Србин без длаке на језику проговорио о стварном животу у Шведској!

Поделите:

Ратко је економиста из Београда, који је почетком деценије отишао у Шведску, јер је одлучио да не жели да подиже породицу у Србији.

Врата су му се отворила јер је био успешан на менаџерској позицији у једној великој интернационалној ИТ компанији, али истиче да би у земљи у којој сада живи и без функције и струке могао да живи нормално са супругом и дететом.

„Услови за живот су одлични и породице овде живе пристојно са два минималца“, каже Ратко.

Kако каже, важно је што „нема комплекса“ и што је свако занимање цењено, јер су сви свесни да су сва радна места потребна да би друштво функционисало. Иако су Швеђани, како каже, добри и помало наивни, то наравно не значи да је све идеално.

„Људи исти као и свуда, има свега, али генерално су промишљенији и ‘функционалнији’, не лете као муве без главе. Воле здрав живот, спорт и природу и путовања, све остало, само да је функционално. Нису оптерећени материјалним нити друштвеним статусима“, каже он.

Наводи и да толеранција има и своју цену и да такво друштво почиње да има проблеме са таласом миграната.

Таква отвореност друштва је њему помогла да створи нови живот хиљадама километара од Србије, у Стокхолму.

„За све постоји мноштво информација на интернету, нема посебних савета за уклапање, само будеш нормалан и поштен и све ће бити океј. Имамо права као сви шведски држављани, само немамо право гласа. Држављанство се добија након пет година боравка“, каже он.

Позиција успешног менаџера са собом носи добру плату, али је, за разлику од Србије, све много балансираније.

„Плата је коректна, али није пет или шест пута већа од просека, као у Србији, већ два до три пута. Са моје позиције је напредовање могуће само када шеф оде па се добије његово место, а бенефиције су врло добре, укључују и најбољи пакет за пензије“, каже он.

Прековремени рад се не плаћа, али се уместо тога добија пет дана више годишњег одмора (укупно 30), а радни услови су, каже, „сходни шведском закону“.

„Не постоји никаква разлика у односу послодавца према мени и према држављанима Шведске. Радна недеља је 40 сати, а плата је довољно добра да бисмо могли да живимо добро за овдашње услове, чак и да сам једини запослени у домаћинству. Не морамо да ‘гледамо сваки динар’ и можемо себи да приуштимо и фине одморе“, каже он.

Што се „шведског стандарда тиче“, наводи да су цене хране приближне, али да је квалитет драстично бољи у Шведској.

Здравствена заштита за децу је бесплатна за децу до 18 године, а плаћају се партиципације од десетак-двадесетак евра, а ако се у календарској години плати 120 евра, све преко тога је бесплатно.

„Тај износ је максимум који можеш да потрошиш на лечење, без обзира на стварни трошак који покрива здравствено осигурање, једино се не подразумева естетска хирургија“, каже он.

Школовање је бесплатно, а допунски боравак се плаћа 60 евра, док је вртић месечно 70 евра, што је за око две и по хиљаде динара скупље од онога што родитељи у Србији плаћају након субвенције.

Станарина је наравно неупоредиво скупља, али се креће између четвртине и половине месечних примања, у зависности од висине истих. Kако каже, он је купио стан на кредит и сви трошкови месечно износе 1.200 евра.

„Порези су велики, прогресивни су и мој је око 40 одсто плате, а олакшица је што трећина свих камата које плаћаш за кредите за стан, кола или кеш буде после враћен кроз поврат пореза на годишњем обрачуну“, каже он.

За крај, каже да му је стандард у Шведској, упркос позицији, нижи од онога што је имао у Србији, али да ниједног тренутка није залажио што је отишао.

„Kада смо почели да планирамо породицу, схватио сам да не желим да моја деца одрастају у Србији. Ми овде живимо пристојно, наравно да смо дошли овде и нисмо имали никога, али дете нам одраста у сигурном, здравом друштву у доброг човека. Овде нема комбинација и сличног, просто, овде то не фунцкционише тако“, каже он.

 

Б92

Поделите:
13 replies
  1. Lune
    Lune says:

    Hm,hmmm…pa,tamo neki,severni hajduci i uskoci,stigli su da koju i pljackaju i po egeskoj danas se to zove,prvobitna akumulacija kapitala,koju je imala i turska, nakabtamo indija i cejlon,a ispade „tradicionalni tev“..engleske,sa monopolomna trgvinu cajem,droga moze,ali kao kupci,koji su zbog toga zaostali za “ monarhistima“.. Osim,puke pljacke,ugrozena podrucja su imala iusporenu evoluciju,kao i „‘usporenu industrijsku revouciju“ zbog,imperijalizma,koonijalizma…itd necijeg standarda,

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *