем у Војводини карактеристичан по томе што се 60 посланика бира пропорционалним системом, а преосталих 60 посланика већинским системом. Изузетак су последње одржани избори 2016. године који су одржани искључиво по пропорционалном.

2008 године, на изборима је од око 1,7 милиона уписаних бирача, милион њих остварило своје право да бира. ЛСВ је по пропорционалном систему однела око 8.7% и 5 мандата у покрајинској скупштини, по већинском систему нису добили ниједан мандат. Можемо додати још и Савез војвођанских Мађара са око 7.5% и 5 мандата по пропорционалном систему и 4 мандата по већинском. 2012. године ЛСВ је освојила више од 110 хиљада гласова, односно 8 мандата по пропорционалном систему и 3 мандата по већинском систему. На последњим изборима 2016. године, ЛСВ је освојила мало више од 60 хиљада гласова и 9 мандата, Савез војвођанских Мађара са 47 хиљада гласова је добио 6 мандата. Мађарски покрет за аутономију је нова политичка снага која се појавила и освојила 16 хиљада гласова и 2 мандата. Ако упоредимо ова 3 изборна циклуса, можемо да видимо слабљење како мањинских, тако и сепаратистичких снага.

Аутономна покрајина у уставном поретку

 Увек је било изузетно осетљиво питање референдума и право на његово одржавање. Његова злоупотреба и коришћење под паролом „основног људског права на изјашњавање“ је крајње дискутабилно. Неуставни референдум у Каталонији је негација основних слобода, јер остварење основних слобода је могуће само под законом, а у овом случају Каталонци делају као да закон не постоји. За разлику од Каталоније, Квебек и Шкотска имају уставом загарантовано право на референдум о независности што чини фундаменталну разлику због немогућности да се изазове дубока политичка криза. Војводина, попут Каталоније, нема уставом загарантовано право на референдум о независности, а могућност да се тако нешто деси је у домену научне фантастике – главни доказ је подршка коју сепаратистичке снаге добијају од грађана и која је у паду. У крајњем случају, како у Каталонији, тако и у свакој другој држави где се крши највиши правни акт једне земље, могућа је интервенција органа реда и мира у циљу сузбијања нереда.

 

Демографска структура и културне разлике

 Војводина представља изразито мултикулуралну средину. Поред Срба, који чине више од 66 процената становништа северне српске покрајине, ту су и Мађари (13%), Словаци (2.6%), Хрвати (2.4%), итд. Мађари су углавном насељени на северу, Хрвати на северозападу, док су остале мањине разуђене по целој Војводини.

Културне разлике између људи у Војводини и остатка Србије су занемарљиве. Ако изузмемо архитектуру која представља различито вишевековно наслеђе и на северу и на југу, као и одређене школе које наставни програм прилагођавају националним мањинама, разлика скоро да нема. Језик у званичној употреби је српски, штампа је на српском, прогласи су на српском, документи такође – „војвођански“ једноставно не постоји. Потпуно супротна ситуација од ове управо је у Каталонији – посебно културно наслеђе, каталонски језик је у званичној употреби, дуга традиција тежње ка самосталности. И након свега, ове године, Уставни суд Србије је прогласио Војвођанску академију наука, уметности и културе (последњи пут обновљена 2015. за време покрајинске власти Демократске странке, Савеза војвођанских Мађара и Лиге социјалдемократа Војводине) неуставном, што је још један корак у смеру сузбијања сепаратистичких тежњи.

Након каталонског референдума, потенцијална регионализација света и уситњавање постојећих држава је проблем на који се мора усмерити значајна пажња. Квалитетни и правовремени потези могу сузбити неуставне сепаратистичке потезе, што ће прва морати да учини влада у Шпанији уколико дође до једностраног проглашења независности Каталоније. За разлику од каталонских, сепаратисти на северу Србије имају мизерну подршку за њихове мегаломанске планове, а уз адекватне политике на националном нивоу, српска територијална целовитост неће бити доведена у питање.

 

Александар Ружић

ВИДОВДАН

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *