Томислав Крсмановић: Шта о Сребреници мислим као инсајдер

Поделите:

Радио пренос Комеморације сам слушао 11 јула 2015.године  у селу Узовница на Дрини  у Србији, које је удаљено око 15 километара  преко Дрине до Сребренице.

  • Каменовање Александра Вучића.

 

Моја покојна мајка Зора Крсмановић, девојачко презиме Поповић, је из Братунца-Сребренице, од детињства одлазим у Братунац и Сребреницу, и добро познајем народ овог дела источне Босне, како Православце, тако и Бошњаке..

  • Хатиџа Мехмедовић у име удружења„ Мајке Сребренице„прикачује Вучићу на ревер бело-зелени  хеклани  цвет који је симбол страдања Бошњака 1995. године.

 

У живом сећању су ми крвави догађаји из Другог светског рата у овом делу Србије и Босне, што сам описао у тому 1 ове моје саге.  У току сам дешавања у овом делу Источне Босне од почетка 1990 године до данашњих дана (  томови 4 и 5 ).

Моја је дужност као борца за истину, и јавног посленика, који је цео радни век провео као научни истраживач, и залажући се за  поштовање људских права, поврх свега сам из ових крајева, и мој отац из села Узовница- да се објективно и уз располагање чињеницама изјасним по овом врло деликатном питању.

Поготову, јер је породица моје мајке из Братунца и Сребренице, била десеткована од усташа у Другом светском рату, што ће даље бити укратко приказано ( детаљи у тому 1).

За моје сроднике,  мене лично, и народ овог дела Источне Босне, је нарочито болно, не само што нико није био кажњен за почињене злочине, него што се никада није ни установило  ко су били починиоци.

Још је трагичнија чињеница, што су моји блиски, укључујући и моју најближу породицу, били жртве прогона усташа у Босни за време Другог светског рата.

А од 1945.године све до данашњих дана су били на удару комунистичких власти у Београду и Србији. ( томови 1-5)

О чему се ту ради?

Насера Орића српско становништво овог дела Босне окривљује да је 1990-их година предводио усташе кољаше, и да је побио велики број Срба, спалио и опљачкао поједина српска села у околини Братунца и Сребренице..

Насера Орића треба да за злочине оптуже не само Срби, него и Бошњаци из Сребренице, јер је он својим злочинима потпаљивао освету Срба.

Ко је Насер Орић?  Откуд он у том крвавом босанском лонцу?

Залажем се за објективну анализу свега што се проучава. Бавим се науком, одувек се трудим да процењујем уз прибегавање научном методу, а то значи: ОБЈЕКТИВНОСТ, СВЕОБУХВАТНОСТ И КОНТИНУИТЕТ инвестигација.

Па и када се ради о Сребреници.

У свим мојим књигама и у 6 томова овога аутобиографског романа сам описивао Бошњаке као врло ваљан народ, сличног или већином истог порекла као и Срби, приказујући их упркос вековне хипотеке сукоба и неповерења, као добре суседе који нису никад желели клања и крвопролиће.

А то нису желели ни Срби.

И једни и други су сневали да живе у миру и слози.

Али су упркос тога кроз целу историју били међусобно завађани  ( нпр. видети том 4, стране 1464-1474).

Брат моје мајке Вељко Поповић и брат мајке моје мајке Ранко Беатовић ( том 1), из Братунца, су заједно са Јеврејима убијени у Јасеновцу, оба маљем у главу на Светог Саву јануара 1942 године. Никад нећу заборавити ујака Вељу, рођеног брата мајке, како је августа 1941.године наочиглед мене и мога старијег брата Боре, пливао преко Дрине из Босне ка Србији, бежећи од помахниталих усташа, цело време је узвикивао : МАЈКО СРБИЈО! (том 1 ).

 

Априла 1941 године на железничкој станици у Вишеграду сестра мајке моје мајке и њене две кћерке су убијене бомбама.( том 1).

 

Нико за ове злочине није никада одговарао, убице су “ у име братства и јединства“ мирно живеле у Титовој и Милошевићевој држави .

 

За време Другог светског рата у Источној Босни ( где је и Сребреница), је од усташа (не од Бошњака)  убијен огроман број Срба. Сећам се  јаука српских мајки, изгинулих сродника мајке, Дрине која је годинама носила лешеве са шајкачама у српској сељачкој одећи. Чамцима и на друге начине су на десетине хиљада босанских избеглица избегле преко Дрине пред усташама у подринска села Србије.

 

Откуд 1990-их година ови крвави обрачуни?

 

Смрт и једног човека је неизмерна трагедија, нестанак једног живота,је нестанак  једног личног космоса. Поготову када се ради о смрти неколико хиљада невиних људи, овога пута већином Бошњака, али и хиљада Срба.

Мене занимају чињенице, истина? О чему се тачно ради? Желим да објективно проценим шта се дешавало

За мене су и Православци и Бошњаци браћа. Ни сличнијих народа ни веће мржње, сећам се речи Иве Андрића.

Откуд сад то?

Свако има своју истину, желим да чујем и бошњачке ставове

Познајући структуру моћне власти у Југославији, ми је јасно, колико је та власт била дубоко продрла у све поре, колико је организована, моћна.

Није логично да се таква моћна држава овако брзо распада?.

1990-их се одиграло нешто врло зло, али мутно и нејасно. Није то дошло само  од себе, спонтано, неко је из позадине вукао конце?

Ко? Зашто?

Слушам преко радиа у Узовници. Комеморацију у Сребреници је обележило данас више од 90 делегација из држава и међународних организација, тридесет шефова држава, председника влада, министара иностраних послова или председника парламента, на челу са Билом Клинтоном.

Према рођацима из Братунца, Бил Клинтон и неки други високи гости су слетали хеликоптерима на Фудбалско игралиште у Братунцу ( Напомена Аутора: оцу моје мајке Василију Поповићу земљиште на коме се налази ово игралиште, је незаконито конфисковано од стране комунистичкх власти  након Другог светског рата. У време постојања СФР Југославије,  на њему су тренирали најбољи фудбалски тимови прволигаши из Босне и Херцеговине).

Комеморацији је присуствовао  велики број грађана и делегација, међу којима је био и по први пут премијер Србије Александар Вучић. Председник владе Србије Александар Вучић стигао је у Сребреницу како би учествовао на комеморацији посвећеној бошњачким жртвама .Вучића су на улазу у меморијални комплекс дочекали представници општинских власти и организационог одбора, а чланице удружења које окупљају мајке убијених Сребреничана замолиле су га да помогне помирење и призна чињенице.

Вучић је од руље на уласку на гробље у Поточарима задобио ударац каменом и песницом у леву страну главе.

Излагање појединих западних водећих државника, је се поред других добро познатих по Србе лоших конотација, ипак  одликовало одмереношћу, уз позив за изградњу трајног мира и јачање европске будућности Босне и Херцеговини.

Присутни Бошњаци су узвикивали Клинтону:„Када још нисте могли да нам помогнете ’95. Помозите сада„

Бивши амерички председник Бил Клинтон у емотивном говору нагласио је да га је, председник Барак Обама послао да изрази своје веровање у наду и будућност БиХ. „Драго ми је што је мир одржан, но и даље смо дужни онима који су овде жртвовали своје животе“, казао је Клинтон,  додајући,  како не жели више нигде видети „поља смрти . Клинтон се такође трудио да буде нека врста дипломатског посредника, указујући на значај чињенице да је ове године премијер Србије Александар Вучић дошао у Сребреницу. „Сетимо се обећања за мир која смо дали и дајмо могућност овој земљи за демократску будућност“, казао је Клинтон додајући како „морамо радити заједно и немамо другог избора“ .

                    Бил Клинтон.

Министар спољних послова Холандије Берт Коендерс изразио је жаљење због жртава и истакао одговорност своје земље чији су војници као припадници УН-а имали задатак да заштите Сребреницу 1995. године,  а то нису учинили.“ Данас у Поточарима стојимо постиђени пред вама“, казао је Коендерс као први холандски политичар који је икада говорио у Сребреници. Констатовао је како цела међународна заједница 1995. године није пружила одговарајућу заштиту Сребреници, а холандска влада дели политичку одговорност за то што се збило.“Трагедија попут ове никада се више не сме догодити“, казао је Коендерс.

Заменик генералног секретара Уједињених нација, Јан Елиасон:““УН и међународна заједница су пропустили заштиту жртава“.

Председник Словеније Борут Пахор посебно је инсистирао на опросту и помирењу .

Њему се у том позиву придружио и члан Председништва БиХ Драган Човић замоливши чланове породице убијених да се над сенкама њихових најмилијих покуша градити помирење и боља будућност.

Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић, као један од петнаесторица говорника, рекла је да је пре свега дошла да се поклони „невиним жртвама глупих злочина“.“Сећање на жртве све нас трајно обавезује. Обавезује нас да Сребреница као место најстрашнијег злочина након Другог светског рата не буде у нашим мислима само 11. јула, на по модерну међународну заједницу срамотне годишњице геноцида“, казала је хрватска председница.

Начелник општине Сребреница Ћамил Дураковић истакао је како преживели Бошњаци Сребренице на насиље из 1995. нису одговорили новим насиљем а породице смакнутих његовале су љубав чувајући на тај начин успомену на своје нестале.

Председник Међународног кривичног суда за бившу Југославију (ИЦТИ) Теодор Мерон подсетио је на пресуду Радиславу Крстићу којом је пре десет година, према њему,  потврђен геноцид у Сребреници. „Пресудно је да се директни починиоци позову на одговорност но не сме се заборавити ни да судске пресуде саме по себи не лече ране нанесене злочином. Оне саме по себи не воде помирењу нити могу вратити страдале“, казао је Мерон.

Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц изјавио је да је Сребреница подсетник на огромну патњу коју људи могу изазвати једни другима.
„То није била спонтана војна операција нити део неколицине. То је био резултат плана смишљеног на највишем нивоу и то су чињенице које смо више пута доказали“, казао је Брамерц. „Да би их се поштовало Сребреницу морамо назвати именом геноцида а да би градили будућност морамо се супроставтии негирању геноцида“, казао је главни хашки тужилац.

Турски премијер Ахмет Давутоглу је био врло оштар и запаљив, рекао је да је убиство више од осам хиљада људи у Сребреници било убиство целог човечанства.“Морамо признати чињеницу да међународна заједница није била у стању да спречи ову трагедију. Уколико не будемо уједињени можемо се поново наћи у сличној ситуацији“, казао је Давутоглу позвавши на успоставу духа мира и солидарности као бране новим злочинима попут сребреничког.Позвао је на веће јединство и сарадњу међу земљама региона, гдје је мир у БиХ кључан за мир око Балкана.

                                 Лидери балканских држава. .

Високи представник међународне заједнице у БиХ Валентин Инцко изразио је наду како ће сребренички злочин на основу чињеница о његовом геноцидном карактеру, бити позив на градњу века мира по узору на оно што су учинили Немачка и Француска након Другог светског рата.“Само нас истина може ослободити. Само се на основу истине и правде може постићи мир и помирење“, казао је Инцко.

Јорданска краљица Ноор је у својству поверенице Међународног комисије за нестале особе (ИЦМП) подсетила је како је уз огромне напоре пронађено 90 посто убијених у Сребреници.“То је део преко потребне борбе за правду и супротстављањима лажима истином“.Казала је како ће правда и истина у коначници победити но људско лице сребреничке трагедије никада не може бити заборављено.

Дакле, могло би се резимирати да су доминирала следећа виђења Сребренице:

-Геноцид

-Кривица Срба

-Холандски војници и међународна заједница нису учинли све шо су могли да заштите становнике Сребренице.

-Ипак, острашћност појединих учесника из света

-Доминирају позиви на помирење и заједничку будћност.

Био сам све забринутији слушајући радио пренос Комеморације, тачно је да доминирају поруке помирења и разума, изградње заједничке будућности, и то на свим странама.

И то снажно охрабрује.

Али у исто време су ми недоплиматичне поруке председнице Хрватске државе чије јединице су за време Другог светског рата, управо овде сејале смрт и обрачуне, у Јасеновцу у балканском логору Дахау, убијале маљем Србе и Јевреје, учествовале у Холкаусту и истребљењу Срба, Јевреја и Цигана на овим просторима.

Још је више за мене била забрињавајућа запаљива реторика  турског премијера Ахмета Давутоглуа „ да је убиство више од осам хиљада људи у Сребреници било убиство целог човечанства„. Када би неко из Србије у Турској чак и споменуо  Курде или геноцид над Јерменима, избио би невиђен дипломатски скандал. А у Србији нема званичне реакције. Сматрам да су Серж Брамерц, а поготову  Теодор Мерон, такође претерали са квалификацијама Сребренице као злочина против човечности.

А нигде ни помена о злочинима над Србима!

Овакве поједине острашћене поруке не би могле у довољној мери водити помирењу, него насупрот, потпаљују нове локалне омразе:

Био сам забинут, да ли је то случајно, или намерно?

Да ли опет потпаљују Србе и Бошњаке једне против других?

Докле?

Додао бих једну суштинску, али овога пута потпуно игнорисану  чињеницу: Чувена америчка научница Ејн Ренд у своме есеју о балканизацији, јасно и недвосмилено тврди да у стварању међуетничких сукоба учествују и локални политичари, да би тако они лично профитирали,  да у настајаћујем метежу остваре њихове интересе и добијају гласове бирача.

         Ејн Ренд.

Нико од присутних ову суштинску чињеницу није ни поменуо!

У овом контексту се слажем у извесној мери са размишљањем  Сержа Брамерца: да је то био резултат плана смишљеног на највишем нивоу.

Али ко је тај највиши ниво?

Одговор на ово питање се налази у личности и појави Насера Орића.

Насер Орић је пореклом из Поточара, села на домаку Братунца, родног места породице моје мајке, када се крене према Сребреници.

Отишао је у Београд, где је био запослен у ГСУП-у Београда, једно време је био у Обезбеђењу Слободана Милошевића, узгредно додатно зарађујући је обављао послове одржавања реда у појединим београдским дискотекама.

Насер Орић  ја за то време позавршавао поједине полицијске школе у Београду, чиме је стекао неопходно образовање, временом и искуство. Што је умео да искористи у разорном рушилаштву на српска села када се вратио у завичај.

   Насер Орић.

Потпуно основано се може поставити питање о начину како је формирана личност и психологија човека, који ће почетком 1990-их година подивљао насрнути на потпуно невине цивиле у српским селима. Према изворима са терена, његове усташке јединице су дивљачки убиле око 3.000 Срба, спалиле и опљачакале села,клале, силовале, починиле бестијалне злочине.

Склоност ка насиљу се може наследити, али појаву насилног понашања проузрокује комплекс фактора, који се испољавају на различитим нивоима.

Аутор овога текста нема  валидне податке о биолошким и личним  факторима, који би могли да утичу на формирање насилничке личности Насера Орића, уз напомену да је он отресит, физички снажан, темпараментан и важи за хировиту и самољубиву особу.

Колико је на њега деловала породица је тешко процењивати, нема података. Сродници из Братунца познају његовог оца и фамилију. Може се претпоставити да је у вековним затегнутим односима између две етничке групе у овом делу Босне било неповерења и етничких и религиозних предрасуда, па  и у његовој породици.

Али тако је било у многим породицама, и Срба и Бошњака.

Са ким се он дружио у завичају? Како су они на њега утицали?  Како су се према њему односили родитељи? У школи, у суседству? Какав је био његов лични  интимни живот, однос са особама супротног пола? На радном месту?

Од детињстав сам осећао нелагодност приликом посета родитељима мајке у Братунцу, деда Васи и баби Савки. И Бошњаци и Срби се труде да се слажу и живе као добри суседи, али је у њиховим погледима, изразима лица, гестовима,  речима, су лебдили мрак и сумње векова неповерења .

Може се претпоставити да је Насер однео у Београд једну страсну, али недовољно издиференцирану предиспозицију.

Он је током 1980-их година био запослен у полицији, у ГСУП-у, а добро је познато какво је било стање у полицији  и безбедности пред распад Југославије. Крајем 1980-их и почетком 1990-их година криминалци су у обрачунима поубијали више инспектора ГСУП-а , држава у хаосу и расулу се борила против стране субверзије и нарастајуће опозиције  бораца за људска права, коју је сама стварала својим неразумним поступцима, масовно и непотребно кињећи и кршећи права својих грађана.

Србија је била позорница најмрачнијих догађања. Југославија је пуцала по свим, па и етничким шавовима, национална нетрпељивост се усијавала.

Као полицајац, касније члан Обезбеђења Милошевића, обављајући послове одржавања реда у београдским дискотекама, повремено путујући у завичај, или по другим радним задацима, Насер је годинама живeо у додиру са мраком подземља и насиља.

Оно што сам доживео, видео очима или од поузданих сведока и на основу докумената сазнао о стању у затворима, психијатријским установама, о насиљу над лицима на слободи, о тихој репресији која меље душе и тела безброј људских бића иако нису зат очена, и када се  ради о мојим блискима,су  били бестијалност и зло,што је  понекад превазилазило најплоднију машту ( томови 1 до 5) .Нестајали су читави демографски сегменти, становништво је копнило .

Безброј пута сам се питао о виновнициума : Окуда такве мржња према своме народу, у Србији, према својим сународницима?

То су злочини помрачених умова и тешко душевно поремећених криминалаца.

Изјашњавао сам се у овој Саги много пута о њиховом душевном здрављу. Брод лудака.- enlite.org/brod_ludaka.doc

Насер Орић је у Београду кроз све то пролазио. Мржња и садизам када се једном уселе по једном  основу, настављају да живе повинујући се неком новом  мотиву ( трансфер). ,

Можда су га у то време у до пуцања напетој Србији вређали по националној основи, претили му? Можда је долазио до сазнања о националној нетрпељивости? .  ,

Орић је тада био млад човек, он није имао довољно образовања да би схватио  суштину, о чему се радило. Данашња политика и гео-политички односи су крајње сложени, у њој неретко залутају и акдемици и професори универзитета. Како не би млађани Насер без довољног образовања, напет и узнемирен, дошао из једног наслеђа мрака векова, упао у  нечувен брлог у Београду, нашао се у гротлу политичке нетрпељивости, па и етничке, јер мржња кад крене нема краја, пожар све гута.

Понела га нечувена помама, узнемирила и острастила. А хормони муте разум..

Добро је познато и то сам разјаснио на страницама ове књиге,  да је комунистичка Југославија била тамница свих народа без обзира на етничку припадност.

Била је раширена склоност да се кривац за свеопшту и ирационалну тиранију, погрешно  види у другој нацији.

Иако недовољно образован, може се претпоставити  да је Орић ипак увиђао свеопшту страданију, па и тешко стање Бошњака, и да је све више постајао склон да то види као масло Београда и Срба?.

Први пут сам чуо за Насера Орића крајем 1980-их година.Тада сам као подстанар становао у кући земљака Спасојевића у Београду, у Ћустендилској улици на Карабурми .У дворишту куће Спасојевића у гаражи прилагођеној за становање су становала четири млада Албанца, физичка радника. Двојица су били смеђи као што сам и ја, а двојица, два брата, изразито плави.

Сазнао сам убрзо откуд им плава коса и светле очи. Дошла им је са Косова у посету мајка, изразито плава жена зелених очију. Они су ме замолили да она телефонира из мога стана са мога телефона њиховој кући на Косову, што сам јој и дозволио, и према њој се учтиво односио. Она проговори ијекавски, по босански. Рече ми да је пореклом Босанка, од Братунца, Муслиманка, која се удала за косовског Албанца.

Једног јутра устадох и навукох ципеле које сам остављао пред улазом у стан, као и остали укућани, у стопалама осетих јака боцкања и бол. Скидох ципеле и загледах унутра, почех да пипкам. Под прстима напипах ситне ексерчиће, и то не један него више њих. Очигледно неко их је закуцао.  ( том 4)

Спасојевићи су били врло зачуђени ( касније ће се сазнати да су то били урадили млади Албанци из гараже у дворишту, повезани рођачки преко мајке Босанке, са полицајцом Насером Орићем,).

Крајем 1980-их година су дошла на врата мога стана у Ћустендилској улици два агента у цивилу, који су ме строго, али без присиле, извели у полицијски ауомобил и рекли да ме приводе у ГСУП у улици 29 новембра, по налогу Насера Орића, као „ државног непријатеља„ .

 

Касније сам сазнао да је он хапсио и Вука Драшковића.  Вук Драшковић је Херцеговац из краја где одувек живе измешани Православци и Муслимани, зашто му је то чинио баш Насер?

 

Тада сам размишљао „Дали су му вероватно име по Насеру, лидеру Египта„, босански Муслимани су обожавали муслиманске лидере несврстаних земаља и Тита

 

Да ли човек имена Насер Орић има неке етничке предрасуде према Србима? Можда  је се за време службовања у СУП-у Београду, прислушкујући грађане, испитивајући их, чуо речи мржње Србијанаца према Муслиманима, често не само неосноване, него и изречене у афекту, нажалост наши људи умеју да брбљају, да говоре оно што у дубини себе не мисле, а друга страна то не процењује исправно?. Радећи у полицији у Београду, ко зна шта је све видео и доживео, каквих је се тај ужаса нагледао ?

 

Можда му је неко подмукло сервирао такве изјаве да га потстакне против Срба, по девизи ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ. Када сам сазнао за његове злочине 1990-их година, помишљао сам: Можда су га неки злонамерни весници и пси рата , баш као таквог намерно изабрали, и препарирали, надојили острашћеном нетолеранцијом, да га касније злоупотребе и дају овакву улогу мржње и смрти у његовом завичају у овом делу Босне?

 

Па све то касније донео у овај део Босне пред пуцањем од мржње?

 

Појава Насера Орића, опасно напетог човека у овом делу врло узнемирене Босне, је за мене тада био врло забрињавајући предзнак.

 

Он неће бити миротворац, него весник рата и ерупције мржње. Откуд он тада тамо? ( видети том 4, стране 823, 1466, 1467, 1471, 1472, 1473).

 

У вези Босне и односа Православаца  и Муслимана у овом делу Босне, још увек у понечему влада незнање.

 

Садашња догађања у вези описаних покоља Срба из околине Братунца и Сребренице, дакле, уколико се жели исправно схватити о чему се ради, треба посматрати у једној продуженој историјској перспективи. Ово је Балкан. Балканизација нажалост још траје.

 

Као и у време Другог светског рата, сада су Србе и Бошњаке против њихове воље свакојаки профитери  подмукло гурнули у крвопролића.

 

Али подмукла завада је трајала од 1945 године до данас.

 

И вековима.

 

У овом делу територије бивше Југославије се додирују Босна и Србија.Треба знати да је у Првом светском рату управо Сребреница била јако српско упориште против стране аустроугарске доминације, ту је жив спаљен од стране Аустроугара заробљени српски мајор Коста Тодоровић.

 

Корени омраза су много дубљи, иду још од владавине Порте овим просторима.

 

Неприступачна турска тврђава СОКО преко Дрине у Србији изнад Љубовије, око 20 километара далеко од Сребренице, је деценијама после пада турске владавине у Србији одолевала, била неосвојива. Када је најзад крајем 19 века пала у руке Срба, сви од Срба омражени Турци ( махом Потурчењаци) су под снажном заштитом међународних снага , ондашњег “УНПРОФОР“-а), евакуисани преко Дрине у Сребреницу ( а озлојеђени Срби су очекивали да буду од њих кажњени).

 

Омраза у вези Сребренице тиња, још од устанака Срба против Турске почетком 19 века.

 

Када је Аустроугарска преузела од Турске Босну Херцеговину, она је оставила привилегије турским субашама. Српска раја је остала подјармљена.

 

Почетком 1990-их година, уместо дипломатског такта, из Београда је дошао Насер Орић, крајње острашћен и натегнутих нерава, који је испекао занат мржње у његовој београдској полицији, који је по свој прилици надзоравао поштене патриоте у Београду. У завичају је препознао нарастајућа етничка сумњичења и тензије.

 

Попустиле су му кочнице, почела су да се празне његова болна потиснућа, или фрустрације, проговорили су његова потсвест, и несвест. Почео је да арлауче и прави зулуме над незаштићеним Србима у сребреничким и братуначким селима.

 

Тиме је посут бензин на ватру, избио је огроман пожар. Између осталога, заборавио је на близину Србије.

 

Срби су реаговали логички: толики наши сродници су поклани у Другом светском рату, не само да нико није одговарао, него ево сада нас поново кољу.

 

Опет су се поновили покољи као толико пута раније.

 

Да ли је провокаторски зулум овог полицајца чиста случајност? Тешко је у то поверовати. Ко стоји иза помахниталог и непромишљеног Насера Орића? Њиме је  управљао неко из Сарајева, ко зна одакле?

 

Историјски примери су доказ да су Србе и Бошњаке одувек завађали. Сребреница је најсвежији пример. Ко су ти који још једном желе по сваку цену да заувек наставе вековне заваде балканаца. Divider et impera. Magnum crimen.!

 

Докле?

 

Сазнао сам тада да је непосредно пред почетак ових описаних обрачуна, неко у овом делу Источне Босне протурао у народ некакве спискове ( лажне), које су наводно Срби саставили са именима “опасних“ Бошњака које треба под хитно ликвидирати. Исто је подметнуто и са некаквим муслиманским списковима “опасних“ Срба, које такође треба најхитније ликвидирати.

 

Тако је потпаљивана вековна наслеђена мржња.

 

То нису чинили странци, него неко из тог дел Босне?

 

Ко?

 

Где им је душа? Зар немају иоле људскости да на прагу 21 века, док Европа ужива врхунске благодети модерне цивилизације, завађају усплахирену и престрашену браћу, да се кољу, черече, убијају, ратују једни против других?.

 

Да би појединци, ратни пофитери се богатили на сузама , крви и зноју невиних људи.

 

Насер Орић је се у рату обогатио. И не само он.

 

Рат је трагедија. али је рат некоме брат. Чувена мерича научница Ејн Ренд, јасно и недвосмилено тврди да у стварању међуетничких сукоба учествују и локални политичари, да би тако они лично профитирали,  и да на крају добијају гласове бирача.

 

Тако је и било у бившој Босни.

 

У ратовима у Босни је прекројена територија Југославије, створена је Бошњачка држава, које до тада никада није било.Након рата на изборима су добили гласове они који су изазивали рат, који су ширили етничке заваде, заговарали насиље, тако заводили неупућене.

 

То тако потсећа на потпаљивање  навијачких страсти, навијачи се међусобно обрачунавају, а пуне се касе фудбалских клубова и џепови аморалних фудбалских функционера.

 

Рат је у Босну донео трговину оружјем и ратним опремама, лековима, храном, дрогом, белим  робљем. Бошњачка дијаспора је шаком и капом слала донације, долазили су из муслиманских држава муџахедини, отуда је стизао петрол-новац. Овоме треба додати ратни плен, пљачке,„белу технику„. Срби су прогнани из појединих делова Босне, појединцима отети њихови станови, земљиште, имовина. У хаосу и метежу се нагло обогатио широк слој ратних богаташа, мародера, муњевито и за багателу су присвајали некадашња државна предузећа, претворивши државу у лични посед.. .

 

Иза острашћеног и крајње напетог Насера Орића стоје они који су се обогатили и профитирали ратом.

 

Када се ово зна долази се до кључа енигме: АКО БИ НАСЕР ОРИЋ БИО СУДСКИ ОГЛАШЕН КРИВИМ И ОСУЂЕН, почело би да се одмотава клупко. Он би морао да каже ко му је био командант, ко му је давао наређења шта да ради ?.

 

Ако би се то десило, могли би бити окривљени тајкуни, мародери, пси рата, мафијаши. ( не само у БиХ, него и у Србији и широм бивше СФРЈ)

 

Што би био разоран политички земљотрес, имало би нечувене последице не само по односе Срба и Бошњака у БиХ, него би по принципу спојених судова, настао благ, али потресан  цунами у гео-окружењу, па и шире.

 

Локални моћници, и не само они,  такав сценарио енергично, барем засада, онемогућавају. Они све чине да Насер не буде осуђен. Спроводећи притиске на сведоке, застрашивања, премлаћивања, или би сведоци једноставно нeстајали. Познатa су поткупљивања, наименовање за главног судију онога ко је злостављао Србе. Или избором непоузданих сведока,  путем склепаних нестручних оптужница, уклањањем трагова, медијским гласинама.

 

Очигледно је да је бошњачко судство проистекло из комунистичког марифетлука.  И да нажалост, Срби у РС, нису достојно парирали свакојаким судским злоупотребама бошњачких кадија..

 

Он је починио тешка кривична дела.

 

Овде се поставља питање кривичне одговорности Насера Орића. Очигледно да се може запитати о каквом психолошком профилу се ради човека који  је у стању да масовно уништава људска бића као да су инсекти, да коље, да се изживљава, мучи, ужива у патњама потпуно невиних људи.Да садистички ужива, и да умишља да им то чини само зато што нису исте етничке припадности као он, убеђен да смртно мрзе другу нацију.

 

Да ли је Насер Орић био свестан својих поступака,.да ли је он у тренутку почињених злочина био способан да размишља, разматра и одлучује и управља својим поступцима?. Да ли је он тада био у поседу емотивне, просторне, временске дистанце? Да ли је био исправно оријентисан према другима? Да ли он због нечега у време извршења кривичног дела није могао схватити значај свог дела, или није могао управљати својим поступцима услед свога душевног стања?

 

Мислим да је његова способност да схвати последице својих поступака била значајно умањена, због напред поменутих околности и претрпељиних спољних утицаја на формирање његове личности, пре Београда, за време боравка у Београду, и након тога ..

 

У претходним томовима ове моје књиге сам описао као очевидац, сцене лудила припадника појединих војски за време и одмах после Другог светског рата. Због џемпера су се два партизана, најбоља пријатеља, завадила у Бањи Ковиљачи 1944.године, осетих мирис барута када  један до њих извади револвер и уби свога друга. Исте године партизан скочи  у спаваоници и из митраљеза осу и  поубија двадесетак  уснулих војника. Посматрао сам унезверене  свакојаке војнике, били су спремни, некадашњи смирени и савесни грађани, да  за ситницу потегну за обарач. ( том 1).

 

Рат производи лудило. Рат заголица у мозгу ХИПОТАЛАМУС, Седиште демона

 

 

Острашћени и недовољно упућен Насер Орић је злоупотребљен од стране усенчених моћника.

 

На основу сазнања, Насер Орић је отресит и природно мудар човек, људи из тих крајева су не само плећати него и оштроумни. И Срби и Бошњаци су људи темпараментни и бујних емоција.

Упркос таквих особина ,очигледно је да је потпуно застранио, што се може тумачити пре свега  његовим душевним стањем. У лабиринту савременог света у дубоком превирању, неретко залутају и   професори универзитета.

Насер Орић није имао довољно политиколошког и другог образовања, и душевне стабилности, да дубински схвати у шта је све уплетен.Као што рекох,хормони муте разум. Све се своди на ХИПОТАЛАМУС, када се он дражи ( стимулише) отварају се у човеку врата провалије, прораде најужаснији, најбестијалнији нагони . Човек постаје робот, звер..

То су показали и ратови у Босни 1990-их година, не само када се ради о Бошњацима него и о Србима..

Ово што ћу даље казати, нема за циљ да омаловажи или понизи Насера Орића.Мудри Бошњачки народ Босне, и Срби, кажу: НИЈЕ КРИВА СТОКА КАД ОДЕ У ЗИЈАН, НЕГО ГАЗДА.

Насер Орић је мудар човек, не желим да га поредим са „ стоком„.

Али је постварен од стране подмуклих  манипуланата.

Кривица за злочине пада понајвише и на оне који су  га злоупотребљавали.

А пси рата, ратни профитери, мародери, кривицу желе да баце на Србе.

Насер Орић је злоупотребљен.

Како је овакав човек могао бити примљен у СУП? И касније у најближе обезбеђење Слободана Милошевића?

Адвокат Срба заточених у Хагу тврди да Орић долази повремено у Србију, у лов и на љубавне састанке? Да ли он прима српску пензију? Откуд то?

Психопате су врло  интересантан феномен у савременој цивилизацији, али и све акутнији проблем  у балканским државама ( и не само у њима).

У својим групама моћи, и у своме окружењу, могу бити врло солидарни и афилитијавни, умеју се понашати   са много спонтаности и шарма, али само онда када се ради о припадницима њихове групе, клана у коме се они сами налазе.

Брат је мио које вере био , само нек је криминалац.

Они који су се енормно обогатили у ратовима на Балкану 1990-их година , и у транзицији, по сваку цену желе да овековече стечени STATUS QUO.

Они у Босни скривају се иза лажи искривљујући чињенице, КР ИВИ СУ СРБИ.  .

А они у Србији слично чине са својиим народом, и то на безброј начина, Србија копни, нестаје. А локални виновници се у мутљагу енормно богате. Они например желе да скину кривицу са себе, и да за убрзани растући тренд рака пребаце искључиво на НАТО бомбе 1999.године. Нато бомбе су врло штетне по здравље, али је неспорна чињеница да је галопирајући тренд рака и слабљења здравља у Србији, почео много раније. Доказ су ЗДРАВСТВЕНЕ СТАТИСТИКЕ. Писац ових редова је јуна 1975.године био смештен насилно по казни у лудницу, и био мучен медицином, само зато што је још тада указао да здравље нације убрзано слаби, и што је упро прстом у праве виновнике-оптужио је КОМУНИЗАМ..

Психологија појединих српских мафијаша произилази из исте матрице као и Орићева распамећеност.

Шта мислити о онима који празне читаве регије и демографске сегменте становништва Србије, под свакојаким сумњивим изговорима,ТАКО ТРЕБА, а да се  исто време енормно богате?

Тек треба утврдити објективним проценама колико је тачно било бошњачких, а колико српских жртава 90-их година 20 века у Сребреници и Братунцу и околним селима? Што није учињено. Вероватно је било овога пута више бошњачких жртава, али је било и српских. Али се не зна тачно?

 

Јасно је да за те жртве нису криви ни Срби ни Бошњаци, не може се говорити ни о СРПСКОЈ, ни о БОШЊАЧКОЈ КРИВИЦИ.

 

Може се говорити само о кривици појединих политичара.

 

Треба саслушати обе стране. И доћи до истине и чињеница.

 

Ако неки желе да једни друге намагарче, да укривају истину, да величају своје, а прикривају туђе жртве,остаће затрована подсвест, мржња ће тровати младе генерације..

 

Треба рећи истину, и заувек заборавити мржњу.

 

У Источној Босни се дан данас Срби и Бошњаци гледају са неповерењем и зебњом.

 

Ови покољи нису само монструозни злочини, него и тешке историјске погрешке, које су потпалиле фигиљ рата у Босни. и произвели су и Сребреницу.

 

Нико никад у Титовој Југславији за ове злочине над невиним цивилима није одговарао у име „одбране братства и јединства„.

Комунистичке власти су покојном оцу моје мајке Василију Поповићу из Братунца, једном од најбогатијих људи овога дела Источне Босне, када су завеле своју власт, као „ народном непријатељу„ ( какав је то народни непријатељ коме је окупациона власт десетковала породицу,убила сина и клала  најближе?) конфисковали имовину.

Земљиште поменутог фудбалског игралишта у Братунцу, земљиште на коме се налази зграда братуначке  општине, школа, и поједине улице, њиве у околини Братунца, земљиште у Сребреници, су својина покојног Василија Поповића.

Ми, потомци Василија Поповића , живимо у беди.

А не можемо да дођемо у посед наше имовине, јер Закон о реституцији још није донет у БиХ.

Функционери општине Братунац су часни људи.

Упркос гласина које његови политички ривали проносе о Милораду Додику, председнику РС, очигледно је да је он јаки човек на челу овога српског ентитета, и да није њега, РС не би дуго одолевала свакојаким унутрашњим и спољним притисцима.

Међународна заједница умножава знаке и сигнале да на Балкану жели мир и сарадњу, и да се залаже за ИСТИНУ, и кроз њу за разум и помирење. Са надом да цео Балан уђе у ЕУ, прихвата војну неутралност Србије и да јој не смета блискост са Русијом.

Будимо део света.

Поделите:
1 reply
  1. miha bukovac
    miha bukovac says:

    Pitanja koja je postavio ovaj autor (Tomislav Krsmanović) su veoma teška i (čini se) nemoguće odgovoriti na njih! Mnoge greške su napravili Srbi u prošlosti na svoju štetu. Pojedini „analitičari“ prošlosti često (ili u pravilu) apostofiraju Gavrila Principa kao „vinovnika“ svih patnji i stradanje Srba početkom XX veka pa na ovamo, a on je bio samo pojedinac koji je instiktivno reagovao. Kralj Aleksandar Karađorđević je bio institucija i sistem pa je daleko idiotskiju, katastrofalniju grešku napravio, pa ipak, neki „intelektualci“ (ljubitelji monarhije) pokušavaju da nekako, (svakako) rehabilituju to idiotskog kralja (Aleksandra Karađorđevića) i vrate njegove potomke na presto Srbije za koji (uzgred) nemaju pravo niti kredidibilitet, ali to rade da ugrade i sebe u taj monarhistički sistem. Dobre namere nije obavezo da porode i dobra dela bez obzira koliko se ljubavi i želje i entuzijazma u to uložilo, postoji nešto što se zove „tehnologija“ i ako se ona ne izpoštuje sve ide uzalud. U odgoju dece ta nauka se imenuje PEDAGOGIJA. Petar Karađorđević mislio je dobro za sebe (i Srbe uopšte) napravio kada se oženio crnogorskom princezom Zorkom, ali eto, ona mu rodila takvog idiota i monstruma kome su dali ime Aleksandar i koji je starijeg brata strpao u ludnicu kako bi on postao predstolonaslednik, a zatim je taj isti (budući) kralj, idiot i monstrum primorao i svog dedu (crnogorskog kralja) da abdicira u njegovu korist. I od tada počinje nova geneza zla za Srbe koja traje još uvek!

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *