Мина Ћурчић: Зашто српски генeрали треба да предају на Војној академији?

Поделите:

Одлуку да генерали и официри Војске Југославије који су током 1998.и 1999. године командовали на Косову и Метохији и у сукобима на територији некадашње Југославије буду враћени на Војну академију као предавачи сасвим очекивано је осудио Кајл Скот амабасадор САД у Србији, који је навео да “на војним академијама у САД студенти уче о важностима и правилима рата и поштовању Женевске конвенције“.

“То значи да и најбољи војници имају обавезу да одбију наређење које је против правила ратовања. Незамисливо је да на нашим војним академијама да поручник Кели, који је водио своје трупе у Милају и починио масакре над цивилима или комадант Абу Граиб затвора-да би ико био изабран да подучава америчке војнике како се предводи вод или управља затвором.“, навео је Скот.  Наравно, Скот се не усуђује да оспори да су САД водиле освајачке ратове, јер је реч о великој светској сили која није дужна да се правда било коме, нарочито не слабијима од себе, као ни што не одустаје од намере да акције српске војске на територији Космета представи као освајачке, а српска војска али и српски народ као окупаторски, а данас није тешко да схватимо да се ради о још једној прљавој и лицимерној игри САД. Рат у Авганистану је започео седмог октобра 2001.године као одговор на напад који се десио 11.септембра 2001.године, а циљ инвазије је био ухватити Осаму бин Ладена, уништити Ал Каиду и талибански режим. Само годину дана касније САД и Велика Британија нападају Ирак, иако ова држава није имала везе са нападом на Америку, а није ни поседовала оружје за масовно уништење као што су тврдили амерички званичници. Годину дана пре напада на куле близнакиње у Њујорку, Пројекат је објавио извештај под насловом “Поновна изградња америчке одбране: Стратегије, снаге и ресурси за нови век“, у коме се заговара појачано америчко војно присуство широм света уз повећано издвајање буџетског новца за војску, а наводи се и да је то осим што они желе  мало вероватно, осим у случају катастрофичног и катаклизмичког догађаја као што би био нови Перл Харбур.

“Ако су распад Совјетског Савеза и 11.септембар створили велики преокрет у међународној политици, онда ово није само период смртне опасности него и огромне прилике. Америка и наши пријатељи и савезници морају ову прилику одлучно да искористе.“, изјавила је Кондолиза Рајс, Бушова саветница за националну безбедност, коментаришући 11.септембар.

“Нападом 11. септембра Америка је поново добила та два стуба своје спољне политике. Дакле, осећај физичке угрожености јер се показало да је могућ и напад на Америку, а добили су и идеолошког непријатеља у облику исламског фундаментализма.“, објаснио је Хенри Кисинџер у својој књизи “Дипломатија“, додајући “да је Америка, завршетком Хладног рата у коме је однела победу, изгубила два дотадашња стуба своје спољне политике, на којима ју је градила: идеолошког непријатеља у виду комунизма, и осећај физичке угрожености, јер бивши Совјетски Савез више није био претња“.  Иако се рат на Косову и Метохији од стране медија под америчком контролом и невладиних организација које под маском борбе за људска права раде у интересу САД, ширећи анти српску пропаганду, представља као освајачки рат, односно као покушај Срба да протерају Албанце са њихових вековних огњишта, а као један од доказа наводе “чињеницу“ да на Космету деведест одсто становништва чине Албанци. Међутим, нико не наводи чињеницу да су Албанци деведесетих година започели политику бојкота српске власти, између осталог, одбијајући да учествују и у попису становништва. Може се рећи да правог пописа Албанаца на КиМ никада није ни било, чак ни за време СФРЈ. Постоје претпоставке да то има везе са чињеницом да је за време фашистичке окупације Космета у Другом светском рату досељен велики број Албанаца из северних делова Албаније, према неким проценама, између осамедесет хиљада и сто хиљада што је касније социјалистичка власт признала.

“Нова власт је практично санкционисала демографско стање стварано окупацијом. Придошлице из Албаније под окупацијом је оставила ту, исељене Србе староседеоце и нешто мало колониста је прогласила све за колонисте и забранила им повратак на Косово и Метохију.“, објашњава Славенко Терзић, историчар и дипломата. Од тада број Албанаца на Космету расте, док број Срба опада. “Њујорк Тајмс“ је још 1982.године писао о узроцима српског егзодуса са Космета, а тада је први пут наведено да албански националисти имају платформу у две тачке: прва је да створе етнички чисту албанску републику, а онда да се уједине са Албанијом и створе Велику Албанију. Двадесет и шест година касније, односно у фебруару 2008, скупштина тзв. Косова је једнострано прогласила независност, а четири године раније у Приштини, званично се оснива покрет “Самоопредељење“ који предводи Аљбин Курти, а залаже се за уједињење свих територија на којима живе Албанци, и који данас представља једну од водећих албанских опозиционих странака на Космету. Било је потребно доказати да је  већинско албанско становништво на Космету угрожено од стране српских власти да би се нашло оправдање за још једну “мировну мисију“, односно освајачки поход иза којих стоје САД. Са друге стране, Кајл Скот пореди комаданте затвора Абу Граиб и српске генерале, наводећи да  је незамисливо да такви људи раде у својству предавача на војним академијама. Абу Граиб, затвор у Ираку, јесте злогласни затвор за који је светска јавност чула 2004.године када су се појавили снимци злостављања затвореника од стране америчких војника. Аустралијска телевизија СБС је прва објавила снимке мучења затвореника. Фотографије и снимци из Абу Граиба, који су објављени 2004.године, подстакли су америчке судове да покрену процес против војника који су индетификовани на снимцима и фотографијама. Линда Енгленд, бивши војник резервног састава Сједињених Америчких Држава, а која је учествовала у тортури над затвореницима у  ирачком затвору, била је једна од једанаест америчких војника који су осуђени од стране војног суда за злостављање и мучење затвореника у овом затвору. Отпуштена је из америчке војске, осуђена  2005.године на три године затвора, а 2007.године је пуштена на слободу. Прве затворенике оптужене за тероризам амерички затвор Гватанамо на Куби примио је почетком 2002.године. Касније је кроз тај затвор прошло више хиљада људи међу којима је било и малолетника, а званичници ЦИА су од почетка дозволили да се на њима примењују чувене “специјалне технике испитивања“. Америчка влада им је одузела и права гарантована Женевском конвенцијом, на коју нас подсећа Скот, јер су проглашени “илегалним борцима“, уместо ратним заробљеницима. У затвору су могли да бораве неограничено дуго, трећина затвореника није оптужена ни за какво дело, а невини који су касније пуштени из Гватанама, нису добили никакву надокнаду, па чак ни извињење. Наранџаста униформа затвореника у Гватанаму постала је симбол мучења, америчке самовоље и кршења свих међународних закона. Кроз затвор у Багрему, недалеко од Кабула, од инвазије коалиционих снага на Авганистан 2001, пролазе хиљаде осумињичених за сарадњу са Ал Каидом. Годинама је авганистанска страна контролисала само мали део затвора у коме се налазило 300 затвореника, док је америчка војска контролисала део у коме се налазило 2700 затвореника.

“Радили су нам оно што се не ради ни животињама, поливали су нас леденом водом зими, а врелом лети, стављали су нам у пиће неки лек од ког нисмо могли да спавамо и онда нас пропитивали, сипали воду у ноздрве, уста, чупали нокте, увртали и вукли пенис и тестисе, давали електрошокове у све делове тела, нарочито гениталије, премлаћивали…“, овако звучи само један део исповести једног од затвореника који је забележила екипа Би-Би-Сија која је спровела истрагу у Багрему после учесталих гласина о тортури.

Данас, наравно, нико не поставља питање где се налазе они који стоје иза кршења међународног права, али и гнусних мучења, јер је одговор више него јасан: осим неколико ниже рангираних војника, као што је Линда Енгланд, високи званичници америчке војске никада нису одговорали за оно што се дешавало у затворима у Ираку, Авганистану и Куби који су били под контролом америчке војске. Српски генерали који су враћени на Војну академију као предавачи, нарочито генерал Владимир Лазаревић који је пред Хашким судом био осуђен за командну одговорност, нису војници оне армије која је водила освајачке, већ ослободилачке ратове, што је данас потпуно јасно, нарочито када се Србија суочава са отвореним претњама о стварању великоалбанске државе и померању граница на Балкану. Та војска није поражена, јер поразити једну војску значи разожурати је, припаднике војске одвести у заробљеништво, али и ући у главни град, односно у Београд у овом случају. Иако је било покушаја приликом Кумановског споразума да Војска Југославије буде присиљена да остави тешко наоружање, али су то генерали тадашње војске одбили, па је британски генерал Џексон ипак морао да прихвати тај услов, односно да Војска Југославије напусти териоторију јужне српске покрајине са комплетним наоружањем. И можда се управо иза ових чињеница крије одговор на питање зашто  српски генерали треба да буду предавачи на Војној академији, као и они који им суде нису бољи од њих, напротив. Иако нас често оптужују да смо склони митолигизацији, нарочито када је у питању битка на Косову, реч је о нечему другом, реч је о алегорези, не и о митилогизацији. Бој на Косову се узима као пример за битку против моћнијег непријатеља, иза боја на Косову се не скрива мит, обична легенда, већ једно друго значење, скривено значење, које нам поручује да не треба да одустанемо онда када је извесно да ћемо изгубити битку, јер то не значи да смо изгубили рат.

Мина Ћурчић

ВИДОВДАН

Поделите:
11 replies
  1. Sumadinios
    Sumadinios says:

    heheh Ameri shoji slike stavljaju, njihovi novinari istraze i objave jer imaju slbodu,…..ja se slazem da ova srpska generalska gamad ne b nikakvim skolama trebala da primsrdi….a i nece….oni su gotovi..gamad komunisticka

    Одговори
  2. Zmaj
    Zmaj says:

    Licimjerstvo SAD-a ovdje nije argument za to da ovi generali predaju na VA. 90% clanka je samim time trosenje vremena. Pitanje je da li osudjeni ratni zlocinci trebaju predavati na VA, a ako mogu predavati onda gdje se povlaci granica? Da li mogu svi ili samo oni sa laksim zlocinima ( kao kada su osudjeni za komandnu odg. iako mozda nisu imali direktnog ucesca u zlocinu )? Stav clanka – donekle ispravan. Sadrzina clanka – ocajna.

    Одговори
  3. Prizrenka
    Prizrenka says:

    Pa Lazarevic je osudjen po komandnoj odgovornosti, a pokusali su ga da ga optuze za proterivanje Albanaca sa Kosova, ali nisu dokazali. Kako ako je zlocinac? Je l to znaci da je SAD na nasoj strani i Haski sud koji je oslobodio Haradinaja i Orica? Zasto ne bi predavali generali koji su videli ne rat nego ratove, umesto da predaju neki koji su o tome citali traktate? Pitajte one koji su ratovali na Kosarama jesu li videli NATO, kao i one koji se danas suocavaju sa rakom i leukemijom jer su dole tukli k’o ludi.Mi toliko heroja imamo da ne znamo sta cemo sa njima, pa nas bas briga, a onda nam je djavo kriv. Je l ce na kraju biti stvarno da su nasi zlocinci koji su hteli da otmu Kosovo od shiptara? Ako su nasi generali zlocinci, onda ce biti da jeste, a vi u Beogradu i C.Srbiji slobodno budite tako liberalni, rata ste videli samo na filmu, tako da razumem da ne znate o cemu pricate. Svaka cast, americko licimerje je poznata stvar, ovamo ubijaju Muslimane po celom svetu, ali su samo Srbi genocidan narod, ovamo ne postuju ni jednu konvenciju , izivljavaju se na ljudima, ali su Srbi pocinili strasne zlocine na Kosovu i Metohiji, nema veze sto su branili svoje kuce od terorista, a ne kao Ameri otisli da se mesaju u tudja posla.

    Одговори
  4. Prizrenka
    Prizrenka says:

    Ali sta su trebali da rade? Da puste siptare da se izivljavaju,pa tada je dole bilo mnogo vise Srba nego danas, ja ne mislim da je rat najbolje resenje ali nekada se nema izbora. Nekad se boris protiv sile koja je mnogo jaca,a nama nije prvi put. Stvar je da ne dopustis da ti okupiraju um,ako su vec zemlju. Kada Hag ili bilo koji medjunarodni sud osudi one koji su cinili zlocine nad Srbima, onda mozemo da kazemo da je neko zlocinac,ovako, zlocinci su samo nasi, a njihovi nisu, ne mogu da nazovem Lazarevica zlocincem, jer mu je sudio sud koji je druge oslobodio krivice za zlocine. Ako se slazem sa njihovom „istinom“ da je Lazarevic kriv, onda se slazem i sa „istinom“ da Haradinaj nije kriv, jer je od strane istog suda oslobodjen krivice. Ne mozemo malo da se slazemo, malo ne. A oni to hoce da Srbi prihvate da su krivi, ne, nismo krivi sto bismo bili, sto su nas napali, a Amerima, okupatorima ,svaki sukob odgovara jer je to prilika za njih.

    Одговори
  5. Prizrenka
    Prizrenka says:

    Lazarevic je branio svoju zemlju, mogli smo odmah da se predamo, zasto nismo i pitanje je sta bi bilo da jesmo. Da li bi stali tu ili bi trazili da se svedemo na beogradski pasaluk?. Mozemo mi sutra da priznamo Kosovo, nije problem, pozovemo Tacija i Haradinaja u Beograd i organizujemo im docek, ali da se ne ljutimo kada Albanci iz Preseva, Medvedje i Bujanovca zatraze da se otcepe i pripoje Kosovu, pa to je njihovo pravo onda, a isto vazi i za Rasku oblast i Vojvodinu. Ko da im zabrani? Na kraju krajeva svi znaju kako je srpski narod prolazio dole posle 1999. kad vise nije imao ko da ga brani.

    Одговори
  6. Prizrenka
    Prizrenka says:

    Vi ste u pravu, gresaka je sigurno bilo. Ali to ne znaci da treba da proglasimo armiju koja nas je branila a posredno citav srpski narod da je zlocinacki,okupatorski i svaki pokusaj da zastiti svoj narod na teritorijima gde je bio ugrozen predstaviti kao pokusaj stvaranja velike srpske drzave. Uvek je na Kosovu bilo tenzija izmedju Srba i Albanaca, mnogo pre 1981 ali nekad manje,nekad vise. I bilo je jasno da ce kad tad doci do eksplozije. Bilo je uvek gradova gde je bilo mirno i gde su ljudi ziveli zajedno,ali i tamo gde je dolazilo do napada,sukoba,pretnjii i slicno. Kad su oni pozeleli drzavu svima je dole bilo jasno da ce doci do rata,jer je i pre toga bilo tenzija,a postalo je jasno da ce tek biti, pa zar su svi trebali da se isele,odustanu? Nisu,ali ne osudjujem one koji jesu. A mogli smo se predati, tacno,ali verujte da ne bismo dobili nista, pa otisla je Crna Gora, dali smo je, a tamo su Srbi u jako losem polozaju, to se zna, teraju ih da postanu Crnogorci, ni o cemu ne odlucuju,veca prava imaju Albanci,umesto da im bude dobro,jer ako tako gledamo, rata nije bilo.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *