Петар Милатовић: Промоција и гостовање за памћење

Поделите:

У суботу 14. октобра и у недељу 15. октобра 2017. године, у организацији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ одржане су две  плодоносне јавне  дискусије у оквиру серије „Духовних разговора“, а тема је овом приликом била  „Улога писаних медија у повезивању матице и расејања“.

Бечка публика је имала част да ужива у две промоције
сјајног књижевног часописа за децу „ВИТЕЗ“ који уређује Недељко Попадић, најпопуларнији песник међу децом и младима, часописа који је намењен младима у циљу очувања, неговања и развијања српског ћириличког писма, с једне, и подизања етичке вертикале код младе генерације, с друге стране, што је за сваку похвалу у времену посуновраћених вредности на скоро свим нивоима.

Недељко Попадић, песник, оснивач и главни и одговорни уредник часописа „Витез“

Да подсетимо, поред Недељка Попадића, чланови редакције култног часописа „Витез“ су: Раде Ђерговић, Татјана Војиновић, Лела Марковић, Аница Гудлин Грујић,  Светлана Гајић, Сања Радојковић, Драгољуб Станковић, Рада Цветановић, Никола Стојановић, Радислав Јовић, Јулија Марјановић и Милица Докнић; док уметнички савет чине: Матија Бећковић, Добрица Ерић, Милован Витезовић, др Спасоје Граховац, др Мирјана Стакић, Миодраг Јакшић, Бора Ђорђевић, Радмила Жежељ и Александар Чотрић.
На обе промоције надахнуто и луцидно су говорили доајени српске сатире и хумора: Александар Чотрић, један од најчувенијих српских афористичара, народни посланик, члан Одбора за расејање у Скупштини Србије, председник Интерпарламентарне скупштине Православља; Љубомир Ћорилић, песник, прозни писац, афористичар, антологичар, члан уредништва часописа „Витез; Раде Ђерговић, чувени афористичар и хумориста, такође члан Уредништва часописа „Витез“; Светлана Гајић, позната песникиња и члан уредништва часописа „Витез“ и Милица Докнић, позната песникиња и новинарка, члан редакције часописа „Витез“.

Прва промоција одржана је 14. октобра 2017. године  у сали Саборне цркве „Свети Сава“ (Veithgasse 3).
На жалост, промоција у трећој бечкој општини била је у полупразној сали, пред свега 19 посетилаца. Иако уважени председник бечке „Просвјете“ Срђан Мијалковић често истиче масовност чланства, овом приликом стварност је сасвим другачија.

Више празних столица него посетилаца у суботу 14. октобра 2017.

Где су „бројни чланови“? Макар да су и оних 18 посетилаца довели своје породице не би била слика поразна, јер уважени гости нису заслужили да говоре у полупразној великој сали, али они су одржали предавање и промоцију као да је присутно неколико стотина слушалаца, а не само укупно 19, укључујући два свештеника и потписника ових редова.

Сала у цркви Васкрсења Христова у другој бечкој општини била је пуна

Друга промоција је одржана сутрадан, односно 15. октобра , после литургије у препуној сали цркве Васкрсења Христова која је била премала да прими све заинтересоване посетиоце, па су многи били принуђени да изван сале слушају надахнуте речи афористичара, песника и хумориста. Потписник ових редова морао је, на крају, после изласка из сале, да препричава разлоге бројних салви аплауза у препуној сали.

Светлана Матић представља часопис за младе „Витез“. С њене леве стране је уредник „Витеза“ Недељко Попадић, а с десне афористичар Раде Ђерговић

Обе промоције успешно је и надахнуто водила песникиња Светлана Матић, члан управе Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ у Бечу.

Оснивач и главни и одговорни уредник часописа „Витез“ Недељко Попадићрецитовао је неколико својих песама из његове култне књиге „Пошаљи више ту поруку“ за коју су рецензије написали: Матија Бећковић, Љубомир Ћорилић, Мила Мутавџић, др Воја Марјановић, др Спасоје Граховац. Све Попадићеве песме публика је прихватила са одушевљењем, о чему сведоче бројне салве аплауза после сваке његове песме. Како и не би ако се има у виду да Попадић мајсторски доводи песничку реч до савршенства на начин који је разумљив свакоме, без обзира на социјални статус и степен образовања?

Александар Чотрић говори афоризме руских афористичара

На првој промоцији, у суботу 14. октобра 2017. године, Александар Чотрић је  исцрпно и аргументовано говорио о средствима јавног информисања у отаџбини и расејању и при том је посебно нагласио утицај штампе из расејања која је деценијама била анатемисана и забрањена у отаџбини и том приликом се посебно осврнуо на: „Нашу реч“, „Бели орао“, „Слободу“, „Српску борбу“,“ Американски Србобран“, Канадски Србобран“, „Глас канадских Срба“, „Глас Срба“, дневни лист „Вести“, као и на истакнуте уреднике тих новина, а такође је нашао за сходно да нагласи како је потписник ових редова доајен на том плану у Бечу, што је потписника ових редова најпријатније изненадило.
На другој промоцији 15. октобра 2017. године, у сали  цркве Васкрсења Христова у другој бечкој општини, Чотрић је промовисао антологију савременог руског афоризма „Велико у малом“ коју је приредио, превео и написао предговор и која је недавно објављена у Београду у издању „Српске речи“, а ову антологију Чотрић је посветио Даници Драшковић. У овој антологији Чотрић је српској читалачкој публици презентовао руске ауторе: Гарана Агацарског (1986); Татјану Ајвазову (1949); Игора Алексејева (1967); Дон Аминадоа – Аминада Петровича Шпољанског (1888-1957); Бориса Андрејева (1915-1982); Димитрија Андрејева (1931-2004); Анатолија Анисенка (1952- 2001); Миахила Анчарова (1923-1990); Михаила Акатјана ((1931); Валерија Афоченка; Ираклија Багишвилија (1984); Јурија Базиљева (1943); Махила Баруа (1958); Алексеја Батијевског (1921-2012); Сергеја Белоусава (1981); Алису Белоусову (1986); Теодора Бела (1930-2001); Александра Беркута (1963); Валентина Бориова (1924-1989) и још преко сто најзначајнијих руских афористичара, што је, у ствари, велики Чотрићев допринос чврћем повезивању руске и српске књижевности.

Чувени Љубомир Ћорилић, песник, књижевни критичар, антологичар, добитник бројних књижевних награда, аутор петнаест књига поезије за децу и одрасле, шест значајних монографија, оснивач десет књижевних манифестација, члан УКС, надахнуто је беседио о неминовној свесрпској саборности у овом најтежем и најодговорнијем историјском тренутку; о неодустајном чувању и неговању ћириличког писма које је у Србији данас изузетно угрожено.

Љубомир Ћорилић, песник, књижевни критичар, антологичар, говори у сали
цркве Васкрсења Христова у другој бечкој општини

При том  је Љубомир Ћорилић апеловао на свесрпско јединство у расејању и том приликом је посебно похвалио часопис „Словословље“, нагласивши да је овај медиј у отаџбини изузетно читан и цењен код интелектуалне читалачке публике. На обе бечке промоције уважени Љубомир Ћорилићдонео је, по душу, опојан мирис свесрпског једногласја из матице, а све у циљу скупљања расутог и усправљања посрнулог, што је на обе промоције испраћено овацијама. Посебну тежину Ћорилићевим речима даје чињеница да је наслоњен на свете завете предака, с једне, и његове решености да предано чува српски национални интегритет са етичком и духовном вертикалом, с друге стране.

Раде Ђерговић, члан уредништа часописа „Витез“, чувени српски хумориста, сатиричар и афористичар, члан Удружења књижевника Србије и невладине организације „Ризница српске духовности“, бивши председник Чивијашке Републике 2002-2003. године, аутор значајних књига: „Јовановићи“, „Савремене басне“, „Носталгичне приче“, „Коска је бачена“, „Ослушкивање из склоништа“, „Зауставите земљу“, „Небески народ и земаљска чуда“, „Бруте брате“, „Хумор и лектира“, „У демократији до гуше“, „Издајници еволуције“; добитник многих књижевних награда, превођен на на руски, пољски и македонски језик; добро је загрејао дланове посетилаца на обе бечке промоције својим врцавим афоризмима и окрепљујућим хумором у овим суморним временима, још једном протврђујући неприкосновену чињеницу да је смех једини лек за најболеснију (не)озбиљност!

Раде Ђерговић, члан уредништа часописа „Витез“, чувени српски хумориста, сатиричар и афористичар, својим афоризмима запалио је дланове бројној публици

Светлана Гајић, песникиња и члан редакције часописа „Витез“, аутор три књиге поезије за децу: „Под маслином птице завичаја“ и „У дечјој башти“ на обе бечке промоције рецитовала је своје стихове из најновије књиге „Песме за децу“, за коју је у својој рецензији Љубомир Ћорилић у мудром Предговору „Мноштво тема у сликама лирским“ сажео развојни поетски пут Светлане Гајић написавши да „стиховања у овој књизи потвршђују да Светланин песмотворни дар, исказом искрене љубави према деци, налази најпречи пут до дечјег срца“. 

Светлана Гајић, песникиња и члан редакције часописа „Витез“

Додајмо овим Ћорилићевим речима чињеницу да та моћ само моћнима успева, што је Светлана Гајић потврдила на обе бечке промоције, а да та моћ само моћнима успева, поред Љубомира Ћорилића, потврдили су и остали рецензетни ове Светланине књиге: Добрица Ерић, Мила Мутавџић и Мирјана Стакић.

Милица Докнић, песникиња и члан редакције часописа „Витез“

Милица Докнић, члан редакције часописа „Витез“, најмлађа учесница овог својеврсног књижевног каравана, али и потпуно зрела као стваралачка личност, на обе бечке промоције јасно нам је својом поетиком ставила до знања да је писану реч пажљиво избрусила до лапидарног сјаја.

После друге промоције сви учесници овог књижевног каравана отишли су да посете „Школу српског језика за децу“ коју од 2012. године, дакле пре пет година,  организује бечка „Просвјета“, што је за сваку похвалу.

Подсетимо да су својевремено: „Српска народна одбрана у Европи(СНО)“, „Глас Срба“, „Српски национални препород“ и „Српски културно-информативни центар“ у Бечу имали СРПСКУ ШКОЛУ, у Дому СНО(Blumauergasse 24) у другој бечкој општини; затим у петој бечкој општини (Reinprechtsdorferstraße 2) и дванаестој бечјој општини (Breitenfurterstraße 56-60), у периоду од децембра 1983. до децембра 2009. године у којој су деца изучавала градива из српског језика и српске историје пуних 26 година.

 „Просвјетина“ „Школа српског језика за децу“ од пре пет година на изванредан начин наставља ранији вишедеценијски континуитет образовања младих. Кад се на време посеје семе знања на Светосавској њиви, још од 1983. године,  резултати су плодоносни, што се потврдило у пракси кроз настављен континуитет образовања младих, али сада под окриљем Српске православне цркве која „Просвјети“ широкогрудо уступа просторије за манифестације у својим храмовима у другој, трећој и шеснаестој бечкој општини, али не и другим српским организацијама.

 

 

 

Словословље

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *