Саша Недељковић: ОД СРПСКИХ СОКОЛА ДО СОКОЛСКЕ ЖУПЕ ЦЕТИЊЕ

Поделите:

Група чешких сокола је после слета у Загребу 1906. дошла у Црну Гору. На Цетињу  су 24. августа 1906. на Обилића пољани изводили соколске вјежбе. Пред дворцем  кнеза Николе одржали су јавни час. Основано је соколско друштво „Цетињски соко” 1906.  Чешки гимнастички савјет послао је у Црну Гору младог предњака Виљема Кукеца, Словенца, који је одржао два курса за официре учећи их соколским вјежбама. Прашки предњак Виљем Кукец дошао је на Цетиње и организовао течајеве за предњаке за војску и за чланове  Цетињског сокола. У башти кнежеве палате одржана је септембра 1907. Јавна вежба. За успех вежбе Кукец је одликован Даниловим орденом. Основана су соколска друштва у Подгорици, Никшићу, Бару, Беранама … . (1)

Соколско друштво у Подгорици основано је 1907.(2) По Статуту друштво је радило на телесном, умном и моралном васпитању својих чланова у народном духу. Такође је преко гимнастике и витешких игара радило на очувању у младих Црногораца витешког духа њихових јуначких предака. Вежбало је 120 чланова Душанових Соколова. Соколско друштво „Душан Силни“ из Подгорице је у писму Српском Соколу у Гери молило за помоћ : „Молимо вас, драга браћо, да наше друштво препоручите свима Србима, на првом мјесту онима из Црне Горе, да нас по могућности помогну којим прилогом или ступањем у чланство“. (3)

Лист “Соко” из Њујорка пренео је вест српских листова да је полицијска власт у Подгорици забранила даље деловање  Српског сокола, наводећи само толико : “тако хоће виша власт”. (4)  Соколи из Црне Горе учествовали су на слету у Прагу 1912. Први јавни час са вежбањем Српских сокола био је на Цетињу 1914. (5)

После Првог светског рата обновљено је деловање соколских друштава на Цетињу и Подгорици. Друштва су радила у оквиру Соколске Жупе Мостар све до оснивања Соколске жупе Његош. Рад соколског друштва у Подгорици обновио је 1920. др. Никола Шкеровић, са бројним пријатељима соколства. (6)

Приликом званичне прославе преноса  Његошевих остатака 1925. са Цетиња у  гробницу на Ловћену, Соколство није било позвано. Зато је цетињски делегат на  главној скупштини жупе Мостар  предложио да  соколство поново само за себе приреди свечаност. На скупштини жупе одлучено је  да се одржи свечана седница у спомен Његоша и да се положи венац на његовом гробу на Ловћену.  У договору са старешинством савеза решено је да старешинство жупе заступа код свих свечаности старешинство савеза. У Црну Гору су кренули жупско старешинство на челу са старешином Чедом Милићем, узорна одељења мостарског соколског друштва под вођством старешине Ђорђе Перина, начелника Петра Чолића и начелнице Лиде Хаушкове, са делегатима, који су дошли до Мостара. Путовали су у ноћи од 30. априла на 1. маја возом из Мостара за Херцег Нови,  где их је на станици дочекала управа домаћег соколског друштва. Наставили су бродом за Котор, сабирајући делегате соколских друштава из Боке Которске и Приморја. Кад су се приближили Ђеновићу видели су све куће окићене заставама, а грувањем прангија друштво у Ђеновићу исказивало је почаст жупској застави, дару краља и учесницима експедиције. На обали су се нашли са члановима управе друштва и након кратког разговора кренули су даље. Око 11 сати стигли су у Котор.  На обали је стајало чланство свих категорија соколског друштва са управом, а музика је свирала народне песме.  По њих су  дошли старешина цетињског друштва Гавро Милошевић и тајник Н. Латковић. Након кратког одмора ушли су у приправљене аутомобиле и кренули на Цетиње. Успут придружили су им се делегати соколског друштва из Котора, а делегати друштава са територија Црне Горе чекали су на Цетињу. Соколи су се зауставили у Његушима. Око њих се окупило грађанство, а председник општине Васо Оташевић поздравио их је. Одговорио му је Чедо Милић. Договорили су се са Његушанима да се састану на Воскресеније код капеле на врху Ловћена. На улазу у Цетиње дочекало их је соколско друштво Цетиње са војном музиком. Старешина друштва Гавро Милошевић их је поздравио, а одговорио му је  Чедо Милић. Читаво Цетиње је било окићено као у време краљевог доласка. Поворка је кренула на челу са војном музиком. Овацијама није било краја. Из публике се чула примедба о кршном барјактару „Још да су му брци Мандушића Вука.”  Прошавши главним улицама соколи су стигли пред градску општину где их је поздравио председник општине Томо Милошевић. Све што је могло да иде изашло је на улицу.  Следећег дана ходочасници за Ловћен кренули су у 4 сата. У Ивановим Коритима изашли су из аутомобила и кренули на Ловћен. Стигли су после 9 сати на врх Ловћена (Језерски врх).  Његушани  су их чекали. Барјактар је развио жупски барјак и ушао у капелу. За њим је ушао старешина жупе са ловоровим венцем. За старешином су ушли делегати соколских друштава а од домаћих онолико колико је могло да стане у капелу. У име Савеза и Жупе говорио је Чедо Милић, за њим председник његушке општине, па  Иво Колбе из Мостара и Михајло Зорић са Цетиња. После полагања венаца присутни су певали „Христос воскресе”. После тога играло се црногорско Оро и певале  песме. На Цетиње су се вратили око подне.

У дворани учитељске школе одржана је свечана седница у спомен Његоша. Били су присутни представници државних и војних власти, старешинство жупе Мостар које је заступало и старешинство савеза, делегати соколских друштава жупе, представници просветних и хуманих друштава и цетињско грађанство. Седницу је отворио Чедо Милић преневши поздраве старешинства Соколског савеза. Говорио је о Соколству и успомени Његошевој. После њега говорио је велики жупан. Затим су следили говори другог заменика старешине жупе др. П. Цанкиа и старешине соколског друштва у Подгорици др. Шкеровића посвећени животу и раду Његошевом. Говорио је и Гавро Милошевић, старешина соколског друштва Цетиње.

На бањалучком процесу 1916. Чедо Милић био је осуђен на смрт. На десетогодишњицу смртне пресуде 1926. ходочастио је са својом жупом на Цетиње. Чедо Милић је био бурно поздрављен од свих присутних на седници.

У „Дому Слободе” одржана је у вече академија узорних одељења соколског друштва Мостар. Пре почетка извођења др. П. Цанки је морао да понови свој говор са свечане академије. Говором је одушевио публику у великој дворани дома. После вежбе била је игранка. Делегати су отпутовали у Подгорицу на окружни слет. На уласку у Подгорицу код Везировог моста поздравио их је др. Шкеровић. Дочек у Подгорици био  је сличан дочеку на Цетињу. Свечана поворка на челу са жупском заставом, заставама културних друштава из Подгорице, затим друштава из Цетиња, Мостара, Подгорице, Даниловграда и Никшића уз многобројно грађанство кренула је главним, а затим споредним улицама  Подгорице пред општински дом где их је поздравио председник Н. Шћеповић.(7) Соколски слет Зетског округа почео је 3.5.1926. у 15 сати. За успех слета био је заслужан окружни начелник Франо Жиц, начелник цетињског друштва. У вече је одржана академија у башћи Официрског дома. Следећег дана соколи су кренули за  Даниловград и Никшић. Даниловград је био окићен заставама и зеленилом. Иза ручка вежбала су одељења мостарског друштва, а онда су соколи кренули за  Никшић. И ако је падала киша, у  Никшићу су сви који су могли да иду дошли на дочек сокола. При доласку пјевачко друштво „Захумље” певало је  „Хеј трубачу”. Биле су заступљене државне и војне власти. Поворка је прошла главним никшићким улицама пред зграду општине, где их је поздравио кмет општине Новаковић. Одговорио му је Чедо Милић, који је доживео бурне овације јер је био стари познаник Никшићана из времена пре уједињења. Академија мостарског друштва одржана је у радничком дому.

Соколи су кренули натраг у Мостар. Пролазећи кроз Грахово посетили су Марка Даковића. Он их је задржао. Пошто је био пазарни дан било је доста света. Соколе је поздравио Марко Даковић и мештанин Андрија Миловић. Друштво Мостар извело је соколске вежбе. Наставили су за Пераст. Са њима су били старешина соколског друштва Цетиње Гавро Милошевић и тајник В. Латковић. Они су им рекли : ми смо вас примили с брода у Котору, па ћемо вас на брод и испратити. Пре уласка у брод мостарско друштво се сврстало, а старешина друштва Ђорђе Перин захвалио се Милошевићу. Милошевић се захвалио Мостарцима што су са својим одличним вежбама одушевили Црногорце. (8) Основана су нова соколска друштва, а у постојећим радило се удвострученом снагом. (Бар 1926, Пераст 1927, Колашин 1928). Дошло је до ширења соколства у Црној Гори, што је омогућило стварање жупе. За новосновано друштво Никшић највише је било заинтересованих међу омладином и радницима, док интелигенција није била заинтересована. Рад у друштву лежао је у истрајним напорима начелника Барболића и неколико чланова радника. (9)

У Општинској Вијећници у Херцег Новом 3. марта 1928. делегати свих друштава Зетске Области, донели су одлуку, да предложе жупској скупштини, оснивање „Његошеве“ жупе. На жупској скупштини 4. марта 1928. уважен је предлог. У Котору 22. априла 1928. конституисала се жупска управа : староста Гавро Милошевић, подстароста Јово Секуловић, Јурај Згорелец, др. Краљевић, тајник инжињер Боучек Војта, благајник Филип Мартиновић, просветар Загарчанин, одборници: генерал Тодорчевић, др. Петар Поповић, Саво Мариновић, Михаило Бајић, Јово Петковић, начелник Ковач и начелница Мозетићева, заменици Лигутић и Вицковић. Крајем јуна 1928. црногорска друштва су заједно са друштвима из Боке Которске, основала решењем жупске скупштине своју жупу „Његош“. Жупа је 1928. прославила у свим местима десетогодишњицу уједињења. Први слет жупе „Његош“ одржан је јуна 1929. у Котору. (10)

Соколско друштво Тиват приредило је за учеснике соколског течаја жупе Цетиње излет у Дубровник 21. августа 1932. бродом Морава.  Било је око 200 сокола на броду. Течајци су желели да сврате у Цавтат због Рачићевог маузолеја, али су због времена морали одустати од посете Цавтату. У Дубровнику маса народа и сокола слегли су се на обалу да дочекају соколе из Тивта. С обале су се упутили у соколану. До подне госте из Тивта су дубровачки соколи водили у обилазак града. Прегледали су музеј, већи број цркава, државне школе, краљевски дворац, где су се сликали и соколану. За течајнике је био сервиран у ресторану обед и вечера. После подне био је излет на Локрум, где су остали на купању. Повратили су се у Дубровник где су наставили посећивање његових знаменитости. Бродом су се вратили у Тиват. Течајци са Цетиња, из Будве, Подгорице, Андријевице, Бара, Плава, Новог Пазара, Косовске Митровице, Берана и Боке били су очарани лепотама Дубровника и околине и желели су да још једном посете Дубровник. (11)

Старешина  Соколског друштва у Подгорици 1934. био је др. Никола Шкеровић, први заменик био је Нешо Шћеповић, други заменик Линус Деканева, секретар Илија Поповић, благајник Бранко Лаиновић, начелник Цано Галичић, заменик Ананија Ненезић, начелница Олга Марчетић, прва заменица Даринка Спахић, друга заменица Олга Шошић, просветар Нико Марчетић, лекар др. Булајић, др. Радивојевић. Чланови управе били су Митро Ненезић, Предраг Мијовић,  Ананије Жарић, Стеван Мишолић, Шпиро Капуци, Јако Лаиновић, Смајо Бибезић, Илија Пејановић, Буто Покрклић, Милован Вуковић, Митро Павићевић. Заменици су били Тодор Остролучанин, Ђорђија Богићевић, Алекса Кликовац, Милош Улић, Алекса Ивановић, Илија Вујовић и Љубомир Мијовић. Ревизори су били Срдан Марковић, Мустафа Абдомеровић и Илија Вукчевић. У Суду части били су Вукашин Вукашиновић, Ахмет Ђечевић, Милета Поповић, Никола Терзић и Милисав Милачић. (12)

  Седиште I окружја Жупе Цетиње било је у Подгорици. Окружје је имало 8 друштава и 56 чета. У саставу окружја била су соколска друштва Подгорица, Цетиње, Даниловград, Никшић, Шавник, Улцињ, Будва и Бар. Начелник округа био је Ананије Жарић а начелница Ђорђина Шкеровић. Соколско друштво у Подгорици живело је у најтежим приликама у жупи. Друштво је имало 468 вежбача и вежбачица и 11 сеоских чета.  У августу 1935. друштво је одржало једномесечни предњачки течај са 21 слушаоцем. По завршеном течају полагани су предњачки испити. Испит је положило 3 предњака. Соколско друштво  Подгорица имало је 1936. 6 предњака са положеним друштвеним испитом, 4 предњачка помоћника, 2 предњачке помоћнице. Друштво је приредило 1936. јавни друштвени час и 5 академија : 4 академије у Подгорици и 1 у Никшићу. Учествовало је на слету у Суботици са 25 вежбача. Соколи у  Подгорици приредили су 3 излета  са својим члановима 1936. Одржали су 2 конференције са четама и 3 састанка чета. Одржан је предњачки течај за 11 учесника. Захваљујући Пољопривредном одељењу Банске управе  из воћног расадника у Подгорици четама је подељено воћних садница : 60 јабука, 70 крушака, 60 шљива, 10 трешања, 60 ораха и 60 кајсија. Из расадника у Никшићу : 70 јабука, 20 крушака, 70 шљива и 10 трешања. Из расадника у Даниловграду : 55 јабука, 80 крушака, 30 шљива, 30 трешања, 10 вишања и 50 ораха. Једна од чета која је добила саднице била је Српска из друштва Подгорица. (13)

Соколско друштво у Подгорици је на Ђурђевдан 1937. извршило освећење своје заставе и полагање камена темељца за свој соколски дом. Заставу је даровао члан друштва Божо С. Рогошић, кафеџија из Подгорице, који је истовремено кумовао застави. Ујутро је извршена смотра сокола у соколани, којој су присуствовали делегати  Соколске жупе Цетиње. Након смотре соколи су на челу са соколском музиком пошли из соколане у поворци до улице Марка Миљанова где је требао да се подигне соколски дом. Пре почетка свечаности говорио је старешина друштва  др. Никола Шкеровић. Потом је музика свирала химну и извршено је полагање камена темељца соколском дому. Обављен је црквени обред. Говорио је др. Шкеровић. Дароватељ и кум заставе  Божо  Рогошић развио је заставу уз пригодан патриотски говор. У подне је гостима приређен ручак у хотелу “Империјал”. После подне одржана је јавна вежба, а увече соколска академија. (14)

  Прослава 25-годишњице ослобођења Старе Србије  јуна 1937. почела је соколским V покрајински слетом у Скопљу. У Народном позоришту у Скопљу одржана је свечана соколска академија. На академији тачку „Његошев споменик” од Милошевића извело је 9 чланова и чланица друштва Подгорица. (15)

У Подгорици је на Дан Уједињења 1939. освећен соколски дом. Бројни соколи и остали грађани су после благодарења у саборној цркви, пошли до новог дома. Ту је извршен дефиле и поздрав чланству пред генералом Ј. Прибићем, изаслаником краља Петра. Затим је говорио  соколски и национални радник др. Никола Шкеровић. У име бана Зетске бановине говорио је Бошковић, у име жупе Цетиње старешина Гавро Милошевић. Говорили су још Љумовић и председник општине Беговић. Хор певачког друштва “Бранко” отпевао је “Хеј Словени” … .Свечаности су настављене после подне, извођењем предвиђеног програма пред бројним гледаоцима. Увече је одржан свечани скуп чланства и грађанства.  Др. Никола Шкеровић говорио је о значењу Првог децембра као и освећењу соколског дома који је подигнут у оквиру Петрове петољетнице. Свечаности су завршене манифестацијама за краља и Југославију. (16)

 Соколска жупа Цетиње је 1940. низом свечаности духовно припремала народ за одбрану отаџбине. На Цетињу је јуна 1940. откривен споменик добровољцима из Америке, потопљеним под Медуом 24 децембра 1915. Споменик је израдио вајар Ристо Стијовић, и на њему приказао ловћенску вилу, са ханџаром у десници, и вијенцем у левици, над лађом која тоне. Соколска жупа Цетиње  заказала је своју Годишњу скупштину  на Спасовдан, 6 јуна 1940, када се споменик откривао. У свом говору  приликом откривања споменика Гавро Милошевић, старешина Соколске жупе Цетиње,  истакао је у име Савеза Сокола  : „Соколство у овој години одржава своју  свечану скупштину баш на Спасов-дан, као сјећање на историјски дан, када су на Грахову малобројни Црногорци до ногу потукли многобројнију турску војску, као сјећање на дан, када је дух надвладао материју, и кад је је био јачи сој него број ! А друго, да се поклонимо сјенима оних, те падоше под Медуом, достојних следбеника Граховских јунака ! Ми Соколи у овом споменику видимо најљепше приказану добровољну мученичку прошлост Црне Горе, као и потстрек за њене напоре у будућности ! У добровољцима окарактерисан је збијег свих оних, што се не  хтјеше у ланце везати, већ се добровољно збјежаше у наше планине ! … Ми Соколи свјесни смо тих порука, како у рату тако и у миру ! Није само јунак онај који у даном моменту својим животом спријечи насртај непријатеља, већ је јунак сваки онај, који дуг одужује према мајци отаџбини, сваког часа и на сваком мјесту ! Јунак је онај који се несебично жртвује и сузбија сваку непријатељску акцију, ма којег облика ! …Нека је слава свима палим под Медуе, нека је слава палим на данашњи дан на Граховцу, нека је слава свим палим за своју нацију, до сада и у будућности !” (17) Скупштина жупе је корпоративно учествовала на свечаности при откривању споменика потопљеним добровољцима под Медуом. Жупа Цетиње везала је два историјска датума, Косово и Грахово, у својим напорима за морално уздигнуће народа. Издала је књигу „Духом косовског соколства”, у којој су писали чланке старешина Милошевић, ђенерал Варјачић и просветар Ускоковић. На скупштини је у предавању  ђенерал Варјачић приказао борбу из ваздуха као и улогу падобранаца и ваздушне пешадије. Многим примерима показао је како треба у даном случају извршити своју соколску мисију.  Жупа је у 1940. планирала да учествује у прослави мојковачке битке и свечаном преносу костију кривошијских мученика. У Управу жупе изабрани су старешина Гавро Милошевић, адвокат са Цетиња и заменици : др. Никола Шкеровић из Подгорице, Михо Доманчић из Котора, Радивоје Зоњић из Пећи и Јован Ивовић из Берана. Просветар је био Ускоковић, а начелници Јован Драгов, Максимовић и Ивановић; секретар Ивановић, благајник Ђуровић, Соколска Петрова Петолетка пуковник Тришић. (18) Дубровачко радничко друштво упутило је Одбору за подизање споменика жртвама Медуанске катастрофе на Цетињу депешу у којој се истиче: „Акт одужења црногорским добровољцима, чији се слободни лет сломи на вратима плаве медуанске гробнице, обнавља у нама успомену на све што је било најбоље у животу и херојским подвизима Црне Горе и Српства и што кроз вјекове везиваше душу старе Словинске Дубраве са авангардом Уједињене Југославије. Клањајући се сјенама погинулих добровољаца, шаљемо братски и народни поздрав поносној колијевци Његоша и свој браћи окупљеној на данашњој манифестацији пјетета и признања оснивачима наше Слободе и Јединства.“ (19)  Национална, витешка и културно-просветна друштва и организације на територији Црне Горе, упутиле су на Спасовдан, 6 јуна 1940, апел на народ у Црној Гори. У апелу су позвали да се у судбоносним тренуцима заборави све што је делило, и да се скупа сви као један човек, буду спремни да бране отаџбину. Међу првима су потписали представници сокола др.  Никола Шкеровић, ђенерал Ђукановић,  Гавро Милошевић, … . У прогласу се истицало : „СИНОВИ СРПСКЕ СПАРТЕ … Нека свети црногорски крш не окаља ни једно погано име издајника! Нека Његошеву отаџбину не осрамоти ни један злосрећник заведен туђинским дошаптавањима! … У судбоносном сукобу, ако нам буде наметнут, морају бити … повезане све духовне и физичке моћи цијелог народа. У очекивању великих, нежељених часова, у данима опасности за сигурност отаџбине, народ, цио народ, мора престављати недјељив, непробојан фронт, … челични штит наше заједничке куће – отаџбине наше”. (20)

На предлог Соколске жупе Цетиње Старешинство Савеза Сокола организовало је прославу 25-годишњице боја на Мојковцу. Прослава је одржана 31. августа 1940. на Цетињу. У Зетском дому одржана је свечана седница  Савеза сокола и Соколске  жупе Цетиње. У име војске говорио је генерал Варјачић. Свечаност је настављена 1.септембра 1940. на Мојковцу. Приређен је помен палим жртвама у борбама које су завршене на Бадњи дан и Божић Мојковачким бојем. После помена одржана је парада војске и свих присутних живих ратника. Уредништво Ратног поменика истакло је : „Приређивањем ове свечаности на Мојковцу као и ходочашћем на Кајмакчалану, соколи нам дају вере и поуздања, да ће у будуће повести омладину оним путем, којим су је водили њихови очеви и дедови. Ово витешко буђење код сокола само нас може обрадовати и ми им желимо успеха на правоме путу националног и витешког васпитања омладине. Не клоните, драги соколи, већ напред и само напред, за свога Краља и свој народ.” (21)  У издању Савеза Сокола и Народног одбора за прославу изашла је 1941. Споменица прославе 25-годишњице  на Мојковцу. У Споменици је истакнуто : „Наше соколство одало је на достојан начин дужну почаст сенима мојковачких хероја. Поред иницијативе и активног учешћа у прослави, Савез Сокола је помогао издати ову књигу, од чије је продаје чист приход намењен подизању споменика палим мојковачким јунацима.”(22)

  Которска општина и Народни универзитет Боке Которске поставили су 3. марта 1940. спомен-плочу на кућу у Котору у којој се родио државник и члан сокола Љуба Јовановић (кућа између св.Николе и св.Луке). Пре откривања спомен-плоче одржан је у цркви парастос Љуби Јовановићу, коме су присуствовали не само Которани, већ многи Бокељи из цијеле Боке, а понајвише из Рисна. Љуба Јовановић је због учешћа у Бокељском устанку 1882. пребегао у Србију. (23) На православни Петровдан 1940. свечано су пренесени из Котора у Рисан посмртни остаци браће Мата, Митра и Крста Чучковића, учесника Бокељског устанка 1869. Соколска жупа Цетиње је преко соколских друштава у Боки, а нарочито соколског друштва Рисан организовала пренос посмртних остатака. При испраћају посмртних остатака из Котора, и при сахрани у Рисну присуствовала је маса народа, представници војних и цивилних власти, културна и национална друштва. Сахрани је присуствовао цио Рисан, народ из околине Рисна и из читаве Боке. Уз црквене свечаности положено је много вијенаца и изречено неколико говора, у којима је подсећано на јуначко доба борбе бокешких устаника за слободу, и јуначка смрт браће Чучковића.  (24)

Друштва Соколске жупе  Цетиње прославила су  1940. годишњицу уједињења Црне Горе са Србијом. Нарочито је свечана прослава била на Цетињу, где је после благодарења, одржана свечана соколска академија у дворани Народног позоришта.  Академију је отворио старешина жупе Гавро Милошевић, а Јован Контић предавао је о значају уједињења. Са академије су упућени поздравни телеграми краљу, Савезу сокола и председнику Извршног одбора Подгоричке народне скупштине. (25)

Соколи су прославили Први децембар 1940. у Котору. Соколи су са заставом присуствовали благодарењима у црквама и свечаној седници, на којој је ново чланство положило завет. Увече је приређена нараштајска академија, са програмом, коју је организовао “Омладински одсек”. Соколско друштво Ђеновић приредило је за Дан уједињења 1940. свечану академију. На дан празника соколи су кренули, на челу са сеоском музиком, на благодарење и у соколану, где је одржана свечана седница. (26)  Соколско друштво Цетиње приредило је 2. децембра 1940. академију за средњошколску омладину и за вежбаће категорије. Академију је отворио просветар друштва С. Бокан предавањем “Југословенска идеологија и дужност данашње омладине”. Изведене су вежбе и рецитације, а позоришна секција приказала је једну сцену из „Одбране Београда”. (27)

После Априлског рата 1941.  окупатори су  забранили рад Соколске жупе Цетиње и њених друштава. После посете групе чешких сокола 1906. дошло је до оснивања српских соколских друштава. После Првог светског рата обновљена су соколска друштва на Цетињу и Подгорици. Друштва су радила у оквиру Соколске Жупе Мостар све до оснивања Соколске жупе Његош. После посете делегације старешинства жупе Мостар дошло је до ширења соколства у Црној Гори, што је омогућило стварање жупе. У Општинској Вијећници у Херцег Новом 3. марта 1928. делегати свих друштава Зетске Области, донели су одлуку, да предложе жупској скупштини, оснивање „Његошеве“ жупе. На жупској скупштини 4. марта 1928. уважен је предлог. У Котору 22. априла 1928. конституисала се жупска управа.

После почетка Другог светског рата септембра 1939. Савез сокола, жупе и друштва настојали су да заједно са осталим родољубивим организацијама, обележавајући догађаје из прошлости, духовно припреме своје чланове и становништво за могућност да Југославија буде нападнута. У томе је предњачила Соколска жупа Цетиње. Соколска жупа Цетиње је 1940. низом свечаности духовно припремала народ на могућност да буде нападнут.  Национална, витешка и културно-просветна друштва и организације на територији Црне Горе, упутиле су на Спасовдан, 6 јуна 1940, апел на народ у Црној Гори. У апелу су позвали да се у судбоносним тренуцима заборави све што је делило, и да се скупа сви као један човек, буду спремни да бране отаџбину. Међу првима су потписали представници сокола. Соколска друштва жупе  Цетиње прославила су  1940. годишњицу уједињења Црне Горе са Србијом.

Саша Недељковић

ВИДОВДАН

 

Напомене:

  1. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 47; Драган Кларић, “Соколство у Будви и Паштровићима”, Паштровски Алманах I”, Свети Стефан-Петровац, 2014, стр. 385;
  2. „Освећење дома у Подгорици”, „Соколски гласник”, ,Београд, 7 децембар 1939, бр. 49, стр. 5;
  3. Л. И. Бркић, „Српском Соколу“,  „Соко-лист српских соколова у Америци“,Њујорк, 1. Јун 1912,  бр. 6,  стр. 88–89;                 
  4. „Укидање Српског Сокола у Црној Гору”, „Соко-лист српских соколова у Америци“, Њујорк, 1 августа 1912, бр. 7 и 8, стр. 117;
  5. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 47;
  6. „Освећење дома у Подгорици”, „Соколски гласник”, ,Београд, 7 децембар 1939, бр. 49, стр. 5;
  7. Др. П. Мандић, „Из Соколске жупе Алексе Шантића – Мостар”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. септембар 1926, бр. 15-16, стр. 157-160;
  8. Др. П. Мандић, „Из Соколске жупе Алексе Шантића – Мостар”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15. септембар 1926, бр. 17, стр. 175, 176;
  9. „Кроника Југословенског соколства”, „Соколски гласник“, У Љубљани, 15 јануара 1927, бр.1, стр. 11;
  10. „Жупа Цетиње“, „Соколски гласник“, Љубљана 1. јула 1929, бр.13, стр.11;
  11. „Излет Тиватског Сокола и течајника у Дубровник”, „Соколски гласник”, Љубљана, 8 септембра 1932, бр. 36, стр. 4;
  12. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд, 1934, стр.XXIX;
  13. Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 93, 101, 104, 111;
  14. „Освећење заставе и полагање камена темељца дому Соколског друштва Подгорица”, „Соколски гласник”, ,Београд, 15 мај 1937, бр. 14, стр. 4;
  15. Б.С. „Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25-годишњицу ослобођења наших јужних крајева”, „Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 3, 7;
  16. „Освећење дома у Подгорици”, „Соколски гласник”, ,Београд, 7 децембар 1939, бр. 49, стр. 5;
  17. „Соколство при откривању споменика Медуанским мученицима”, „Соколски гласник”, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 4;
  18. Соко, „Годишња скупштина Соколске жупе Цетиње”, „Соколски гласник”, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 2;
  19. „Приликом откривања споменика“, „Дубровник“, Дубровник, 15 јуна 1940, бр. 24, стр. 4;
  20. „Родољубива реч Црне Горе”, „Соколски гласник”, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 2;
  21. „Прослава боја на Мојковцу”, „Ратни Поменик”, Београд, септембар 1940, бр. 6, стр. 5;
  22. „Спомен-књигу славе на Мојковцу издао је Савез Сокола КЈ”, „Соколски гласник“, Београд, 28 фебруар 1941, бр. 9, стр. 4;
  23. „Спомен плоча пок. Љуби Јовановићу”, „Дубровник”, Дубровник, 16 марта 1940, бр.11, стр.3;
  24. „Дирљива свечаност у Рисну”, „Дубровник”, Дубровник, 20 јула 1940, бр. 28, стр.3,4;
  25. „Соколске свечаности на Цетињу”, „Соколски гласник“, Београд, 29 новембар 1940, бр. 48, стр. 8;
  26. „Соколске јединице у свима крајевима Југославије прославиле су Први децембар”, „Соколски гласник“, Београд,  децембар 1940, бр. 50, стр. 6;
  27. „Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, децембар 1940, бр. 50, стр. 4;

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *