Син свештеника о последњем причешћу Ђенерала Драже

Поделите:

Мало је познато да је Чичу, само три дана пре хапшења, у земуници у селу Репушевићи, на планини Варда, између Рудог и Вишеграда, причестио свештеник Добро Поповић из села Штрбаца. Свештеника су због тога жестоко мучили припадници Озне, а касније је и робијао.

У породичној кући у Штрпцима и данас повремено живи син попа Добра, Коста Поповић коме је отац, кад је одрастао, испричао занимљиву причу око овог и догађаја који су касније следили.

– У сумрак 9. марта 1946. на врата попа Добре Поповића закуцала су три четника и замолила га да узме црквене књиге и крене са њима. Добро се спремио и кренуо са четницима пут села Оскоруше да би пред саму зору стигли на планину Варда – почиње причу Коста Поповић.

Свештеник је провео дан у једној колиби да би увече био одведен до села Репушевића у четничку базу.

– Отац ми је причао да се у шуми одједном „земља отворила“ и он је са стражаром ушао у подземну просторију. Кад је сео на импровизовану клупу неко је с леђа повикао: „Јеси ли то ти Добро?“ Био је то Дражин пратилац, мајор Драгиша Васиљевић – прича Поповић.

Тада се иза застора од војничког ћебета појавио Дража Михаиловић који је рекао свештенику: „Хоћемо ли да ми наше завршимо?“ Кад су пратиоци изашли, Добро је исповедио и причестио ђенерала.

– Кад је пратио попа, Васиљевић му је, као старом пријатељу, јер су се познавали још од пре рата, рекао да је Чича изгубио жице, да је ослабио и да им наводно Никола Калабић стално шаље нека писма да се види с њим. Још је мом оцу рекао да он не верује да је то Калабић – наводи Коста Поповић.

Мудри поп је, да Озна не би шта посумњала, тог дана по селу Оскоруши код домаћина светио водицу.

– Друге вечери од његовог доласка с Оскоруше оперативци Озне са пуковником Зораном Станојевићем Полимским упали су у кућу Поповића у Штрпцима, ухапсили попа Добру и одвели га у кућу Павла Миковића у Рудом – наставља Коста.

Коста поседује и копију телеграма који је Ранковић послао Слободану Пенезићу Крцуну, мозгу операције хапшења Драже Михаиловића, који је тада био у Вишеграду. У телеграму пише: „Пенезићу, иди у Штрпца, ухапси попа Добру, обећај му све…“ Пенезић је тада наредио Полимском рекавши му да му даје машину (локомотиву парњачу) да оде у Штрпца и ухвати попа Добру. Ови телеграми су откривени када су отворене архиве у Београду.

– Дан после хапшења Драже Михаиловића, који је из Ундруља пребачен у кафану Бранка Бабића, касније у кућу Петра Француза, а онда у Београд, Доброва породица није знала да ли је жив све до маја те године – испричао је Поповић.

Поп Добро је причао сину Кости како су изгледала та комунистичка суђења „домаћим издајницима“.

Судио ми је пуковник Милоња Стијовић, који ће бити упамћен што је као судија потписао 400 смртних пресуда, а био је познат да је након испитивања осумњиченог говорио „зато ти фала, али оде глава“. Кад је прочитао оптужницу против попа Стијовић је одбрусио: „Попе, која те будала овамо довела? Због овог је требало да завршиш у јендеку!“

Код другог судије поп Добро Поповић осуђен је на девет година робије у казниони у Косовској Митровици. Одлежао је четири године. На слободу је изашао 1949. године и вратио се у своју штрбачку парохију, где је службовао док није предао душу Господу 1978. године.

Затвор у Зеници

У Штрпце је 1945. стигла Четврта санџачка бригада НОР са камандантом Кајомиром Грбовићем. Попа Добра позову у штаб и нареде му да у проповеди после литургије хвали Тита и партизане, а куди четнике и краља. Поп Добро је одржао литургију, али никако да проповеда. У храм уђу партизани и питају: „Хоћеш ли, попе?“ Он изађе из храма и рече народу шта су га наговарали и још да су му рекли да су они комунисти.

„Нису они комунисти, него некакве лоле“, рече поп сељацима.

Одмах га свезаше и он заглави у затвору у Зеници. Иако је био осуђен на шест година робије закачи га општа амнестија, те он стиже у своја Штрпца.

Мучио попа

Коста се присећа да се Полимски, после рата, хвалисао како је мучио свештеника.

– Они су шипку за чишћење пушке усијавали у ватри, а онда провлачили кроз тело, пекли га на шпорету, ложили ватру на грудима, али га нису питали где је Дража, већ где је организација јер су веровали да постоји тело које штити Чичу – присећа се приче свог оца Коста Поповић.

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *