ПОЛА ДРЖАВЕ НА ЛЕKОВИМА Број таблета за смирење по једном становнику Србије је ПОРАЖАВАЈУЋИ

Поделите:

Употреба лекова за смирење и спавање је у порасту, док је потрошња антидепресива у Србији на изузетно ниском нивоу, само у три земље на свету их прописују у мањој мери – у Чилеу, Естонији и Јужној Kореји.

Пре 15 година у Србији се конзумирало седам таблета за смирење по становнику, да би пре пет година тај број скочио на 20 до 30 таблета. Процена је да такозване анксиолитике код нас користи свака друга особа. Иако светска и европска истраживања говоре да поремећај структуре личности има готово свака пета особа, лекове за смирење у великој мери код нас користе и потпуно здраве особе кад желе, рецимо, да лакше преброде неки свакодневни проблем.

Према речима в. д. директора Kлинике за психијатријске болести “Др Лаза Лазаревић” у Београду доц. др сци. мед. Иване Сташевић Kарличић, објашњење за малу потрошњу антидепресива највероватније лежи у недовољном познавању неурохемијског профила депресије, а затим и у предрасудама становништва које се упркос значајним тегобама не јавља лекару.

– У нашој земљи у сталном је порасту некритичка употреба лекова за смирење и спавање који не решавају основни проблем већ га чине већим, уводећи особе које их користе у болест зависности. Најчешћи ментални поремећаји су депресија, анксиозни поремећаји и деменција. Предвиђања Светске здравствене организације говоре да ће 2020. године депресија избити на прво место као водећи узрок инвалидности – објашњава др Сташевић Kарличић.

СТРЕС И СТАРЕЊЕ

Узрок овакве ситуације наша саговорница види у стресу који представља фактор ризика за развој анксиозних и са стресом повезаних поремећаја, али и у старењу популације, које је повезано са порастом стопе учесталости деменције.

И код менталних болести као и код физичких треба реаговати са првим симптомима, јер се неки ментални поремећаји као што су депресија и анксиозност могу санирати правилним и правовременим лечењем прве епизоде болести.

– Хронични и психотични поремећаји се могу успешно залечити и добро контролисати уз редовно лечење и консултације са психијатром. Уз дисциплиновано лечење, добро познавање менталног поремећаја и уредан хигијенско дијететски режим, наши пацијенти воде квалитетан живот, који подразумева реализоване емоционалне и пријатељске релације, породични живот и успех на пословном плану – тврди др Сташевић Kарличић.

ЛАЈФ KОУЧ

НИЈЕ ПСИХИЈАТАР

Људи често олако схватају неке симптоме менталног поремећаја као и њихов утицај на лични живот. Иако је у данашње време веома популаран тзв. лајф коучинг (лифе цоацхинг), као начин излажења из менталних проблема, наша саговорница објашњава да у стручном и научном смислу та метода није призната.

– Признате психотерапијске методе које спроводе сертификовани психотарапеути могу бити добра подршка врло често неопходном фармакотерапијском лечењу менталних обољења. Стална медијска промоција лајф коучинга може врло лако да доведе у заблуду људе са менталним проблемима који на тај начин губе драгоцено време за лечење. Постоји заблуда да се са већином менталних проблема човек може изборити сам. У сваком случају, квалитетан одмор, редовно и квалитетно спавање, упражњавање хобија и умеће да удовољите себи и себи блискима може значајно допринети превенцији многих менталних поремећаја – каже она

 

Блиц

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *