Прослава ослобођења Београда(ФОТО)

Поделите:

Како је званично најављено, „приказ дела оперативних способности Војске Србије“; данашњи догађај на аеродрому Батајница је показао (готово) све са чиме наша војска располаже данас. Ако одузмемо и покушамо да не обратимо пажњу на зло(употребу) и онога што је још увек добро код нас, а чиме се више или мање служе све политичке елите од актуелне, па до њених претходника, те још неке ситније организационе пропусте у конкретном, ово је било лепо дружење са нашим војницима.

jov_4608_1508506218.JPG

Годишњица ослобођења Београда у Другом светском рату, те пријем купљених ловаца из Руске Федерације су у основи послужили као оквир за организовање овог догађаја. Који, нити је био класичан аеромитинг, нити је био нека врсте војне параде.

_SI37641.JPG

Ту негде треба тражити и разлоге за одређене пропусте у организационом смислу, који су ипак у ходу превазилажени залагањем људи из Управе за односе са јавношћу Министарства одбране и човеком који је успевао да у „сваком тренутку буде на сваком месту“, капетаном фрегате Јованом Кривокапићем.

MJV_9711_portparol_mj_jovan_krivokapic.J

„Микс“ летачког програма и елемената приказа б/г пешадијских и сродних јединица су допринели нешто другачијој организацији овог догађаја, који је одскакао од уобичајене опуштености која прати сваки „празник“ авијатичара на аеродромима-аеромитинг. Уз неуобичајено високе мере безбедности због великог присуства високих званица, те неку врсту аутистичности актуелне политичке елите, другачије вероватно није ни могло.

22548666_10203971711810334_1398821851607

Када кажем аутистичност, ту пре свега мислим на чињеницу да је бина са високим званицама била физички одвојена од „обичног пука“. То није ништа необично и тако је било нпр. и 2012. године када је великим аеромитингом обележен век српске војне авијације. И тада су високе званице биле „одовојене“. Али за разлику од тада, они се нису, као данас „обраћали народу“.

jov_5685_1508506223.JPG

Наиме, Председник Републике је своје (врло коректно иначе) обраћање и говор, изрекао у камере РТС-а. Место где је он био је физички било одвојено новинарском бином, од посетилаца којих је било према проценама око 20000. Иако не могу да се отмем утиску да је поред истинских љубитеља авијације међу присутнима било и „професионалних“ посетилаца домјенака на којима „учествује“ и Председник Републике, мени лично је та количина „одовојености“ од обичног света била мало passe.

jov_5932_1508506226.JPG

Тако да „ботови“, ако их је и било, нису ипак били у могућности да „виде и додирну Пинкија“. Ни током његовог обраћања, сем на видеобиму, ни након симболичне примопредаје летелица између њега и Министра одбране Руске Федерације. Ово потоње је било просто онемогућено високим мерама обезбеђења, те великим бројем медијских екипа.

22712298_10203971724570653_6801076023738

Медија што се тиче, званично је било 36 редакција, али је на лицу места то износило преко 200 новинара и фото-репортера. Још једном похвала за организацију, послужење, уређен прес центар и дозволу да се приђе и фотографише све изложено, што посетиоцима није било омогућено.

jov_5724_1508506225.JPG

Од високих званица, поред политичког и војног врха наше земље, био је присутан и Председник Републике Српске, неколико амбасадора, Министар одбране РФ са сарадницима,

jov_5908_1508506226.JPG

представници НАТО и ЕУ, војни аташеи, Патријарх Иринеј и владика славонски Јован (Ћулибрк),

22712602_10203971724890661_8545223185308

а видех и Милорада Пуповца.

IMG_0091.jpg

Андреја Младеновића, Ненада Поповића, Мирослава Лазанских, Горна Весића и сличних је било напретек :)

Што се тиче самог програма, замишљен је и изведен без грешке.

Отпочео је пресретањем и приморавањем на атерирање једног „отетог“ авиона којег је „глумио“ наш Ан-26, којег су две 29-ке пресреле у ваздушном простору и спровеле га на писту да се приземљи.

jov_3024_1508500303.JPG

Током те операције, један наш ловац је оборен, а пилота који се катапултирао је пронашла и „покупила“ екипа за Трагање и спасавање у надлежности Команде РВ и ПВО. Овај приказ је био ефектан, у смислу да су летелице из екипе ТиС (трагање и спасавање) тражиле обореног пилота на земљи, а овај им је привукао пажњу тако што је активирао димне бомбе да би показао своју локацију. Пошто је тиме „одао“ своју позицију и терористима, настало је пушкарање између поменутих и тима за спасавање који су вршили пешадијску заштиту спасавања.

img_9905_1508518439.jpg

Затим је приказано решавање талачке кризе у отетом авиону, те хапшење терориста и уклањање минскоексплозивних средстава које су ти „талибани“ имали код себе.

jov_8371_1508500233.JPG

Потом је на ливади испред главвне платформе батајничког аеродрома настао „прави рат“, када су наступиле јединице за специјална дејства које су неутралисале део терориста који је био у извлачењеу. Бо`ме, грувало је к`о Свети Илија.

jov_0903_1508500341.JPG

Затим је изведен део програма који су сви са нестрпљењем ишчекивали. Прво налет (готово) свих ваздушних потенцијала којима наша авијација располаже; прво налет јуришне-ловачко бомбардерске авијације са пет авиона типа Орао,

jov_5346_1508506221.JPG

затим три школско борбена млазњака Супергалеб Г-4, те онда ешелон (још увек званично неувединих у састава нашег РВ), летелица за прелазну обуку типа Ласта. Потом је свака јединица из састава нашег РВ која лети на хеликоптерима, „продефиловала“ попут „ваздушне коњице“ изнад батајничке аеродромске просторије.

jov_8108_1508500346.JPG

Газеле из састава батајничке ескадриле, па Гаме из састава ескадрила у Нишу и Краљеву ,

jov_8647_1508500347.JPG

и на концу Ми-8/17 – „мешано“ Нишлије и Батајничани.

jov_8078_1508500305.JPG

Потом је уследио прелет наша (једина) три оперативна авиона МиГ-29, што је био и својеврсни пролог за наступ акро-групе „Стрижи“.

Нарочито велики број страних новинарских екипа и то оних специјализованих за авијацију, може се „правдати“ наступом „Стрижија“ који и не баш тако често наступају на оваквим догађајима на ономе што зовемо „Запад“. Ако су руски медији (из „праве“ Русије-екипе Спутника, Востока и Руске речи „не рачунам“ они ионако раде и регистровани су код нас); дакле ако су „Раша тудеј“ и „Телеканал Звезда“ нпр. дошли због „мандата“ који им је дала примопредаја „руских мигова“,

22519487_10203971718090491_3863148603575

присуство познатих ваздухопловних ентузијаста, са којима сам многима и ћаскао на путу ка Батајници у аутобусу је било само због „Стрижија“.

jov_3812_1508500344.JPG

Екипа из састава 234. гардијског пука из базе „Кубинка“ крај Москве, представља оно (што би рекли Београђани), акрогрупу која је у „топфајв“ светских акробатских група. За разлику од пред 5 година, када су наступали у „окрњеном“ саставу, јер је тог викенда када и на Батајници био организован и велики аеромитинг у Слиачу у Словачкој, па је део „Срижија“ наступао и тамо, те су се над „батајничким небом“ тада „вртела“ само тројица, овога пута су момци из Кубинке наступали у пуном саставу, предвођени потпуковником Сергејом Осјакином.

IsqIfCR5jOw.jpg

И шта да кажем, него да су „покидали“.

22528662_10203971704650155_5575933549976

Истина, високи безбедоносни стандарди који су успостављени у последњих 15-ак година након великих трагедија које су се десиле на неколико светских аеромитинга су мало „везали узде“, нарочито у брзинском смислу, али свеједно, елементи групног летења и све фигуре су изведене баш како „књиге кажу“ и по свим „ставкама“ и у свим итерацијама;

22519973_10203971723890636_5633664171547

од групе са шест, преко одељења са две летелице, до соло наступа команданта акро-групе који је, ако су сви заједно са њиме „покидали“, он сам и „покидао“ и „развалио“.

jov_5652_1508506222.JPG

Мирис керозина и бравуре које су извођене су готово опипљиво подигле ниво адреналина над сремском пустаром коју је југословенско РВ и ПВО 1951. године преуредило у аеродромску просторију.

jov_5673_1508506223.JPG

Након „Стрижија“, започело је не мање визуелно ефектан, али за ваздухопловце свих фела (изузимајући наступ падобранаца),

22520020_10203971705290171_3481475003286

релативно незанимљив део програма, где је представљен програм „1500 војника“, припадника свих бригада КоВ-а, који су се постројили испред централне бине под пуном ратном опремом, која је сва „севала“ од ласерске и најмодерније технике у смислу пешадисјко наоружања, са до сада виђеним превозним (оклопним) средствима, али и оним мање виђеним-кинеским десантним чамцима.

22498939_10203971722210594_1047388411776

Ипак и тим момцима и девојкама треба одати признанање и због часне професије коју обављају и још више због количине опреме и „хајтекбуџа“ којима су били окићени на неуобичајених 27 степени спољне температуре.

22498914_10203971714850410_1206901024910

Уз статички дисплеј постојећих потенцијала којима располаже наше РВ,

22555636_10203971711930337_2175426455237

приказа неких средстава из арсенала КоВ, од којих су многа још увек у фази развоја или пак нису уведена у састава наше војске,

22548658_10203971706890211_8636557749941

ПЕТ руских 29-ки (шеста се вратила у Русију из бирократских разлога), које су иначе офарбане у наше боје и којима предстоји стандардизација на „наша правила“, те неће полетети до следеће године,

22548718_10203971720530552_7404026217337

тиме се завршио и званичан део приказа, а незваничан је настављен на „хангарпартију“ и дружењу уприличеном у новоизграђеном хангару са послужењем и диксиленд осркестром Гарде који је у позадини изводио рок и блуз стандарде.

jov_5669_1508506223.JPG

Да додам да је и наступ „Стрижија“ био пропраћен одличним избором рок музике :).

jov_3891_1508500232.JPG

Све у свему, без обзира на сву политичку систуацију, анимозитете, Вулине и остале Гашиће, без обзира на сву могућу (и конкретну) злоупотребу једног сасвим нормалног процеса обучавања и попуњавања војске новим средствима; без обзира на сву кризу која влада у војсци, те у друштву свеукупно; кризу сваковрсну; и знајући још на „милион“ ситница које мање или више „пишу“ историју овог нашег тренутка данас, са неминовним ефектима и за будућност, ипак је ово, а како рекох напред и тешко ми је да будем објективан, јер рекох једаред, мирис керозина је најјача дрога која постоји…

dsc7496_1508510248.JPG

Како год, беше ово једно лепо поподне у Дому 204. ваздухопловне бригаде…

за Поуке.орг

Милан РАКИЋ

све фото, осим 1, 5, 8, 11, 12, 21, 24, 25, 28, 29, 20, 31, 32, 33 су валсништво Министарства одбране Републике Србије

Извор: Поуке.орг

Поделите:
6 replies
  1. Патриота
    Патриота says:

    Стрижи је одушевио, браћа Руси су генијалци шта раде по небу, још да науче браћу Србе бар 50% од онога што изводе на МиГ-29 и Србија је балканска сила.

    Одговори
    • Srbija
      Srbija says:

      Ајде сад мало на Косово са Стрижијем. Лако је по Батајници парати небо за ТВ Дневник. Нек мало дркну Тачија у Приштини.

      Одговори
  2. Lune
    Lune says:

    Hm,hmm…pa,nije Vulin Toma,da pravi budalom Ruskecsaborce i Putina na kisi bez kisobrana,i uniformama iz Prvog rata sa trumbetama takodje iz Prvog rata „‘sas necastivim asocijacijama „koja je u ovoj prici,oslobodjenja prva a koja druga Srbija pobednicka ??

    Одговори
  3. Srbija
    Srbija says:

    Од кога је то „ослобођен“ Београд 1944. г.? Од оних можда који су потом побили по том истом Београду и Србији од 70.000 до 100.000 грађана.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *