Др Драган Војводић о великој изложби “Српско уметничко наслеђе на Косовоу и Метохији“ у Галерији САНУ

Поделите:

Ремек – дела српске уметности из свих епоха

Страдање српских споменика на Косову и Метохији траје вековима и вазда је у стопу следило судбину народа који их је стварао.Сасвим природно, произилази и наглашена потреба српског народа, односно његове државе и цркве, да имају кључни утицај у сфери заштите српског културног  наслеђа на Косову и Метохији, каже др Војводић

У Галерији Српске академије наука и уметности у току је велика мултимедијална изложба „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Иденитет, значај, угроженост“ која ће, како је планирано, трајати до 12.новембра. Изложбом су обухваћена дела и одабране репродукције из збирки Народног музеја у Београду, Музеја примењене уметности, Галерије фресака, Архива САНУ, Музеја СПЦ и манастирских ризница. Изложбом је посвећена пажња прегнућу српских ктитора  и приложника у стварању и профилисању културне баштине на КиМ. Такође је указано на сталну угроженост и уништавање тог наслеђа. Аутори изложбе су дописни члан САНУ Миодраг Марковић и проф. Др Драган Војводић. Професор историје уметности на београдском Филозофском факултету, др Војводић је, упркос бројиним обавезма везаним за ову изложбу као и својим редовним пословима, одмах прихватио интервју за приштинско „Јединство“.

Са којим je циљевима рађена изложба „ Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост“? 

 -Из наслова изжбе лако је разазнатљив покушај да се њоме обухвати и свестрано контекстуализује веома широк круг питања и створи жива слика о настајању, идентитетским особеностима, значају и историји уништавања српског уметничког наслеђа на Косову и Метохији. У тој слици се, најпре, огледа историја стварања изузетно богате и по дометима драгоцене споменичке баштине. Нажалост, управо због своје јасне идентитетске одређености као нарочитог квалитета, она је кроз историју била често угрожавана. Страдање српских споменика на Косову и Метохији траје вековима и вазда је у стопу следило судбину народа који их је стварао. Крај прошлог и почетак овог столећа донели су њихово нарочито брутално масовно уништавање. Јасно је да је  реч о појави дугог трајања, која је кроз столећа мењала само своје облике, интензитет и ритмове, али никада није престала.

Шта је било најтеже приликом припреме изложбе и избора значајних дела из пребогате српске уметничке ризнице са Косова и Метохије, за ову поставку?

-Кад треба да представите део уметничке баштине једног народа тако богат изванредним делима, увек је најтеже направити одмерену селекцију и одрећи се нечега. Колега Миодраг Марковић и ја, као аутори изложбе, много пута смо пожалили што морамо да из поставке искључимо неко вредно дело, јер за њега није било места. Од таквих дела, могла се, верујте, направити још једна, ништа мање сјајна изложба.

Изложбом сте јасно указали на континуитет и вредност уметничког стварања на Косову и Метохији у раздобљу од 12 до 21 века. Од каквог је то значаја за културну историју српскога народа?                                                    

-Изложба недвосмислено сведочи да је културно биће нашег наслеђа на Косову и Метохији произашло из ширих развојних токова српске уметности и да је кључни део тог наслеђа настајао на поменутом простору као средишту државног и црквеног живота Срба у времену када је наша култура досезала своје врхунце. Зато то наслеђе има непроцењив значај за културну историју читавог српског народа. Без њега се историја српске културе и уметности никако не би могла разумети. Сасвим природно, одатле произилази и наглашена потреба српског народа, односно његове државе и цркве, да имају кључни утицај у сфери заштите реченог наслеђа.

Поводом изложбе сачињен је одговарајући каталог на српском и на енглеском језику и пратеће публикације. У плану су и друге активности. О чему се ради?

-Планирано је да се упоредо са изложбом организује циклус предавања о различитим аспектима  нашег културног наслеђа на Косову и Метохији, затим издавање зборника научних радова посвећеног том наслеђу и организовање донаторске вечери на којој би била прикупљена средства за конзервацију и рестаурацију најугроженијих икона и других богослужбених предмета са Косова и Метохије.

На који начин су представљене уметничке вредности из цркве Светог Ђорђа  у Речанима  код Суве Реке (храм из 14 века) коју су албански екстремисти сравнили са земљом 1999.године?                                                                           

-Били смо у прилици да изложимо једну копију фреске из те унуштене цркве и копију надгробне плоче српског војводе, њеног ктитора. Међу публикацијама које прате изложбу биће издата у виду засебне књиге и научна документација о тој цркви: комплетни цртежи архитектуре и фресака, мноштво фотографија храма и његовог живописа уз научна тумачења. На тај начин ће успомена на једну потпуно разорену цркву бити сачувана и она ће бар на известан начин наставити да живи – у очима, срцу и уму будућих генерација.

О чему сведочи изузетно велики број посетилаца изложбе, и да ли сте очекивали такав одјек?

-У изложеним делима посетиоци су очевидно препознали путеве који кроз прошлост воде ка будућем и осетили надахњујуће вредности што у овом нашем несталном и променљивом свету опстају вековима. Ми на Косову и Метојији заиста имамо толико наслеђа за која вреди живети и истрајно се борити. Једино у истинској бризи за такве темељне вредности можемо  узрасти и опстати као народ, јер њих може , јер њих може уистину да одбрани и сачува само зрела заједница, народ у целини. Верујем да је спознаја о томе привукла многе, не само да дођу у галерију САНУ него да се тамо више пута врате.

Да ли ће изложба кренути пут других градова по Србији и свету и где?

-То бисмо желели, али питање је да ли ће околности, прилике и материјална средства дозволити остварење таквог путовања.

 

Славица Ђукић

 

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *