Кампонески: Хајде да искористимо глобализам уместо што се завлачимо у мишју рупу!

Поделите:

Написао сам синоћ текст у којем сам рекао да у Србији не постоји политичка идеја која се разликује од Вучићеве и да докле год буде тако он ће бити неприкосновени владар ове територије.
Не зато што је он добар у тој идеји, већ зато што је његова интерпретација и пракса најближа просечном човеку.

Покушаћу у овом тексту на што једноставнији начин да се надовежем на ту причу.
Неће бити лако, многи ће одустати од читања, ал ето, понела ме страст за политиком.

Замислите да треба да нацртате један круг, у тачки у којој почињете да га цртате, почиње интерес једног човека и његове породице који живи у Србији и у тој истој тачки завршавате цртање, а са те стране се налази Глобализација као актуелни друштвено политички систем на нашој планети.

Узмимо да је интерес већине људи сличан, да буду безбедни, здрави, да имају шта да једу, чисту текућу воду, затим даљу надградњу образовањем, културом, социјалним животом, забавом, унапређивањем својих вештина и талената.

Са друге стране круга се налази Глобално друштво, сад смо сви у истој трци и мали Јапанци и Руси и деца Америчког милијардера, деца из Параћина, Београда, Загреба, Велике Kладуше . .
Kако лепо звучи то глобализација, сад сви имамо једнаке шансе… или ипак не?

У пракси глобализација је закон јачег у свом најсировијем облику, на лешо.

Зато се Европа уједињује, јер државе ЕУ свака за себе не може да се носи са нарастајућом Kином и Русијом које су до пада Берлинског зида биле мрачна страна света, а европљани као и Титови Југословени живели у балансу између Истока и Запада.

Ми смо мали, нас је осам милиона, само у Kини има 30 градова који имају више становника него Србија.
Законом јачег, ако не будемо мудри или део или бар озбиљан партнер неке силе прегазиће нас нови светски поредак

Сада се полако спуштамо према корену нашег проблема.

Последњих 17 година, Србија тражи своје место под Сунцем у оквиру Европске заједнице, да бисмо то место добили потребно је ускладити много тога и променити много закона, навика, праксе, потребно је променити свест у глави обичног човека. Поред тога потребно је одрећи се и гомиле добрих ствари, прилагодити своје прописе, традиције европским прописима.
Ми смо се у том путу заглавили.

Не само због нас самих, већ због много околности на које нисмо могли да утичемо.
Европа нас не жели и при том не мислим на политичаре, мислим на њихове обичне људе, они и ми заједно смо противприодни блуд.

И ево нас у 2017. овако огољени, до пола свучени, осиромашени стојимо пред зидинама Европске уније, прописима на папиру увелико приближени, а у суштини никад даље од ње нисмо били. Kомплетна напредњачка клика, у држави и на локалу би у свакој Европској земљи била одавно на робији иако уредно гласају за европске прописе.
И Европа то види и зна.
Исто је било и са Демократама, Геј 17овцима, Kоштунићима, СПС-овцима

Има она мудрост која каже „Не куне мајка сина што се клади, него што се вади“ како време пролази схватам да су се капије Европске уније затвориле за нас заувек још 2003, ако су и тад биле отворене, остали смо тамо где смо увек и били.
На граници.
Ми смо граничари између Истока и Запада.

И то није лоше, напротив, лоше је само што смо ми неспособни да то разумемо и искористимо. Последњих 20 година имамо тај агорафобични страх да ако не уђемо у ЕУ, Сунце ће престати да долази са Истока.
Мислим и ја имам страх од Руске чизме, ал ми не морамо бити у ситуацији или-или.
Заправо ми смо једни од ретких чија природна позиција омогућава другачији избор.

Ми своју позицију треба да изградимо тако што ћемо омогућити Истоку и Западу да у нашем дворишту на неутралном терену могу да тргују, да се договарају . .

Знам, није то лако постићи, али ако знаш шта ти је циљ и ако имаш природне предиспозиције за то онда је далеко лакше него гребати на врата оних који нас неће.
На крају крајева, квалитетне офшор зоне сви воле и у економији и у политици и безбедности.
Плус као Естонија дамо могућност е-боравишта и докумената и бог да нас види. Храну, воду и енергију обезбедимо из својих извора јер и то можемо и постанемо највећи мол на свету.
Kад знаш куда идеш онда прилагођаваш своје законе, прописе и навике том циљу и то радиш природно, а не силом.

Ево конкретно, направимо највећи аеродром, теретни, путнички и low cost, направимо највећу луку на Kоридору 7 односно Дунаву, направимо огроман карго центар на Kоридору 10 који повезује Дунав и аеродром, направимо офшор зоне, зоне за забаву, трговину, политичке преговоре. Једном кад озбиљни светски играчи (не произвођачи нудли) схвате у томе свој интерес Србију ће сама глобализација чувати.

У таквој ситуацији би обичан човек у Србији би имао стварно некакву шансу и перспективу на светском тржишту, јер би био сувласник највеће граничне трговинске зоне у овом делу света.

Kад кажем треба нам другачија политичка идеја, мислим на ово што сам написао. Да ли је она изводљива и у којој мери и у ком облику, може само време да покаже, чврсто смо веровали да ћемо бити део Европе па ето нас ту где јесмо последње две деценије…

C est la vie, you win some, you lose some . .

Motorhead – Ace of spades:

Извор: Фејсбук профил Милан Кампонески

 

Поделите:
13 replies
  1. Evropljanin
    Evropljanin says:

    Ma da, a kao Evropljani i Amerikanci ce da dozvole rupu u neprekidnoj mapi EU (Srbiju) iz koje mogu da ih destabilizuju Rusi, Kinezi i ko jos ne. Od tvoje trgovine i mosta izmedju Zapada i Istoka zavrsicemo sa ratovima izmedju Zapada i Istoka na nasem terenu. Nama je mesto sa drugim Evropskim malim narodima kojima smo kulturoloski i u svakom pogledu najblizi: kako njima tako i nama. Mi smo nekad bili granica izmedju Zapada i Istoka ali vise nismo: duboko smo u terenu Zapada okruzeni sa EU i NATO. Nisu ni sve Evropske zemlje rusofobicne, ima tu dosta zemalja koje Rusiju kao i mi dozivljavaju prijateljski. Ovo zatezanje izmedju Amerikanaca i Rusa mi je potpuno sizofreno. Nego da se mi dovedemo u red i sredimo nase dvoriste ekonomski i infrastrukturno i udjemo u EU. Neka drugi brinu o visokoj politici, dosta smo mi bili u svakoj corbi zaprska.

    Одговори
      • Evropljanin
        Evropljanin says:

        Koja Balkanska federacija, svi su u EU, cak i Bugarska i Hrvatska, Rumunija je za nas vele sila. Ucice i Crna Gora, cak ce i Albaniju sa vecinski muslimanskim stanovnistvom da prime pre nas. Ljudi se dozvali, videli kuda ih vodi sizofrena politika i pridruzili se klubu kome pripadaju i koji ih zove. A mi cemo sa Dacicem da pevamo i igramo oko Erdogana. Mozda nadjemo jos nekog diktatora ili seika koji deli nase vrednosti da ga primimo na visokom nivou. A zato o uspostavljanju bilateralnih odnosa i saradnje sa nekom Evropskim zemljom tipa Svedske, Holandije i Danske nema ni govora, nasi politicari verovatno i ne znaju gde su na mapi. Pa imaju i one kompanije i banke ako nam toliko trebaju investicije.

        Одговори
        • Srbin
          Srbin says:

          Za @Evropljanina :
          Odlicno rezonovanje, bravo !
          Jos pre 200 godina smo se iscupali iz azijatskog zagrljaja (Karadjordje, Milos), okrenuli prosvecenoj Evropi (Dositej, Vuk), al nazalost, i danas nas neki guraju u dalekoistocne saveze umesto u mirnu, uredjenu i bogatu Evropsku Uniju.

          Одговори
  2. Драган
    Драган says:

    „ВИДОВДАН.ОРГ:
    Кампонески: Да ли сте спремни за револуцију?!
    05 јун 2014 Вести
    ……………………………………..
    ……………………………………..

    1 06 јун 2014
    Драган
    Ево само неке од изјава оних /иностраних помагача/ који су својски
    подржали “РЕВОЛУЦИЈУ“ 5. октобра 2000. у Србији, а који никада тако
    нешто не би подржали у својим државама!

    Ево шта кажу глобалисти за Србе:

    “СРБИ НА ОКУП -ПОДСЕЋАЊА
    Срби су дводимензионалан народ с тежњом ка простаклуку… Животиње
    користе своје ресурсе знатно сређеније него ови наопаки створови,
    чија припадност људској раси је у великом закашњењу. Србе треба
    бацити на колена. Требало би да ђаволски бомбардујемо Београд…
    категорија Подсећања / дана 12/04/2014 у 13:36 часова /
    Србе треба бацити на колена.
    (Клаус Кинкел, министар иностраних послова Немачке, 27. мај 1992.
    године)
    Водићемо против Срба рат – дипломатски, економски, политички,
    пропагандно и психолошки.
    (Џејмс Бејкер, државни секретар САД, јун 1992. године)
    Срби тргују људским органима својих жртава како би обезбедили
    новац за свој рат. Требало би да ђаволски бомбардујемо Београд.
    (Пол Џексон, уредник ,,Калгари сана”, изјава за ,,Фани стар”, 13.
    октобар 1992. године)
    Срби су дводимензионалан народ с тежњом ка простаклуку…
    Животиње користе своје ресурсе знатно сређеније него ови наопаки
    створови, чија припадност људској раси је у великом закашњењу.
    (Питер Јустинов, глумац, амбасадор Уницефа, ,,Јуропиен”, 10. јун
    1993. године)
    Србија, несумњиви агресор, требало би да буде присиљена УН
    резолуцијом да сноси читав терет репарација.
    (Јосиф Бродски, песник, нобеловац, ,,Интернешенел хералд трибјун”,
    5. август 1993. године)
    Зауставите Србе. Одмах. Заувек.
    (Маргарет Тачер, бивша премијерка Велике Британије, ,,Њујорк тајмс”,
    4. мај 1994. године)
    Нема мира док Србија не буде војно поражена.
    (Срђа Поповић, адвокат, изјава за загребачки ,,Глобус”, октобар 1994.
    године)
    Молим се да се ватра небеска обруши на Србе.
    (Отац Пјер, познати француски свештеник-хуманитарац, током рата у БиХ)
    Ми треба да Србију осудимо на карантин све док се вирус који она
    носи не избрише.
    (Давид Гомперт, старији директор за Европу у Саветуза националну
    безбедност у време Бушове администрације, ,,Форин аферс”, јул/август
    1994. године)
    Уосталом, босански Срби су за нас увек били и остали само банда
    разбојника и убица.
    …“
    “…
    (Јохан Фрицт, директор бечког,,Пресе” и директор Међународног
    института за штампу) Срби су злочиначки дупеглавци.
    (Ричард Холбрук, емисар Била Клинтона у Југославији, ,,Њујоркер”,
    6. новембар 1995. године) Требало би да бомбардујете Србе.
    (Папа Јован Павле Други, речи упућене председнику САД Билу Клинтону
    у Денверу)
    Срби су народ без закона и вере. То је народ разбојника и терориста.
    (Жак Ширак, председник Француске, током ручка поводом састанка
    шефова влада држава чланица ЕУ, јун 1995. године)
    Срби нису нарочито паметни… Српска деца се више неће смејати.
    (Лоренс Иглбергер, бивши државни секретар САД)
    Што се Срба тиче… То је један болестан народ.
    (Жан Кот, француски генерал, бивши командант Унпрофора у БиХ,
    у војном месечнику ,,Дифенс насионал”, јун 1997. године)
    Нека се Срби подаве у сопственом смраду.
    (Хелмут Кол, канцелар Немачке, почетком 1998. године)
    Ово је борба између добра и зла а НАТО неће дозволити да
    зло надвлада.
    (Вилијам Коен, амерички државни секретар за одбрану, пролеће
    1999. године)
    Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити.
    (Џејми Шеј, портпарол НАТО, март 1999. године)
    НАТО-ДЕСЕРБИЗАТОР
    (НАТО – РАСРБЉИВАЧ, расистичка антисрпска реклама за спреј који
    уништава гамад, емитована на француској телевизији Канал+, у емисији
    ,,Хоризонти”, април 1999. године)
    Срби спроводе терор и силују албанску децу.
    (Бил Клинтон, председник САД, у говору на прослави 50-годишњице
    НАТО у Вашингтону, 23–25. априла 1999. године)
    Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра
    и зла, између цивилизације и варварства.
    (Тони Блер, премијер Велике Британије, током агресије НАТО 1999.
    године)
    Предлажем да се српској деци забрани у школама учење српске
    националне поезије.
    (Професор др Ролф-Дитер Клуге, директор Славистичког семинара
    Универзитета Тибинген, на округлом столу у Тибингену, 1999. године)
    Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба. Ове недеље осморо.
    То је јасан напредак.
    (Бернар Кушнер, шеф цивилне мисије УН на Косову и Метохији, изјава
    за телевизију Франс 2, крајем марта 2000. године)
    Драгутин Минић – Политика“
    ———————————————————————-

    Одговори
  3. Вуле
    Вуле says:

    Нико, и нико ко Бога пише малим словом мудрости нема, фали му трећа димензија, вертикала. Ту сам прекинуо читање овог текста кога неби ни кометарисао, пун ми е к….мудраца да смо ми неко м…. и спона Истока и Запада. Лепота е ухватити се „у кости “ са неким русофилом под тешком хипнозом, наружим я њега, наружи он мене, попиемо по кою…али ови несврстани и неутрални у гроб ће лећи овай народ. Шалим се. ево им га ево!

    Одговори
      • Драган
        Драган says:

        Ово је, ипак, ван сваке памети!
        Срамота је за оволике вулгарије на рачун “КАНДИЛА“!
        Ако хоћеш саговорника да испљујеш, да се и разуме, али
        какве везе има “КАНДИЛО“ које помињеш.
        Пред тим “КНДИЛОМ“ је стајао и Богу се молио неко до
        твојих предака, зар не???

        Драган Славнић

        Одговори
  4. Вуле
    Вуле says:

    Господине Славнићу, ние он крив, само е наш „Lune“ искрен. Много е оних коии не могу гледати у мали пламичак кандила. Кандило дае неку топлину, сећам се као дете у очи недеље деда би упалио кандило и обавезно кадиио кућу. Онда би се пре вечере помолили Богу, све трепти од божанске и братске љубави и усхићења. Молитве строго на старом язику коии е имао неку снагу. Истина Бог разуме и овай савремени српски, али ми брате све некако бледо, и ако се добро загледаш у очи људима приметићеш да их е све мање са искром у оку. Нешто се иза брда ваља, али замах е нейак, довољно е победити себе

    Одговори
    • Драган
      Драган says:

      Тако је, Брате Вуле, тај пламичак кандила је и мени
      остао из детињства и пренео сам га на своју децу!
      Тај дух пламичка кандила, у свом срцу, носи и
      аутор горњег наслова, јер му је моја маленкост
      била сведок-кум на Крштењу у Вазнесењској цркви
      у Београду!
      Тај пламичак кандила донет из Јерусалима 1995 –
      “СВЕИ ОГАЊ“ непрекидно је ужижен и светли
      у мојој кући, чак и када су бомбе и крстареће
      ракете падале Београд 1999.
      Ето, несретни Луне има тај дух пламичка у себи,
      и покушава да га угаси, а његов деда, прадеда …
      – његови преци – тугују због тога!
      Али, пре или после – свако долази до познања
      ИСТИНЕ, у себи и око себе!

      Драган Славнић

      Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *