Храм гусара са Дунава

Поделите:

Непокорни поданици, које је Mарија Tерезија населила у пустару, саградили цркву. Иконостас урадио Јаков Орфелин, чувени српски сликар с краја 18. века

ГУСАРИ са Дунава подигли су у Стапару код Сомбора православну цркву Ваведења Пресвете Богородице, чији је иконостас урадио најчувенији српски сликар с краја 18. века Јаков Орфелин. Активиста стапарског музеја Дејан Милић истиче да је Орфелинов живопис најдрагоценија уметничка вредност у овом селу и понос мештана, чија је црква под заштитом државе као споменик културе од великог значаја.

– Према шематизму Епархије бачке, прва црква у Стапару направљена је 1753. године од прућа и блата, а 1776. године почела је изградња садашњег храма, који је завршен 1790. године. За осликавање иконостаса ангажован је “цезаро-краљевски академски малер (молер)” Јаков Орфелин. Њему је за тај посао плаћено 3.000 форинти. Он је за толики новац, кад се одбију трошкови за боје и материјал, могао у то време да купи три куће у Сремским Карловцима. За његов рад 1.000 форинти обезбеђено је из црквене благајне, а 2.000 форинти поклонило је обшчество (општина) – наводи Милић.

На простор садашњег Стапара 1752. године доселило се “сто пари” породица, па је село, према легенди, због тога добило име Стопар, које се с временом претворило у данашњи назив. Део села северно од цркве населили су земљорадници, а југ су заузели сточари, међу којима је било највише овчара.

Стапар је настао на пустари, на коју су пресељени становници Бокченовца (Бокченовића) и Врањешева, насеља у околини Апатина, која више не постоје. Они су, негодујући против колонизације Немаца у Бачку, започете 1748, пресретали лађе на Дунаву и пљачкали дошљаке.

– Жалбе на српске гусаре у Бокченовцу биле су многобројне. Дунавом није могла да прође ниједна лађа, а да не буде опљачкана. Зато су наредбом царице Марије Терезије, становници Бокченовца, као и Врањешева, силом пресељени у пустару Пригревица – Сентиван, а потом и на простор данашњег Стапара – предочава Милић.

Сеоби се противио и последњи српски свештеник у Бокченовцу, поп Трифун Попић, који је умро 1776. године, на почетку градње стапарске цркве.

– Поп Трифун је зачетник свештеничке лозе Поповића (изведено од Попић), која је у Стапару од 1752. дала 15 генерација, а завршила се 1965. године упокојењем протојереја ставрофора Ивана Поповића, који је умро 4. децембра, баш на Ваведење пресвете Богородице, па је храмовна слава села била претворена у жалост – испричао нам је Милић.

БОГОМОЉА ЗА ПОТОМСТВО

СЕЛО је добило велику цркву у време кад су мештани живели углавном у колибама и тршчарама, а не зна се колико је тада било православних породица.

– Нејасно је зашто су је подигли тако велику, ако их је било мало? Или су је правили за будућа поколења, верујући да ће имати доста потомака – напомиње Милић.

ОЖИВЉЕНИ ОРИГИНАЛИ

ИКОНОСТАС стапарске цркве састоји се од 42 иконе и медаљона, које је Јаков Орфелин урадио у барокном стилу. Приликом обнове цркве 1898. за репарацију икона био је задужен декоратер из Сомбора Људевит Штајнер.

– Уместо да иконе само освежи, он је потпуно премазао Орфелинове цртеже, правећи њихове копије. То су тек 1956. године открили стручњаци Покрајинског завода за заштиту споменика културе, који су скинули Штајнеров премаз и оживели Орфелинове оригинале – вели Милић.

Поделите:
1 reply
  1. Mile
    Mile says:

    Nisu stanovnici Bukcenovica i Vranjesa, a to su delovi danasnjeg Apatina, preseljeni u Stapar zbog gusarenja, nego zbog plana austrijskih vlasti da na tom prostoru napravi cisto nemacki centar zanatstva, trgovine i izvoznu luku za psenicu. ZAto su hteli da isele stanovnike ova dva naselja i na njihovom mestu naprave novo naselje u koje ce doseliti Nemce. Srbi nisu pristajali na to, pa je austrijska vlast godinama slala kaznene ekspedicije koje su na kraju uspele da pohvataju srpske otporase i presele ih u Stapar. Nakon toga je od Apatina napravljen cisti nemacki grad sa najrazvijenijom industrijom. Dolaskom Hitlera na vlast, Apatin se pokazao kao najvatreniji pristalica novog firera organizujuci krajem 30-ih godina veliku manifestaciju podrske Hitleru i nacizmu. Stanovnici Nemci su u drugom svetskom ratu listom bili dobrovoljci u nemackim jedinicama na istocnom frontu, ali i emdju folksdojcerskim jedinicama po Srbiji. Zbog toga su kolektivno pobegli iz Apatina pred dolaskom Crvene Armije i partizana.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *