Хрватски медији: Како се Tодорић осветио Хрватима!

Поделите:

“Осветит ћу те, тата!”, узвикнуо је 20-годишњи Ивица Тодорић на суђењу свом оцу Анти Тодорићу осуђеном 1971. као судионику Хрватског прољећа за “антиреволуционарну дјелатност” и господарски криминал под оптужбом да је шест милијуна марака преусмјерио Матици хрватској за набаву оружја.
Тај цитат је наведен у књизи “Газда” и Тодорић га никад није демантирао, а живот и каријера Ивице Тодорића су показали да је освета била неочекивано жестока. Не само да је држава која му је осудила оца нестала, него је обитељ Тодорић у Републици Хрватској постала најмоћнија у овом дијелу Еуропе.

Готово пола стољећа касније, точније 46 година, Ивица Тодорић је, међутим, након што је против њега Државно одвјетништво покренуло процес због господарског криминала, устврдио на свом популарном блогу да је “ријеч о политичком процесу”. “Нисам спреман гледати и чекати да се кроз добро познате обрасце, политичким декретима, као у нека мрачна времена, гомила тобожња криминална количина од које се не могу бранити. Са својим хрватским и међународним правним тимом спремам обрану и тужбе које ће, у судским епилозима, расвијетлити и пред правду извести све оне који су криминалним активностима и неуставним законом створили параван за највећу пљачку приватне имовине у сувременој Еуропи”, устврдио је Тодорић и тако заокружио политичко-господарско-правосудни наратив своје обитељи. Наравно, у случају прогона његова оца постоји оправдана сумња да је процес био политички мотивиран, а до коначне судске пресуде Ивица Тодорић је невин човјек.
Дијете из Змијаваца

Биографија Ивице Тодорића је, пак, мање-више позната – његови су поријеклом из Змијаваца код Имотског, а рођен је 1951. у Загребу. Дјетињство је провео у Божјаковини недалеко од Дугог Села, дипломирао је на Економском факултету у Загребу 1976., а те године заједно с оцем Антом и пуницом Златом покреће стакленички узгој цвијећа, потом шири посао на увоз и извоз житарица те воћа и поврћа. Крајем 80-их година прошлог стојећа оснива Агрокор, а прва твртка коју је купио кредитом Загребачке банке била је задарска Сојара. Загребачка банка га је кредитирала када је куповао и пшеницу и кукуруз од ПИК-а Осијек и Кутјево за потребе државних резерви, а потом је избио скандал када се дознало да су пшеница и кукуруз извезени, а државне резерве празне.

Тада је основано и саборско истражно повјеренство које је утврдило све чињенице, и то је био сав резултат тог повјеренства. Тодорић 1992. купује Јамницу и Агропрераду, 1993. Звијезду, творницу уља, 1994. Ледо и Конзум, а 1995. Агрокор постаје концерн. На овом мјесту, пак, ваља издвојити његов интервју за лист Цроман из 1993. у којем тврди: “У временима захуктале приватизације и послодавци се сусрећу са сасвим непознатим проблемима. На Западу они имају битан утјецај на државну политику, док се код нас све врти између синдиката, Коморе и Владе. Као заступници приватног капитала, ми овог тренутка особиту позорност посвећујемо већој заради радника и сређивању тоталног нереда у наплати потраживања”.

Менаџерски кредити

Данас те ријечи имају, наравно, сасвим другачији призвук, а тада су се главне критике на његов посао односиле на то да је од Загребачке банке добивао кредите повољније од других, по камати од четири посто, док су другим подузетницима у то ратно доба камате биле 12 посто. Надаље, Агрокор 1998. купује Јаска вино, 2000. преузима Сарајевски кисељак, творницу минералне воде, 2003. србијански Фриком, творницу сладоледа, 2004. творницу сладоледа Балдауф и пунионицу минералне воде Фонyоди у Мађарској. Потом постаје власником ПИК-а Врбовец, ПИК-а Беље, Тиска, а 2014. купује Мерцатор, када за тзв. ПИК-обвезницу залаже већински пакет власништва над Агрокором. На врхунцу кризе ликвидности у ожујку ове године вриједност те обвезнице номинално тешке 486 милијуна еура пада на четири посто своје вриједности, односно вриједи 20 милијуна еура.

Толико су, наиме, власници обвезница тада вјеровали да ће Ивица Тодорић остати власник Агрокора. Када су се тих мјесеци враћали са својих иноземних путовања, власници и менаџери наших великих твртки тврде да је главно питање финанцијских инвеститора било: “Ис хе а цроок?”(“Је ли он лопов?”), алудирајући на могућност да је Тодорић фалсифицирао пословне књиге. Налази преправљених финанцијских извјешћа за 2015. и 2016. које је направила изванредна управа, а потврдила конзултантска кућа ПWЦ (мада уз немали број ограда гледе валоризације неких ставки) показали су смањење вриједности имовине Агрокора за чак 21,7 милијарди куна, а правосудни процес ће показати је ли ту било и елемената криминалног дјела.

Ако ћемо се вратити на интервју за Цроман из 1993., може се рећи да је до ове године Тодорић и те како успио у намјери да има немјерљив утјецај на политику, али и да је једнако тако своју снагу искористио да повећа неред у наплати потраживања својим добављачима, а ни радничке плаће, на примјер у Конзуму, нису биле баш при врху у свом сектору.

Није црно-бијели лик

Међутим, Ивица Тодорић није црно-бијели лик, он, за разлику од многих других тајкуна, своју друштвену моћ није искористио само да себи прискрби корист, већ је низ твртки технолошки и организацијски модернизирао, а посебно је интересантно очување и развој пропалих пољопривредних комбината. ПИК Беље и ПИК Врбовец су, према бројним показатељима, можда и преинвестиране компаније, а чињеница да ПИК-ови под собом имају 33 тисуће хектара обрадиве површине сасвим сигурно ће резултирати напором Владе и изванредне управе Агрокора да у нагодби вјеровника то купе домаћи инвеститори.

Наравно, када послујете уз камату од десет посто, а конкуренција од два посто, осуђени сте да кад-тад останете без дијела или цјелокупног власништва, а Ивица Тодорић то себи није могао на вријеме признати. Ипак, истрага ДОРХ-а, као и друге истраге, можда би се морала оријентирати и на то јесу ли ПИК-ови испуњавали своје обвезе како би им био опроштен дио порезних дугова и кредитних јамстава.

Агрокор је, наиме, ПИК-ове куповао за једну куну, што није спорно, јер би твртке у супротном ишле у стечај, али се купац обвезао да ће провести значајан технолошки искорак, као и одређене чинидбе како би ПИК-овима држава опростила добар дио порезних обвеза и претходних државних кредитних јамстава. Новинари до сада нису могли добити информације о томе, па је и то један рукавац за могуће правосудне провјере.

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *