Одржана врло посећена трибина „Култура изражавања на интернету“

Поделите:

Трибина „Култура изражавања на интернету“ одржана је у среду, 18. октобра у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Пред бројном публиком, међу којом су били и ученици Смарт гимназије, говорили су: психолог Александар Шибул и главни уредник сајта „Видовдан“ Жељко Ињац.

На трибини је било речи о узроцима „хејтовања“ и „флејмовања“, као и култури изражавања на интернету, али и о могућности побољшања опште културе на том медију.

На трибини је било речи о узроцима „хејтовања“ и „флејмовања“, као и култури изражавања на интернету, али и о могућности побољшања опште културе на том медију.

Виртуелна заједница на интернету дефинисала је своје друштвено прихватљиве норме понашања као интернет бонтон. Нажалост, друштвене мреже, којима је примарна улога да окупљају интернет заједницу с циљем интеракције њених чланова, преплављене су „хејтовањем“ и „флејмовањем“ или у преводу  – изливима мржње, нетолеранције, вулгарности и вређања.

На почетку предавања, Ињац је рекао да интернет има своје предности и недостатке. Недостаци су у томе што је комуникација текстуална, те је тешко изразити емоције. Текстови се често погрешно тумаче, јер „емотикони“ не помажу да се потпуно изрази емоција у тексту.

Ињац је, затим, додао да се због наведених недостатака на интернету појављује неколико врста „хејтера“. То су: обични „хејтери“, затим  „тролови“, “спамери“ и „флејмери“. У последње време, „хејтовање“ је постало део имиџа. То су често људи који су исфрустрирани, те намерно остављају провокативне коментаре. Тролови  имају потребу да скрену пажњу на себе, а настали су на интернет форумима. Слично троловима, спамери затрпавају непотребним порукама неке дискусије. Најзад, флејмери су интернет корисници који остављају запаљиве коментаре покушавајући да испровоцирају интернет заједницу да реагује.

– Међу свим набројаним групацијама, постоје спонтани, али и организовани хејтери који намерно пишу провокативно у оквиру организоване кампање. Моје лично искуство, као уредника неколико сајтова и форума, јесте да један део хејтера може да се преваспита и култивише и да временом постану сасвим нормални чланови  интернет заједнице. Међутим, има и оних других који долазе са злом намером. Однос је, отприлике пола-пола – закључио је Ињац.

У наставку трибине, психолог Александар Шибул рекао је да је узрок „хејтовања“ жеља да се баци нека удица или мамац, како би се изазвала реакција, што често прелази у вређање. Људи који долазе с том намером на интернету, постоје и увек ће постојати.

– Како у реалном животу постоји хијерархија, и на друштвеним мрежама постоје групе које имају вође и следбенике. Тако је у свакој области, јер апсолутна једнакост не постоји. Свако од нас тежи опстанку и самоостварењу, а што смо успешнији имамо више оних који нам се диве. Када вас неко слепо прати, то најчешће значи да нема своје мишљење. Знајте да ће вас мрзети после пар месеци, јер свака крајност у емоцијама на крају се  претвара у своју супротност. Што се неко више пење лествицом успеха, то ће га више мрзети – рекао је Шибул и додао да „хејтовање“ на интернету има своје корене у немогућности човека да се оствари на одређеном пољу.

Интернет је по Шибулу, анархична, слободна зона где људи, скривени иза екрана, стичу храброст да неком ауторитету у било којој области кажу „Ма, хајде, о чему ти то причаш!“ Посреди је склоност према перманентном критиковању и омаловажавању. Зато наше понашање може да буде агресивније на интернету, него у реалним социјалним контактима.

– Тога будите свесни, па када пожелите да некога искритикујете на интернету, најпре се запитајте: Да ли бих том човеку имао снаге да то кажем и у лице?“ – савет је који је Шибул упутио на крају трибине.

 

КЦНС

 

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *