Остоја Војиновић: ОДЛИВ МОЗГОВА – Преко границе без повратне карте

Поделите:

“Тешко је док се не одлучиш, тада све препреке изгледају непролазне,све тешкоће несавладиве; али када се отргнеш од себе и неодлучног, кад победиш своју малодушност, отворе се пред тобом неслућени путеви и свет није скучен ни пун претњи “ Меша Селимовић.

Сеобе високообразованих које су 1958. године назване „одливом мозгова” (brain drain), својствене су свакој земљи (једино Сједињене Америчке Државе имају „прилив мозгова” или brain gain). Овим појмом је први пут описано досељавање британских академаца и научника у Сједињене Америчке Државе. Савремене образоване луталице непогрешиво су следиле стрелицу у компасу која је показивала смер исток-запад, из сиромашних у богате крајеве.

„Одлив мозгова” ниједна земља није зауставила, али су га поједине ублажиле или успеле да му делимично преокрену ток. Одраније се помиње Јужна Кореја, у новије време Индија и Кина. Једну од кључних мера представља повећање улагања у науку (и високо образовање): Србија из буџета издваја 0,3 одсто бруто домаћег производа (БДП). Наша земља, троши мање новца од Словеније и Хрватске, а знатно више од осталих суседа из некада заједничке СФРЈ. Према Лисабонској декларацији, садашње и будуће чланице ЕУ морају да

достигну један одсто из државне касе или три одсто укупно уз учешће привреде.

„Селидба памети” се, превасходно, сматра економским изазовом. јер, чињеница је да и образовани и необразовани одлазе зато што немају посла, или су им шансе да до њега дођу мале. У земљи без индустрије, каква је данашња Србија, и за једне, и за друге наде је све мање. Одлазак из земље, свакако је бољи за појединца ,али не и за друшто, јер тим поступком оно остаје осиромашено за велики број младих стручњака који “трбухом за крухом“ одлазећи, нашу земљу остављају у архаичости науке, која у 21. веку напредује несагледиво брзо.Сваки човек који мора да напусти своју земљу, напушта и своју породицу, место, окружење, пријтеље. Србија је за сваког тог човека, сиромашнија за једног младог стручњака, али и пореског обвезника.

Најчешће се одлази у Немачку, Аустрију, Швајцарску, Шведску и Италију. Према занимањима највише је отишло лекара, електроинжењера, ИТ стручњака и машинских инжењера.Оно што је уочљиво је то да су ови мигранти све млађи и све образованији и да међу њима предњаче мушкарци.

 

Према анкетама које се врше, приметно је да чак 60 одсто студентске популације на свим факултетима размишља о одласку у иностранство.Врло је илустративан пример да чак 90 одсто испитаних студената ветерине из Београда размишља о одласку, јер већина њих има пријатеље и колеге из струке у иностранству, тако да су то канали на које рачунају они који имају жељу да оду.

Међу главним разлозима за одлазак наводе се споре и недовољне промене у друштву, неизвесност коју носи сутрашњица, низак ниво животног стандарда, мале могућности за проналажењ посла за који су се школовали, политичка нестабилност, затим бржа могућност запослења, већа материјална примања, виши стандард, као и веће шансе за усавршавање и напредовање у иностранству, уз квалитетније животне услове и веће професионалне могућности.

„‘Одлив мозгова“ може се данас посматрати и као још једна последица захукталог процеса глобализације и безграничне размене роба, услуга и људског капитала.Управо ће и привлачење људског капитала од стране економски најмоћнијих држава света бити обележје будућег развоја савременог друштва, где ће млади, високообразовани људи склони креативном размишљању и иновацијама бити јако скупа и тражена роба.

У бившој Југославији постојали су представници у ОЕЦД, бавило се прављењем националних извештаја о имиграционим политикама, да би почетком 90-их година тај интерес престао. Србија ни данас нема ниједан документ о предузетим мерама како би се ублажио или успорио процес “одлива мозгова“. Евидентан је проблем одсуства озбиљног бављења овом проблематиком, не размишља се нити дела у правцу мобилизације исељених и у првој фази, макар на даљину укључивања у развој матице. Поготово што већина оних који су отишли после извесног времена проведеног у иностранству сањају повратак у земљу.У другим државама које су озбиљно приступиле проблему “одлива мозгова“, они су подељени у неколико категорија: повратак неуспелих, повратак конзервативаца, односно оних који нису успели да се уклопе у културни миље земље у коју су отишли, повратак пензионера и повратак иноватора заинтересовних за развој своје земље.

 Међународна организација за миграције ИОМ осмислила је и покренула програме за повратак и реинтеграцију високостручног и квалификованог кадра. Програми које је ИОМ спровео још пре двадесетак година у земљама Латинске Америке, нудили су повратницима серију подстицаја, од покрића трошкова пресељења, преко помоћи за интеграцију, додатак на плату и слично…. Србија, није на жалост ни покушала на направи сличан програм, чиме је пропуштена прилика да се оваквим приступом врати једно преко потребно поверење интелектулне српске дијаспре у матицу. Посебно што је Србија већ доживела један талас повратника после  2000. године, али без икаквих анализа нити о броју истих , нити о резултатима. Да ли на крају можемо да се запитамо да ли ћемо се дозвати памети, али и како је вратити из белог света када смо јој већ “помогли“ да оде тамо.

 

Остоја Војиновић

ВИДОВДАН

 

Поделите:
2 replies
  1. Lune
    Lune says:

    Hm,hmm..to,nije slucajno,to je svesna politika,priblizno srednjoj ekonomiji. Posedovati,potreban broj radnika,a visak “ prirodno prenaseljeni“, pritiskom,nezaposlenosti,istisnuti u beli svet,Ostatak ce da budu seljaci,sa vec uvedenim porezom na okucnicu i njive.A, crkva ce da deli sta komentreba “ kao sto je nekad bilo“. To, su,uveliko prisutni repovi Maltusa,a zrtve tog suludog srednjevekovlja,su nasa deca i omladina,i buduce potomstvo.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *