Петар Гордић: Шта је нама Философија паланке?

Поделите:

Током прошле и претпрошле године објављена су два интервјуа са српским филозофом Иваном Миленковићем:  Безопасна филозофија није филозофија (портал Новости, 14. новембар 2014) и Српско становиште је прво и последње уточиште за ништарије (Нови магазин, 23. Новембар 2015). У оба интервјуа има много спорних тачака које се тичу делом српске и југословенске филозофије, а делом метафилозофије (дисциплине којом се последњих година бавим, а која се између осталог бави задацима и циљевима филозофске струке). Није тачно да су хрватски марксисти били озбиљни, а српски неозбиљни; није тачно да је београдска катедра „у међувремену“ постала аналитичка, она је то у једном смислу постала пре 6-7 деценија; није тачно да Америка не успева „да произведе“ филозофе вредне пажње; није тачно да је биоетика „урнебесно глупа дисциплина“; и није тачно да је аналитичка филозофија безопасна и неозбиљна. Све су то упитне и спорне тезе, пре свега јер спадају у домен филозофских питања, а да се њима у прилог не наводе аргументи. Међу бројним питањима било је једно које се тицало савремене српске филозофије и о њему ћу писати у овом тексту. Миленковић каже (парафразирам) како (1) осим Философије паланке нема ниједне друге вредне филозофске књиге или филозофа код нас, и (2) да је за разлику од наше филозофске „сцене“ хрватска веома напредна, да су они вредно радили, створили генерацију наследника и оставили вредна филозофска дела, итд. Очекивао сам да неко од домаћих филозофа (од)реагује на ове тврдње, али се нико није огласио. Јесте публициста и новинар Маринко Вучинић (Иван Миленковић и «српско становиште», 17. јануар 2016, НСПМ), али се он осврнуо на културно-историјски, а не филозофски аспект ових теза. Као филозоф, не могу се сложити са овим Миленковићевим ставовима из следећих разлога.(1)

Философске урвине Јустина Поповића, Принципи метафизике Бранислава Петронијевића,  Дијалектичка теорија значења Михаила Марковића, Ниче и Метафизика Михаила Ђурића, Историја хеленске етике Милоша Ђурића, Елементарна теорија скупова Александра Крона, Угрожена слобода Војислава Коштунице, Социолошки метод Војина Милића, Савремена мета-етика Светозара Стојановића, Простор.Време.Зенон Милоша Арсенијевића, Материја, свест и сазнање Николе Грахека…ово су, по мом мишљењу,  класици домаће филозофске литературе. Бољи познаваоци наше филозофије додали би ту још неке књиге, на пример, Николе Милошевића, Љубомира Тадића, и сл, али и ово је довољно. Многе од ових књига нису самосвојне као Философија паланке, али их одликује то што по методама и садржајима личе на дела филозофа у Британији, Немачкој, САД-у, итд. Тамо су људи у 19-ом веку писали филозофске књиге Константиновићевим језиком и стилом, али ни то не мора бити разлог због кога је ова књига лоша. Самосвојност (у смислу оригиналности) јесте пожељна особина за неко дело, али су пресудни аргументи, објашњења, докази, језик и све оно што чини логички, аргументативни и експланаторни склоп једног дела. То је случај чак иако је у питању дело које је на граници књижевности, филозофије, историје и политике. И у тој хаотичној области морају постојати неки стандарди, не може баш све да се представи као филозофија. Постоји неко неписано правило у јавности по коме је дело филозофско ако је језички компликовано. Другим речима, „што је више компликовано, то је више филозофско“. То може бити случај, ако то читањем и испитивањем утврдимо, али као правило то не може да важи (што изгледа неки филозофи и они који претендују да се филозофијом баве заборављају). Да би Философија паланке била то што колега Миленковић (and company) тврде да јесте, неко мора да издвоји време и простудира најважније филозофске књиге овог поднебља и на основу тога донесе закључак. Филозофски, научно, објективно или како се то популарно каже „црно на бело“. Тек након тога би она евентуално могла да уђе у стандардну студентску литературу. Али, може и данас, толико је отворених предмета на факултетима на којима се може предавати нека тема чијем би разумевању делови ове књиге допринели. Зашто делови? Литературу на студијама филозофије данас ретко када чини целокупно дело неког аутора. Због огромне продукције и великог броја књига, то су пре делови књига, фрагменти или научни чланци релевантни за неко поље. Сигуран сам да би та књига допринела разумевању неких питања из српске филозофије или филозофије историје.

 

Ако поменуто истраживање нико није обавио и објавио, на основу чега колега Иван Миленковић доноси свој закључак? На основу својих идеолошко-вредносних ставова и личних симпатија. Исто као када бих ја рекао да су Аристотелов Органон или Кантов Вечни мир најбољи филозофски списи икада написани, јер се они мени допадају, блиски су ми проблеми о којима расправљају. Друго, такав закључак се доноси на основу метафилозофске концепције коју колега Миленковић афирмише, а коју други филозофи не морају да деле. У чему се састоји филозофска вредност Философије паланке? Не знам! Нисам читао ту књигу у целости. Можда ћу је и прочитати! Кад је прочитам, онда ћу судити. Углавном, имам представу о чему она говори. Има код нас филозофа који ову књигу уопште не би сврстали у филозофску литературу. И поред тога што је нисам прочитао и што ми њен стил није нарочито близак, у својој оцени не бих ишао тако далеко. Књига се бави једним осетљивим и граничним питањем (питањем нације, менталитета, фашизма), а филозофија то иначе ради – бави се граничним питањима. Мене је овој књизи привукла њена «популарна непопуларност». Наиме, већина људи је чула за ту књигу, али ју је ретко ко читао.  Дакле, књига је популарна јер готово сви знају да постоји. Књиге су углавном популарне јер се читају, али ова књига је популарна иако се слабо чита. Како је могуће да једно врло вредно дело остане незапажено и да се само једна група људи диви тој књизи. Можда је средина непросвећена, па није у стању да га разуме. Јер, великим делима је суђено да их не разумеју. Друго, једно је бавити се делом као делом, а сасвим друго аутором и његовим целокупним ангажманом. Проблем са том књигом није толико она сама (ретко се ко њом директно бави), колико њена лоша рецепција (која би, барем када су у питању оваква дела, требала бити далеко боља). И треће, постоје људи који су читали то дело и који сматрају да је оно теоријско оправдање оног што „друга Србија“ годинама износи као историјску истину (Слободан Антонић) или критикују језик којим је писано независно од садржаја о коме говори (Небојша Катић). Читао сам њихове текстове и «кристално» су јасни и врло убедљиви.

Како се одлучујемо да прочитамо неку књигу? По препоруци или путем рецензије, коментара, новинског чланка. Коментатори филозофских књига требало би да те књиге јавности приближе, да наведу и прецизирају главне тезе и неке аргументе у корист тих теза, па да се онда заинтересовани део јавности одлучи да чита и процењује статус тих аргумената. Али свега тога у овом случају има веома мало. Шта је онда основа за њену процену, ако то није сам текст? Књига има статус манифеста, култног списа око кога се „диже велика прашина“. На њену популарност више су утицали ауторов анти-национализам и хорско певање његових ученика о паланачком духу српског национализма, него њен садржај. Дакле, политика и идеологија јој дају већу јавну вредност од њеног стила, садржаја или аргумената. Научни рад је јавна ствар, али није свеједно ко заступа неке идеје у јавности. Многи од коментатора ове књиге нису филозофи, не прате савремену филозофију, њене токове и тенденције, тако да је упитно шта им даје за право да говоре о филозофији. Иван Миленковић јесте филозоф али повремено прави исту грешку коју праве његови истомишљеници. У својим јавним наступима истичу храброст Радомира Константиновића да се супротстави српском национализму, Милошевићу, паланачком духу, и слично, а онда његово дело назову најважнијим и јединим филозофски вредним делом српске филозофије. И прво и друго могу бити тачни, али Константиновићева храброст, политички ангажман или стил писања нису оно због чега је његова књига филозофски вредна. То се мора јасно раздвојити, да људи који нису упућени у материју не би спонтано те две ствари саставили. Ја не могу рећи шта и каква Философија паланке јесте, али засигурно (на основу онога што јој се наводи у прилог) могу рећи шта та књига није. То није најважније филозофско дело у српској филозофији јер се нико није одлучио и осмелио да истражи тај домен и понуди аргументе у прилог једном таквом закључку. Сигурно је да је Константиновићев јавни ангажман важан у контексту супротстављања паду српског друштва крајем 20. века. У филозофији политике и историје, ангажман је важан готово исто колико и теорија, често се и прожимају. Али у оцени ове књиге фали потпунији контекст. И други филозофи су се и јавно ангажовали, и писали, и били прогоњени, тако да није јасно шта је оно што Философију паланке издваја од других дела, а њеног аутора од других аутора.

И на крају, Миленковић каже да сем Константиновића ниједан српски филозоф није вредан да окупи најбоља имена бивше Југославије. Прво, не знам како аутор зна који су то најбољи из бивше Југославије! И друго, зашто би њихово окупљање давало велику вредност неком аутору или делу? У Србији су већ организоване конференције у част великих и светски признатих српских филозфа Николе Грахека и Светозара Стојановића, и хрватског филозофа Ненада Мишчевића (очекујем и да ће у будућности бити организоване конференције о Михаилу Марковићу, Светлани Књазев, Александру Крону и неким другим заслужним филозофима). Да смо ми мало богатија и самосвеснија средина, на те (већ одржане и прижељкиване) конференције би дошла велика филозофска имена из целог света, са којима су поменути људи сарађивали.(2)

Осим информативно, не пратим хрватску филозофску продукцију. Читао сам књигу Концепти постмодернистичке филозофије Матка Сорића (кога Миленковић помиње) и мислим да је веома добра. Колега Миленковић каже да су хрватски филозофи (марксисти) оставили нека значајна дела (која се и данас читају и о којима се пише). То је тачно, али непотпуно. Како је могуће да неко помене најважније савремене хрватске филозофе, а да у њих не сврста Невена Сесардића, Горана Швоба или Ненада Мишчевића. Важни су Кангрга, Грлић, Петровић, Сутлић (читао сам неке од њих), али помињати утицајне људе и књиге у сфери филозофије у Хрватској (или Југославији), а не поменути, на пример, Сесардићев Физикализам је непрофесионално и идеолошки једнострано. Ах, опет та идеологија! Ја нисам марксиста, али сигурно не бих изоставио неке хрватске марксисте са своје листе југословенских филозофа. И то није ствар допадања или не допадања, већ непристрасности. Ми смо мале државе, али идите у свет (не мора нужно бити западноевропски део, може и руски, кинески, јужноамарички или азијски), па ћете видети за кога су људи чули и кога су читали. То не мора бити пресудно када неког оцењујемо, али свакако да нешто значи. Колеги Миленковићу бих препоручио да бар прелиста један од томова Историје српске филозофије (сјајног пројекта који води моја професорица Ирина Деретић), и да тамо пронађе нешто из богате српске филозофске баштине. Ја мислим да је и Философија паланке део те баштине, премда нисам довољно упућен да јој проценим вредност у односу на остала дела. Истраживања српске филозофије су била занемарена у периоду Југославије. Немар и идеологија су главни разлози. Много тога уз шта је стајао придев „српски“ тада је (плански) занемарено, па зашто то не би био случај и у филозофији. Друго, по мерилима марксистичке филозофије српски филозофи су успешнији од хрватских. Неколицину њих је режим током 70-их и 80-их година прошлог века одстранио са Универзитета, судио им, притварао их и цензурисао. Заложити своју каријеру (а богами и главу) за своје идеје – не знам шта је ако не то мерило озбиљности и вредности за теоретичаре политике. За то време су хрватске колеге на миру писале «своја вредна дела», ретко ко од њих је одреаговао на репресију против српских колега.

Философија паланке се узима као „тас на ваги“ једне идеолошке приче о распаду Југославије. То је легитимно и о томе се може полемисати, само опет, зарад јавности понављам, то и само то књизи не даје филозофску вредност толику да је подиже на пијадестал југословенске филозофије. Морају се узети у обзир и друге књиге и текстови да би се донео овакав закључак.

Колега Миленковићу, оставите науци да процењује домете Константиновићевог опуса или бар ако то радите, чините то научним средствима. Ако се не варам, ви сте то и радили у неким својим текстовима (на пример, у часопису Република). Питам се онда, чему једностраност у поменутим интервјуима. Све док Константиновића помињете искључиво у контексту савремених историјских догађаја и политичких интерпретација историје, нећете му подићи филозофски рејтинг.

 

Гордић Петар

 

Видовдан

Поделите:
37 replies
  1. Spase Uzelac
    Spase Uzelac says:

    Milenkovicevo polaziste je pogresno ( polazim samo od onoga kako ga je Gordic prenio). Metodsko pravilo, a kojega ne vidim, jest: kako je „koncipirana“ jedna, a kako druga skola, odnosno sam studij filozofije?
    Zagreb: klasicna metafizika i, kroz filozofiju saznanja- temelj njemacka“klasicna filozifija-, spekulativna metafizika- osnov Hegel; poslije Hegela Sopenhauer-Nice- Huserl-Hajdeger; metodski postupak: od Hegela unazad i od Hegela napred svemu se pristupa kroz Hegela; bgd. skola: „filozofija pragmatizma“, posebno
    Prva desetljeca dvadesetog vijeka .
    Sada se pita: koja je, sama po sebi- neovisno o predmetu im, f i l o z o f i j s k i j a, te,drugo, koliko je filozofijski u predmetu kojim se bavi? Sada bi se miglo pitati koja je bolja? Rogobatno, ali! Za sam studij filozofije bezpogovorno p r v a.
    Jedinacno: Petronijevicevim Principima.. u hrv. po filozofijskom nema premca; M. Markovicevoj D.t.z. takodjer; izuzetak ( ne prema Petronijevicu) cini Sutlic, no, on, kao i Markovc, „dijeli“ (i) marksizam (VM i Soc metod, V Kos. Ugr. sloboda nemaju veze sa filozofijskim; u tom smislu Susnjic je zaista filozof nad filozofima, u filozofijskom je toliko da govoriti o Kostunu, a ne Susnjicu jest idiotizam).
    Posebna tema je marksizam: vredan doprinos i jednih i drugih, no Sutlic je tu zaista f i l o z o f, ostali su intetrpreti ( Gajo Petrovic otklanja od pukog interpr.). Kangrga sa filozofijom nema nikakve veze- steta sto nije bio na mjestu Broza: sve bi i svakoga poslao na Goli otok, Staljin mu nije bio ravan. Zanimljivo je spomenuti da su od Gordica cetvorica najstarijih pobrojanih: Sutlic, Kangrga, Petrovic, Grlic ( Grlic je vise interpr. Istorijskog estetickog) sva cetvorica Srbi- ono sto se zna o hrv. fil. zahvaliti srpskom korijenu; dvojica se odrekla srpstva-Kangrga u jeku hrv. gibanja 1991 javno preko „Vjesnika“, Sutlic tiho, kroz alkohol, no sina mu kao
    p o r j e k l o m Srbina, takodjer Vanja Sutlic – isto ime i cerke- otjerase braca mu hrv. sa mjesta direktora RadiotvZagreb sredinom devedesetih godina.
    Filozofi 19 st. nisu pisali na nacin kako je pisao Konstantinovic,vec moze biti samo obrnuto da je ovaj p o k u s a v a o na njihov nacin, ali ne ide, p a l a n k a od covjeka, pa onda i ono sto je pisao, a Ne ONO o cemu je pisao da je PALANKA;utoliko veze nikakve sa fil. vec sa palanackom sebevidjenju…
    Ovo je, tektako!mali osvrt, bez namjere za zajedljivoscu; tema je pregolema, a nadam se da ni ovo nije na odmet…

    Одговори
  2. Spase Uzelac
    Spase Uzelac says:

    Jos sitnicu! Sta je to „METAFILOZOFIJA“!!!!
    DA, Kantov Vjecni mir moze ici u sferu dopadanja ili nedopadanja, no nema veze sa filozofijom; tu glupost Ponizni Kenigsberski Sluga pisao je iz dosade,bolje: kada vise nije imao sta da pise, cak s dozom ironije, da ne kazem cinizma; danas se ta glupost toliko rabi iz ideoloskih razloga, ali i da se ne vidi sta je f i l o z o f i j a…

    Malo, ipak, zajedljivosti ( ne prema Gordicu)! Na sajtu je „prisutan“ i tekst
    „Kosovo iz najdubljeg poraza…“; u komentaru na tekst izvjesni ercegovacki sumadinac kaze:“Kako rece drug Hazjain: „Ako su cinjenice protiv nas, tim gore po cinjenice.“ Totalno promasio, jel’ tako?! A tek nivo poimanja: PROTIV NAS!, pljusnu sumadijski ercegovac. Vazno da je j a k o, a da je glupost toga nisam svjestan;mislim taj sumadijsko-ercegovacki Sumadinac od Ercegovine…

    Одговори
    • Najslabija
      Najslabija says:

      dela nekog filozofa su njegova najbolja, kada pocne da bledi postane i proziran, u slucaju Vaseg odnosa prema Kantovim poznim delima i preziran.Ono sto je Gadamer rekao za Hegelovu „Fenomenologiju duha“, da je treba citati od nazad, vazi za Kantov opus kao celinu, sa danas epistemologizovanom „Kritikom cistog uma“ na kraju.

      Одговори
      • Spase Uzelac
        Spase Uzelac says:

        Ne proturjecim Vam! No, sarmantnu Gadamerovu opasku probajte primjeniti na citanje Fenomenologije… Misaoni ljudi saopstavaju i na nacin kako to Gqdamer za Fen. duha, no ne da se to i zbiljski cini, vec da bi se potencirala i misaona snaga i uopste za misljenje nezaibilaznost odredjene problematike; u filozofiji i u filozofa je sve naglavacke u odnosu na z d r a v r a z u m – bas tako kako Hegel kaze; utoliko je filozofija t r a n s c e n d e n t a l i z m a filozifiranje z d r a v o g razuma, no prekretna jer vidi s a d r z a j cistog uma: obmanu i protivrecnost, ali, logicki, nije c i s t; odatle- vidjenje dijalektike kao obmane koja u umu uspostavlja (laznu) protivrhecnost- do dijalektike kao s o k a zivota samo je jedan (misaoni) korak: Hegel na tome pociva… BOzE, kako ih je Dostojevski rastumbao…

        Одговори
    • Lune
      Lune says:

      Hm,hmmma,sve je to,lepo,ali zasto rasterase praksisovce, pa MihajloMarkovic dobi poziv,od amerikana, da drzi predavanja, i to bas Komunisticki manifest ?Nesto se taj Marks,umuvao u sve filozofije, pa i ideologije !

      Одговори
      • Spase Uzelac
        Spase Uzelac says:

        Od Luneta je ocekivati samar, jer je sposoban da ga sadrzajno utemelji; ali zato takav samar je i nosiv; ponekad je taj samar gotovo neupadljiv, te je jaci, ponekad grublji, time podnosljiviji… Tri je vazne teme postsavio; o istima svoj sud cu svesti na moguce najmanju mjeru i reci cu samo ono sto i Lune zna, usudim se reci i kako bas i on istu problematiku vidi.
        Praksisovci? Kao jedan“kolektiv“ najplodonisnije sto se unutar drzave i iz ove drzave prema vani u filozofijskoj ( i politoloskojk,kao i sicologijskoj) misli misli iznhedrilo; a istima su bili ne samo domaci, vec gotovo najveci dio tada misaonog svijeta; htijuci bolji- nosiva „kovanica“ je bila: humaniji- svijet, kod domacih komunizam/socijalizam unutar brozovog komunizma kao „lakseg“ oblika boljsevizma, samo to htijenje imalo je najneposredniju prakticku obojenost; Praksis je bio u tom smislu i neka vrsta programa; mladost ga je odusevljeno prihvatala; svjeza su gibanja i sezdesetosmaska, crvene brigade, BM..
        Protjerati sa fakulteta- „truju“ omladinu i smjestiti u institutsko mrtvilo; M.Markovic, Ametika, Kom. Manifest… Ovo ne ide bez „statusa“ Marxa. Neculi, necitali,a zivjeli (a i danas cim zinu iz njih boljsevizam); moda i status ako si protiv Marxa, a da se ne zna ni STA je to- kao neka sfinga itd. Bitno: skoro dvjesta godina ljudske istorije onako gumicom se izbrise- , a ono i dalhe Marx. Ma, evo svaki UDZBENIK IZ EKONOMIJE KONCEPCIJSKI, PROBLEMSKI SAMO PO MARKSU. ZASTO? JER DRUGACIJE NEMOZE. OVDJE, REKOH, NECU SIRITI. I NIJE Marks ekonomija; u tom smislu da li se i jedan profesor na ekon fakultetu zapitao, pa istudentim prenio zasto POLITICKA ekonomija, a ne NAUKA o ekonomiji? Nije! On ima „definiciju“… A sve je u onome p o l i t c k a i evo nas od Marksa ka.Hegelu i dalje… AMARKOVIC? KO SNAZNIJE DA SUKUS JEDANAESTE TEZE PRENESE STUDENTIMA, a tu je Kom. Manifest. Ali tu se tek ide unazad- od Kapitala: najtemeljnije promislhanje postvarenosti, te Manifest, A Markovic to zna za razlilku od ovih za koje je istorija svedena na zadatak gumice; i ameri to znaju i znaju da ce im se Marks vrtiti u praksi jos dvjesta godina. Ovo „jos dvjesta godina“ pojasnjava ono Lunetovo „umuvao u sve filozofije i ideologije“ ..
        Potrajace!
        Veoma grubo, zbrda-zdola, ali dovoljno za Lunetovo samaranje…

        Одговори
        • Lune
          Lune says:

          Hm,hmm….kako je “ koncipirana“ jedna a kako druga skola..? pa,isto to samo malo drukcije…“ spreda radi reda,otpozadi reda radi“..A, Marks je predvideo i navalu na nekretnine,sto je isplivalo u Detroidu,po malo avetinjskim izgledom,zbog “ Marksove naucne vizije“ pa se problem resava tako,sto “ americki cizmasi,kauboji“jednim udarcem,ubiti dve muve,sticanjem jeftine radne snage,a po zavrsenom obrtu,izvucenom profitu,otici dalje,ako treba i 20.000 milja pod morem,ostaviti,beton,krec i striclu,ljubaznom domacinu,ikoji nije Detrioid, promenuce,lokaciju…“ od Beograda na vodi do vecnosti“…ili po “ naski“.. Vozi misko !

          Одговори
        • Lune
          Lune says:

          Hm,hmm..sto se tice “ nosive kovanice“..u tekstu,zbog brzine Plavog voza u krivini, ispao je detalj “ Kenedijevog i Titinog“, vidjenja radnickog samoupravljanja“ i,objektivnih teskoca,da se to desi u Americi,prevelike demokratije,po kojoj,nezadovoljni „‘gradjanin“, moze da, ubije svog, predednika,i spase, americku naciju, od Linkolna pa nadalje.Kod, pomenutog Staljina,te stvari su,se kretale u suprotnom smeru..i,nije se stedelo na dnevnicam,do Mexika,pa cepinom ili spicom za razbijanj leda u celo.

          Одговори
  3. Petar Gordic
    Petar Gordic says:

    Postovani Spase,
    Metafilozofija je ovo sto ste sada zapoceli poredjenjem, doduse vrlo pojednostavljenim, beogradske i zagrebacke katedre, poredjenjem dve koncepcije, skole, tradicije i argumentovanje o tome koja je u kojim aspektima bolja. Recimo, hocete da poredite logicki empirizam i hermeneutiku. E sad, vi rekoste Zagreb kroz Hegela, ja bih rekao Marksovog Hegela koji se kroz Sesardica i Svoba malcice otvorio, a Beograd pragmatizam, a tu treba dodati i logicki empirizam, marksizam, strukturalizam, egzistencijalizam, kriticki racionalizam, nekoliko beogradskih filozofa je saradjivalo sa Ejerom, Poperom, i sl, kasnije dolaze doktoranti iz inostranstva (koen, dosen).
    Drugo, za vas Vecni mir i Ugrozena sloboda nisu, a za mene jesu filozofska dela, tanka je tu linija u politici izmedju filozofije i nauke. Moguce da Kant nije imao o cemu drugom da pise pod stare dane, ali problem koji je otvorio u VM nije nista manji od onih ranijih. E sad, resenje je nesto drugo, mada u nekom slucaju lici na prethodna. On tu nabraja uslove mogucnosti, ovoga puta ne saznanja, nego mira medju narodima i drzavama.
    Zagrepcane, a pojma nisam imao da su Srbi, pomenuo sam kao nosioce te skole. Cini mi se da su oni najpoznatiji. Grliceve knjige sam citao i ne bih rekao da je interpretator nego dobar komentator, a njegova knjiga Za umetnost je i prilicno orginalna.

    Одговори
  4. Spase Uzelac
    Spase Uzelac says:

    Gospodine Gordicu,
    Izgubili se, bar mi se cini, raz-
    govori na ovakve teme na kojima ne visi ono „slazem se/neslazem se“; a ove teme ne pate od mnozine
    raz-govornika: mnogo ih, lose po temu; nema li ih, duh usahnuo…
    Moje upitivanje na „metafilozofija“ svjesno je uzvicnicki akcentirano, bez zamjeranja Vama, kao sto ste Vi, vidim, i uocili. Da mi je drago da (sada) znam sta je metafil., ne mogu da kazem, no: tako, ne prima mi se, cini mi se olako, uvlacenje u filozofiju bilo kakvih pojmova koje sama filozofija, kao misljenje same sebe, ne zahtjeva. Recimo, Kantu je, da se rogobatno izrazim, pri ruci- a i nebitan mu- pojam
    t r a n s c e n d e n t n o, ali misljenje koje tek slijedi- duh je dobrano zaorao, suton je i vreme je minervinoj sovi!- zahtjeva ono t r a n s c e n d e n t a l n o; tako ono m e t afilozofija asocira na fundamentalno misljenje, koje, apsolvirajuci filozofiju, jest, shodno onome sto trazi duh vremena, nesto bitno novo. Eto- u tome je smisao onog moga, uzvicnicki akcentiranog, upitivanja. Ovo, naravno, nije, kao sto rekoh, pri-govaranje Vama, vec, da umislim!, produktivno upitivanje…
    Da sam paralelu: zag. fil. Skola/ bg. fil . skola pojednostavio, naravno; za temeljnije minimum je par godina zagrijavanja stolice, a i sami ste svjedokom, sigurno vise nego ja, da se danas i u filozofiji – o knjizevnosti da ne govorim- izbacuju „studije“ brzinom rotoromana

    Одговори
  5. Spase Uzelac
    Spase Uzelac says:

    (Prekida mi, brise, te moram ovako)
    Zg skola, yvjeravam Vas, i Marxu kroz Hegela, nikako obrnuto. Bio sam studentom i bg. I zg. fil. fakulteta- studij filozofije i sociologije- , kako je danas- neznam, no meni za moje vidjenje i nebitno- govorim o mome vremenu studija.
    Jos par opaski, da malo uslozim onu pojednostavljenost!
    Svob, Sesardic, Miscevic, koji sr spiminju, ucenici su one cetvorke i, naravn, bili bi nikakvi, ako nebi bili i licni.
    No, bitniji, po nekakvu osjecanju filozofijskog, su B. DESPOT I B. BRUJIC- oboje „rasli“ na Sutlicu- jedinom f i l o z o f u na prostoru mnogo sirem od jugoslavenskog; Hajdegera je jedino on
    „osjecao“, pokusavao Marcuze, no nije islo, Gadamer se, kao prijatelj, trudio- nista; cini mi se na kraju ni Hajdeger sam sebe- sigurno uspjesno mu bilo samar svom ucitelju, buduci bi Jevrejin.
    Brujic i Despot, zahvaljujuci Sutlicu, ustrajavali su na Hajdegeru u smislu da ga pojme, i uspjeli mnogo bitnije no li, recimo, Danilo Pejovic ( i ovaj, ah!, bijase nekakav crnogorski Srbin).
    Danko Grlic, na nevolju(i) misljenja, rano preminu. Neosporno je zasluzan sto je prvi na ondasnjim drz. Prostorima
    Napravio fundamentalnu stvar- Istoriju estetike, trotomno ( „tro…“, nemoze bez Hegela) djelo. ZANIMLHIVA je paralela
    Djuruc/ Bosnjak (opet, malo nenamjerno skakljam) po pitanju i prevoda ( za poznavaoce „staro“grckog
    po kvalitetu i po autorskoj prevodilackoj samosvojnosti) i pristupa antickoj filozofiji

    Одговори
  6. Spase Uzelac
    Spase Uzelac says:

    (mora u prekidima)
    Za G. Petrovica naglasiti je, sa zaljenjem, sto nije ustrajao na problemu logike, no, ponesen vjetrovima“revolucije“, otisao u marksizam. Predrag Vranicki: misaono prazan, veoma nemisaona istorija marksizma ( opet, hm!, Srbin, moj zavicajac)… Da, nije se pridavao znacaj Poperu, ali WITGENSTAJNU, samo zahvaljujuci Sutlicu i njegovu uhodu u Hajdegera, bitno i to na Fakultetu politickih nauka koji je bio do u srz programski filozofijski projiciran, za razliku od bgd. Pol n. koji je bio cista i d e o l o g i j a, sa izuzetkom S. TARTALJE. ; kada Sutlic drzi predavanja
    studenti fil. fak. su svi na F.pol. n.; gutalo se m i s lj e nj e, za razliku od danasnjih generacija…
    Sveta Stojanovic: solidan pristup ( oprost na rjecima!)n no, Ljuba Tadic je tu temeljniji; M. Markovic sirinom zahvacene problenatike i filozofijski dominira; Korac- otac, naravno, ne ovo Cudo!- cista samim sobom, a za sluzbu politici, narucenaa ideologija sa velom marksizma….
    I n t e r p r e t a c i j a u filosofiji je bitno
    (pro)nosenje filozofijskog, implicira
    komentar(ijaciju), te ova druga nije samostojeca, niti izvan prve: prva je „rodni“ pojam
    Dosta je vise! Nadam se da nisam izazvao nikakvu losu asocijaciju, utoliko ssm zadovoljniji te kazem: Pozdrav!

    Одговори
  7. Spase Uzelac
    Spase Uzelac says:

    …Djuric/Bosnjak ( nenamjerno skakljam…. izostalo da je i ovaj Srbin)
    Ovo“Srbin“ nebitno je, naravno, za samu stvar; ali ONI tamo sve uzimaju u nacion!- radi ovoga – i srpskog neizricanja s r p s k o g-, jako je bitno! Nista lakse no nep o z n a t i se i vjecno se cuditi sta mi se dogadja…

    Одговори
  8. Петар Гордић
    Петар Гордић says:

    Иако помало конфузно пишете, нисте изазвали лоше асоцијације јер је оно о чему пишете мени веома интересантно и драгоцено. Мени некада ове личне приче учесника много више значе него научни чланци о неким догађајима, људима, институцијама.
    Колико се сећам, Грлићева Естетика је четворотомна, то је једна од „књига“ коју морам набавити за себе, нисам читао све, али ми је остала у сећању као добра. Професор Естетике Набојша Грубор ми је једном рекао да је Грлић предавао и у Београду и да су му предавања била добра.
    Друго, у праву сте, некада је било тог заноса у студирању филозофије, али је било и „опуштеније“ студирати, могли сте све темељно и полако, данас је то све „испарцелисано“, сужено и све мора тећи брже, просто је време такво (паднеш ли са буџета, надрљао си). Него, и у тој данашњој болоњској брзини све иде траљавије и траљавије, никога не занимају студенти, већина профана и асистената је у некој својој научној, конференцијској причи, деле неке семинарске, држе писмене испите, многи не умеју ни да предају, па предају оно за шта нису стручни, па онда оцењивање и ко зна шта још не. Једна је ствар да ти убрзаш студије, али да задржиш квалитет, какав такав, да одржиш критеријуме.
    И треће, свима причам један пример који показује колико је та ствар дегенерисана. Квајнов текст „Две догме емпиризма“ је један од канона аналитичке филозофије (која је доста изнијансирана, али ја сам, начелно гледано, поборник те орјентације у филозофији, иако читам и друге ствари). За београдске студенте то је такав текст – када их пробудите у три ноћу и питате догме емпиризма, они то морају да знају. Тај текст сам имао у силабусима за четири предмета у току студија и ниједан професор и асистент га нису испредавали до краја и контектуализовали. Да ствар буде гора, долазимо на последњи час последњег семестра (на предмет Историја аналитичке филозофије), млади и изврсни професор Андреј Јандрић треба да „држи“ Квајна и пита на почетку: Хајде нека ми неко на брзину каже које су две догме емпиризма…И нико не зна, сви ћуте!!! Та ми је тишина била веома болна, да то тако кажем. На крају сам ја рекао које су догме емпиризма, а вероватно ни ја не бих знао да претходног дана нисам читао текст. Е сад, поента је да се ни Јандрић није много узбудио, отприлике оно „Како је могуће да то не знате, и то је то.“ А ствар је врло индикативна и алармантна.
    Мени мало тај и такав марксизам (али и хајдегеријанизам, да га тако назовем иако ни на шта не личи) иде на живце. Прво због необјективности, имате књигу Струве/Калистов, е сад не могу да се сетим, али историја политичких интитуција, тако нешто, изврсно пишу о старогрчким политичким институцијама, променама, и у задња два пасиса сваког поглавља, све то претходно написано се „уклопи“ у Маркса и Лењина и то је то!!! Друго, због затворености, а то се у Загребу поготово практиковало. У Београду сте имали тај некакав прећутни договор марксиста и аналитичара (иако је, Михајло Марковић и једно и друго, просто је човек препознао вредности обе орјентације).
    Ето, надам се да ни ја нисам пренаглио, али сте човек из струке па ћете разумети.

    Одговори
  9. Вуле
    Вуле says:

    Гордићу Петре, Поповић Юстин ние философ него богослов. То што су његову науку макли са Богословског и заменили Мидићевом успаванком нисмо криви ни ти ни я. Када гране сунце са истока, свеће се гасе. То е мое мисление о Манойлу Кантовићу, Хегелу, Фройду…Замисли апсурд, овай задњи е на велика врата ушао у наше психиатриске болнице где лече душевне болеснике, а негираю душу као дар човеку од Бога, Створитеља. Ко кога овде заебава.Живимо у времену када човек само што се ние пропо на друге планете у Васељени, наука и философия су близу зенита. Како те видим? Исто питање сам питао и науку (едног уваженог офталмолога), све ми е лепо обяснио али е остао кратак ко „развия филм“ када нервом допутуе слика у пихтиясту масу и филма нестае само када човек заувек склопи очи. Сада питам тебя философа просто питање.“Како те видим?“ Проста питања требую прост одговор, али философима ћемо мало прогледати кроз прсте.

    Одговори
  10. Вуле
    Вуле says:

    Не дуго после Другог рата и слома србства и православља путуе возом нека старина из светосавске Ерцеговине за Белиград да обиђе сина и снаю у велико инплементиране у нови свет без Бога. Али кад оће, оће…трефи се у купе (фали акценат на е, ебо нас Вук) нека скоевка. Старини баба спаковала, дуг е пут да презалогаии. Он весељак никада ние ставио ништа у уста а да се не прексти и благодари Богу. Плану скоевка: „Стари нема Бога, нико га ние видео! Старина прећута, али она не да му смиром ести, само звоца и сикће док ние превршило: „Слушай ти другарице, ни я нисам видео твою п…а знам да е имаш.“ У купеу овацие и смех. Другарица е све уредно приявила служби, али старину нико ние ни упитао шта би?

    Одговори
    • Petar Gordic
      Petar Gordic says:

      Поучно ви зборите, Вуле, али мало и пренагљујете. Теолози или богослови су за мене врста филозофа јер се баве граничним питањима, онима која нису тако лако сазнатљива, објашњива, доказива … поменусте душу, како бисте ви објаснили неком Кинезу или Аргентинцу Православље, вама је то део традиције и васпитања, али нисмо сами на свету, не можете ви рећи тим људима-ваши животи су ништавни јер не верујете у Бога. Друго, морам признати да не знам у чему се састоји спор у вези са Догматикама, читао сам Урвине и књигу о Достојевском од Јустина Поповића, читао сам део књиге Сећање на будућност Владике Мидића, по мени, лаику за те ствари, те књиге су добре. Треће, није само Фројд негирао душу, многи су то урадили а сви баш некако њега нападају. Није он једини психолог и данас су праксе у терапијама само малим делом ослоњене на њега. То не значи да не треба да читамо Фројда, је ли га Јеротић читао, је ли га Николај читао, јесу, па их није разуверио. Није он једини психолог као што ни Хегел није једини филозоф, не морамо се ми са њима слагати, али нису они тек тако велики мислиоци, манимо се завера, идеологија, политике наметања, они су ипак направили неке кораке. Верујем да има људи који би тврдили да би свет био много боље место да они нису урадили то што јесу, но добро, ја се уздржавам од таквих пресуда.

      Одговори
    • Spase Uzelac
      Spase Uzelac says:

      Par rijeci na Vuletovo!
      Skloniji sam , Vule, misljenju da je da je KATIC, a ne KaNtic, a sigurno prije Manojlo, nego li Imanuel. Ovo ozbiljno kazem.
      Sveti Justin! Sta ce onakvima na Bogoslovskom fakultetu?! Oni bi bili srecni kada bi i NJega i Nikolaja „izbrisali“ iz Bozije Familije; pogresili… A u Rusiji ( znam tvoj stav, no za ovo je nebitno) ikonopisali Ga, Narod ljubio i klanjao Mu se- Justinu – vise godina do “ „proglasenja“ Svecem od strane Njegove Crkve; to sam gledao i – gorko mi bilo, na nas…
      Evo i Gordic kaze: Osnivac Fil. drustva Stbije… Pa: ko ima BogoSlovitelje vece, bogonosnije od Srba! NE TREBA Bog. fakultetu, preko Pravoslavlja tu i tamo zamajavaju na nivou da se vlasi ne dosjete, ali Fil. fakultet- studij filozofije, drugi znacaj, druga pozicija…, ma da li im je i u primisli da predloze makar kolegij ( neka ga.u imenovanju priblize sopstvenom im nazivu kako bi se lakse islo ka ministarstvu- koje je, naravno, isto k’o i oni) sa m ogucim nazivom “ srpska bogoslovska misao i filozofija“ ili … (a u Rusiji-znam tvoj odnos- u programu je) . Uostalom, nesto najbolje sto je napisao je, ipak, o Dostojevskom (opet: znam tvoj stav, no Sveti Justin apsolutno suprotno) ; koliko li je samo Otac Nikolaj imao muke da je objavi u inostranstvu- blagodarni Srbi u novcu podatni! (Ovu „blagodarnost“ najbolje je osjetio Laza M. Kostic). A sa.kime to- i kada se najdirektnije obraca Narodu- bogosaobraca Sveti Justin? Sa svim hegelima!, kako bi, inace, bio Justin!? Bas kao i Onaj Seljak iz Ercegovine- za“stvar“ divan i dokaz i primjer. A ovaj „Srbin“: daleko je- nigdje je- u odnosu na ono sto Ti kroz Ercegovca zboris; ladovina usred vinograda…, tu mu se negdje on – „Srbin“- kalemi…

      Одговори
      • Петар Гордић
        Петар Гордић says:

        Мало ми је неукусно да ја као аутор текста пишем оволико коментара, али Спасе ме просто тера на то:) Ја не познајем толико теологију и веру, али у Православљу су бар два народа испред нас по броју Светаца, Светиња, теолога и литературе (уколико је тако нешто уопште битно) – Руси и Румуни. Наравно, наши Светитељи су нам најдражи и најближи, али за мене је ово што сте рекли мегаломанија.
        Некима на Филозофском сигурно јесте намера то што сте рекли, ја сам код професорице Ирине Деретић факултативно слушао Источну патристику, она је специјализирала Античку филозофију, али је држала ово из више разлога, она сама каже да је срамота да наш факултет то нема јер нам је то традиција. Радимо Анселма и Тому Аквинског, а не радимо Кападокијце!!! Има свесних људи, мањина су, али их има. Она води пројекат Историја српске филозофије, у који су укључени и богослови, филозофи са Богословског, и сл. У Нишу, на пример, на одсеку за филозофију раде доста православну теологију.

        Одговори
        • Spase Uzelac
          Spase Uzelac says:

          Dobro je ovo cuti, i mali pomak ogroman je- profesorica Deretic, iz ovoga sto cujem, izborice se za mnogo vise i ostace upamcena…
          Moj yzvik o j a c i n i nasih vjerujte, Gordicu, po ocaju je, a ne istini…
          Rusi! Koja filozofiha na prelomu stoljeca, i kasnije… No nistarecivi gadameri, a tek ovi gadamerovi danasnji…. oni su „vrednota“ !
          Toliko, Gordicu; najvrednije da se povodom teksta o sadrzaju o kojem govori progovorilo i to bez strasti… Kamo srece o OVIM TEMAMA i cesce i vise….

          Одговори
        • Lune
          Lune says:

          Hm,hmm…A,kakva je to “ palanka“,koja popa Macu,proglasi za sveca,propraceno,netruleznim Giskom i mirotocivog Arkanasa silovajem, pocetnickim u svojoj 15.godini,okicenog,casnim krstom od zlata,nepoznatog poreklaali vise nego sunjivog. Religija je opijumza arodsa trgicnimposledicaa

          Одговори
        • Lune
          Lune says:

          Hm,hmm..ateista sam,i nisam se usmeravao,prema religiji i citao,ali,po nekda,pred nekim mojim „drugovima“, i kolegama,koji „‘bas tog dana jedu oslica“, a ne, kao do tada “ tradicinalno salamu podrigusu“, ja se,takodje “ bas tog dana prekrstim i ljuljnem vinjak na ex“ , sto oni,proprate,da komunisti nisu vernici, i ako, i ja i oni,posle posla,idemo u istu crkvu,na “ jos po jednu“.

          Одговори
      • Lune
        Lune says:

        Hm,hmm.,,,ikonopisac u Rusiji,je ok,a da li je „‘ikonopisac“ u srdascu Srbije,ok,sto je,na ikonopisu,u crkvi,kod Trstenika, rajsnadoom,pribo, asocirao Vuka Draskovica..a,,Gasa,sam,sebe,doduse u svojoj privatnoj crkvi..kazu,da se zivi,ne oslikavaju?

        Одговори
  11. miha bukovac
    miha bukovac says:

    Šta je nama Filozofija palanke? Kako „šta je nama filozfija palanke? pa (valjda) sve i sva! Način razmišljanja! Pa naši (srbski) najveći mudraci imaju „tu“ (palanačku) filozofiju, palanački razmišljaju, a to je kako da se „nakače“ na budžet i da budu „budžetski filozofi“, odnosno državni a ne palanački! E kad budu „državni filozofi“ (kad se „nakače“ na budžet) a to znači kad se uvuku u SANU onda je „lezi lebu da te jedem“, i to je onda pravi život! Eto npr. Toma majmun Nikolić (za one koji misle da je majmun samo pre-zime a nikako posle zime) daklem, Toma majmun je najveći palanački filozof u Srbiji u ovom 21. veku! Toma majmun je najbolje definisao „palanačku filozofiju“ a to je: Kako da jedan dripac i bitanga postane „predsednik države“! A što se tiče tkz. „Brozovih marksista“ pustite te zajebacije! Što se tiče Milana Kangrge, on je video „kuda ide (plovi) onaj (YU) brod“ i pokušao, odnosno ukazao je nato ali platio cenu, dok su mnogi drugi, kao taj, Ljubomir Tadić (SANU „marksista“) „mudro“ sedeli i uživali, pa „dok traje neka traje“!

    Одговори
    • Spase Uzelac
      Spase Uzelac says:

      Miha mi uvijek vrati nesto zivota nisacim drugim, no sa personalizovanjem svih nas- naseg „zivljenja“ u gorkoj istini: Toma Majmun ( uvijek stavljam veliko „m“, radi se o prezimenu); pa ga poopsti:
      SANU! TVRDA istina i nema potrebe ni mogucnosti bilo sta dodati. O zivotnoj konformnosti Tadica poslije obracuna sa praksisovcima takodjer;
      Sa Kangrgom je bitno drugacija stvar
      ( i sa svim praksisovcima u Zagrebu): ni u primisli da ih se otjera sa fakulteta ( da su bili u Beogradu naravno otisli bi u neki novosnovani Institut sa cudnim imenom, ali „omladinu“ nebi „trovali“- i ovo se izvrsno uklapa kako u Mihino- a i moje- vidjenje s r p s k e sredine; takidjer je sadrzajem metafilozofije);
      takodjer, Kangrga je vidio kuda plovi brod bas koliko i ostali praksisovci, no samo je vise grmio ((karakter); brod je potonuo i Kangrga se fantasticno snasao: javno odricanje od svoje srpske nacionalnosti u glavnom hrv. dnevnom glasilu „Vjesniku“; novim politickim trendovima pridodao je i odricanje od onoga bez cega nije mogao- Marxa; priklonio se svojoj drugoj ljubavi Fihteu, zadrzao katedru i bio ljubljen, po cinu kojeg je napravio, od svakog, u receno upucenog, hrvata… Zamjeriti mu? Cemu! Pa upravo rekoh sve o Mihinom, a sabranom u Toma Majmun i potkovano sa SANU.
      INACE, potomkom je- Kangrga- poznate srpske porodice saKorduna: uz drugu sa tog dijela Austrougarije-
      Desnica ( nastavljaci Loze Jankovic Stojana, Islam Grcki- ima i Latinski; Grckog, niDesnica- Vladan- vise nema, sve kod Benkovca) porodicu utemeljivaci Sveslavenskog Kongresa ( Kijev, Petrograd)
      Dosta!

      Одговори
    • Lune
      Lune says:

      Hm,hmm…Ljubomir Tadic, i Dragoljub Micunovic,nisu mudro sedeli,naporno su “ radili“, pa 1968. Osnovali CRVENI UNIVERZITET KARL MARKS,uBeogradu,odklemje Dragoljub Micinovic…putevima,povijesnog bespuca dogurao do Habermasa, slebdenika Maltusa..iskopavsi negde,svoga djaka,tada sa repicem,ko Ceda sa mindjusama kod radikala, pripravnika kod Mladine u Sloveniji,bezbednoj “ fronti“..preko pecenog vola na Palama,do “ bezbedne fronte“, za vreme “ bombardirovke SRJ“ sa, slusanjem,radi poruka Lazara Stojanovica,upucenih sa nekog NATO,povika u Jadranu..e,hocu,bas da vidim rezim u Beogradu sta mi moze. Danas, ali duze frema, je dilema, spomeniK, SLOMLJENA KRILA ,ii SLOMLJENA STRELA, bez seestoperca Kraljevica Marka…sa,porukom “ mi gradimo crkvu,crkva gradi nas“..kroz,izdavanja dozvola, za izvoz jagoda i malina.

      Одговори
  12. Вуле
    Вуле says:

    Петре и Спасе, Бог е апсолут, тачно се зна ко је Он. Зашто е Юустин велики, за два копља премашуе Николая коии е много лутао да не кажем философиро о Богу. Юустин е децидан: одавде довде е Бог, изван тога е да му име не помињем. Без Бога нема ни умна философа, ко ће му „шапнути“ него се ко пиле замотава у кучине. Без Бога нема дубине ума, нема ништа, смућай и проспи. То су само проточни бойлери за храну, хедонисти ка и остала нижа бића. Прво обећање кое су комунисти дали народу е било: „Убићемо Бога у вама.“У добра доба су успели, и на Богословском е више све релативно.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *