Филип Михајловић: Индоктринацијом против породице

Поделите:

Женске студије по опште прихваћеној дефиницији су студије о жени, интердисциплинарно, критичко и интелектуално проучавање одсуства жена кроз историју, као и проучавање друштвеног односа полова. Међутим, пракса показује да се овај програм манифестује на изразито идеолошки начин.

Ове студије су место где се под фразом једнакости и интеграција приповедају квазиженска и  мањинска права са недовољно поткрепљеном научном аргументацијом. Уочљива је последица културалног марксизма и политике индетитета која је отишла у екстреме. Гледање на свет је црно-бело и уместо претходно репресивне буржоазије и под репресијом радничке класе  имамо свет где су све жене нова радничка класа а мушкарци буржоазија. Када се детаљно преиспита и дода још индетитета као што су раса (где су бели људи репресивни у односу на остале) , сексуалност (где су хетеросексуалци репресивни) и скоро придодата права трансродних особа и новог термина „цис“родних особа (који су уствари људи задовољни својим родом пошто се то по њима бира и није природно одређено) јасно се види идеолошко наметање вештачке поделе људи.

 Професори који шире  „знања“ из ових поља су најчешће припадници феминистичких покрета зачетих на Западу, углавном доста лево оријентисани до мере социо-анархизма, који наравно успут убаце у предавања о роду. Полазе од теорија код којих је род потпуно друштвено конструисан, па и од тога да не постоје никакве биолошке разлике између мушкараца и жена, као и од фамозног мита о родној неједнакости у платама и напада на породицу и брак (на који се гледа као затвор за жену) идући толико далеко да исти називају и легалном проституцијом. Таква врста индоктринације, која се касније манифестује кроз социјалну политику и законе, руши и извргава руглу породицу и породичне вредности. Од тога да више не постоји муж и жена, него партнер 1 и партнер 2 , да не постоје отац и мајка, него родитељ 1 и родитељ 2 где се кроз тобоже борбу против дискриминације потпуно релативизује и доводи до апсурда дефиниција родитеља. Гледање на брак, као један део свеопштег патријархата, који као систем контролише друштво, је у суштини једна велика репресија жена.

Када погледамо реалност видимо да су породица и брак у ствари један од основних индикатора стабилности, било финансијске било психолошке за саме родитеље, а поготово за децу. Један од најбитнијих статистичих показатеља да ли ће дете одрасти у ментално здраву особу, да ли ће се довољно образовати, да ли ће имати веће шансе за успех и на крају и сам основати своју породицу и имати децу. Интересантан податак је корелација у порасту стопе криминала и деликвенције са порастом самохраних родитеља, што даље показује улогу и значај који родитељи имају у животу детета. Тако да се неком може свидети или не идеја брака и породице али реалност да она води ка бољем друштву и има значајну улогу у њему и не може се оспорити.

Филип Михајловић

ВИДОВДАН

 

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *