Хоће ли Америка спречити српске ратне генерале да уче кадете

Поделите:

Шта је нелегитимно у томе што ће српски ратни команданти предавати на Војној академији?

Као да су знали да ће генерали Владимир Лазаревић, Љубиша Диковић и Божидар Делић убудуће преносити своја искуства из рата на Косову и Метохији кадетима Војне академије у Београду, новинари „Вашингтон поста“ критиковали су српског министра одбране због похвале дате генералу Лазаревићу.

„Време стида је прошло и наступа време тихог поноса када Србија негује и чува успомене на све који су је бранили“, рекао је министар Вулин у Нишу 7. октобра.

Један од начина да се успомена на оне који су херојски бранили Србију 1999. на КиМ негује и чува је и то да генерали, ратни команданти, пренесу своја искуства кадетима на Војној академији.

Међутим, с обзиром да је амерички амбасадор у Србији Кајл Скот на друштвеним мрежама поделио текст „Вашингтон поста“ уз, можда, злокобно упозорење да „месеци рада на побољшању имиџа Србије у САД могу бити подривени једном изјавом“, како ће у Америци бити примљена вест да ратни команданти, од којих је један био осуђен у Хашком трибуналу, предају кадетима на Војној академији?

Американце треба подсетити на Вернера фон Брауна, чувеног немачког ракетног стручњака, који је конструисао ракете „Фау 1“ и „Фау 2“, које су убиле на хиљаде британских грађана 1944. и 1945. године, каже за Спутњик војни аналитичар Мирослав Лазански.

Он помиње и да је, када је био гост Бундесвера, био у касарни која се зове по Ервину Ромелу, немачком нацистичком фелдмаршалу, а његовим именом назван је и један немачки разарач. Како то не смета демократској јавности, пита се Лазански.

„Ми треба да будемо поносни на нашу војску која је ратовала на Косову, бранила територијални интегритет Србије и Југославије и немамо чега да се стидимо. Када неко нама на том плану било шта покуша да оспори, само му треба навести примере Вернера фон Брауна и Ромела“, каже Лазански.

Нема ништа нелегитимно у томе да се на нашим војним школама изучавају акције Војске Југославије на КиМ 1999. године, додаје Лазански.

„На суђењу генералу Лазаревићу доказано је да је за сваки случај ратног злочина и кршења Женевских конвенција одмах тражио да се дотични процесуирају и свим војницима Треће армије на КиМ подељено је писмено упутство са основним инструкцијама Женевске конвенције“, објашњава Лазански.

Осуда генерала Лазаревића, током НАТО агресије команданта Приштинског корпуса, а непосредно после тога и команданта Треће армије ВЈ, ствар је Хашког трибунала, који је, како Лазански каже, све само не суд и политички инструмент писања нове балканске историје.

Пензионисани генерал Божидар Делић био је током НАТО агресије командант 549. механизоване бригаде, која је са агресором водила тешке битке на планини Паштрики из окршаја изашла као победница.

Да ће предавати на Војној академији, каже, сазнао је јуче од пријатеља који су рано ујутру вест прочитали у медијима.

„Ја сам, иначе, 2001/2002. године био начелник Катедре тактике Војне академије. Радо бих одржао потребан број часова у вези са искуством, тактиком и оперативом, уколико је то њима потребно. Са највећим задовољством. Али то ништа не зависи од мене“, каже Делић.

Ни он у томе не види ништа нелегитимно.

„Сматрам да не постоје никакве препреке да се то деси, да би то било добро и за Војну академију и за кадете и за више нивое, да смо ми спремни на то, да бисмо то радили из највећег задовољства. Да не постављамо никаква питања, ја лично бих све услове, осим просторних, обезбедио сам“, каже Делић.

Делић се, међутим, прибојава да реакција која дође из САД може бити таква да од планова да ратни генерали предају на Војној академији не буде ништа и мисли да ће до тога тешко доћи.

Свака држава и војска која држи до себе, каже, треба да искористи ратна искуства својих официра.

„Мислим да је апсолутно исправно то што је рекао министар, да нико од нас нема права да остави млађе генерације без писаних трагова о догађајима, без искустава и анализа дешавања на крају 20. века, где смо били и учесници и у добром делу и главни актери неких догађаја“, каже Делић.

Оно што ће генерали предавати на Војној академији је стратегија и тактика коју је ВЈ примењивала против непријатеља током НАТО агресије 1999. године. Два основна модела којима се наша војска бранила су маскирање и маневар, каже Лазански. НАТО је после 78 дана бомбардовања успео да уништи свега 14 тенкова наше војске.

Лазански помиње и да је регуларна албанска армија дејствовала против бригаде генерала Делића, као и да је у окршајима са 549. Бригадом изгубила 6 тенкова.

Током НАТО агресије, начела борбене употребе јединица морала су да буду промењена, описује Делић оно што ће предавати кадетима.

„У тактици постоји начело груписања снага на изабраном правцу. Ми смо ту одређене ствари морали да променимо због огромне превласти непријатеља у ваздушном простору. Такође, мењали смо и начело употребе артиљерије. Артиљерија се такође групише на главном правцу напада или на тежишту одбране. Међутим, ми то нисмо радили јер је непријатељ имао потпуну превласт у ваздуху, па смо применили потпуно супротно начело. Уместо начела груписања, ми смо извршили дисперзију артиљерије. Батерије смо смањили са шест на четири оруђа и извршили дисперзију на простору. Тако да ако су се једне налазиле у ситуацији да су се изнад њих налазили авиони, оне нису дејствовале, али је било њих које су дејствовале са других праваца“, описује Делић тактику примењену на КиМ.

На тај начин југословенска артиљерија обезбеђивала је подршку пешадијским јединицама. Бригада којом је генерал Делић командовао редовно је примењивала начело изненађења, што је једно од основних начела у противтерористичкој борби.

Југословенска војска се са КиМ повукла практично непоражена и без озбиљних губитака. Сваки покушај непријатеља да направи простор за евентуалну копнену интервенцију НАТО-а је спречен, без обзира на непријатељску надмоћ у ваздуху.

Можда та чињеница и највише боли америчке званичнике када се противе томе да српски ратни команданти преносе своја искуства кадетима.

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *