Реформе Вука Караџића и обележавање јубилеја српског језика заборавиле све институције

Поделите:

Према мишљењу Миленка Матицког, председника скупштине Вукове задужбине, нема сумње да је реч о веома важном датуму, о чему је, подсећа, написао неколико студија.

Јубилеј српског језика и књижевности – 170 година од Вуковог превода на народни језик „Новог завета“, објављивања „Песама“ Бранка Радичевића, Његошевог „Горског вијенца“ и студије „Рат за српски језик и правопис“ Ђуре Даничића – испраћен је муком, пишу „Новости“.

Једини који се тим поводом огласио је академик Миро Вуксановић, питајући се који је разлог томе.

„Својом реформом Вук је урадио нешто трајно, што се не може мењати без обзира што напади на њега трају већ два века. Последњих година појачани су и напади на Његоша. Није потребно посебно истицати колико су бесмислене тврдње да је Вук упропастио српску традицију и нанео велику штету неким облицима српског језика који су настајали пре његове реформе. Као што су бесмислене и тврдње да су Андрић и Његош утицали на братоубилачке и грађанске ратове код нас.“

Вуксановић напомиње да Његошев Одбор Матице српске припрема научни скуп за 13. и 14. новембар, поводом 1847. године, и тежиште ће бити на „Горском вијенцу“.

„Одабрали смо 16 најбољих књига о Његошу, у којима се говори и о значају ове године за српску културу и књижевност.“

Према мишљењу Миленка Матицког, председника скупштине Вукове задужбине, нема сумње да је реч о веома важном датуму, о чему је, подсећа, написао неколико студија.

„Читавог свог живота Вук је имао велике противнике и био жестоко оспораван. А кад је он умро 1864, његов највећи противник Јован Хаџић је покренуо часопис „Огледало сербско“, са намером да Вуковој реформи зада смртни ударац. Преварио се, часопис је изашао у само шест бројева и ствари су кренуле у сасвим другом правцу. Заборавили смо и допринос Данила Медаковића који је у својој штампарији од 1850. године објављивао на народном језику дела тадашњих најзначајнијих српских писаца и то су биле велике победе, не само српског језика и књижевности, већ и српске државе.“

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *