ОСТРВО УЖАСА НА ЈАДРАНУ: Више од половине земље чине ЉУДСKИ ОСТАЦИ

Поделите:

Малено острво изразито бурне и језиве историје смештено већ деценијама привлачи пажњу ловаца на духове и сличне паранормалне појаве, а занимљив је и свима онима јаког желуца са занимањем за занемарене крајеве света.

Назив острва је Повељија, а налази се између Венеције и Лида у Венецијанској лагуни. Некада је било дом више од 160 хиљада заражених људи, који су остављени и осуђени на чекање смрти на овом изолованом комаду земље. Толико је дуго служио као карантин да постоје бројне гласине како више од 50 посто тла самог острва чине људски остаци.

Наиме, археолози су тамо открили масовну гробницу колосалних пропорција на оближњим острвима Лазарето Векијо и Лазарето Нуово. У њој су пронађени остаци људских жртава заражених кугом.

Само острво Повељија први пут се спомиње у хроникама из 421. године, кад су људи из Падове и Естеа на њему пронашли уточиште пред варварским инвазијама. У 9. веку је популација острва почела да расте, као и његова важност.

Kада је 1379. Венецију напала Ђеновска флота, људи с острва су пресељени на Гидеку, а острво је остало ненасељено. Дужд је 1527. понудио острво Kамалдолијанцима, али они су га одбили. Од 1645. па надаље, венецијанска влада саградила је пет октогоналних утврђења за заштиту и контролу улаза у лагуну, а октагон на Повељији је један од њих четири који постоји и данас.

Острво је 1776. дошло под јурисдикцију Завода за јавно здравство (Магистрато алла Санита), и постало контролна тачка за све људе и робу који долазе и одлазе из Венеције бродом. Било је неколико случајева куге на два брода 1793, па је од тада острво претворено у карантин за оболеле од куге, односно у привремену изолациону станицу за болесне. Та улога постала је стална 1805. с прогласом Наполеона Бонапарте, а болница је затворена 1814.
Но, острво је поново постало карантин у 20. веку, но 1922. постојеће зграде претворене су у азил за ментално болесне и оне којима је потребна дугорочна нега. Постоје бројне гласине како су се тамо обављали експерименти лоботомије на пацијентима.

Лекар који их је обављао починио је самоубиство бацивши се с болничког торња. Болница је напокон затворена 1968, а острво потпуно напуштено.

Острво је неколико пута било истраживано у емисијама које се баве паранормалним појавама, а постало је и радња мрачне пољске новеле под именом „Јеси ли жив“, у којима девојчица и дечак оболели од куге покушавају да побегну с њега, пише „Хуффингтон пост“, а преноси „Еxпресс“.

 

Хафингтон пост

Поделите:
1 reply
  1. vorkosign
    vorkosign says:

    Ima to i kod nas samo se ne zove Poveljija nego Ibarska magistrala…..
    Nema stope na tom putu a da nije zalivena krvlju..
    kad bi pravili krajputaše svakom poginulom za zadnji 2000 godina bila bi to kao ograda pored puta….
    Koliko rimski karavana sa zlatom je tu pobijeno od drumski razbojnika a za vreme turaka svake sedmice najmanje po dvoja,troja zaprežna kola sve sa konjima i teretom…..
    Pojede ih mrak a ujutro samo tragovi krvi i pocepane rite..

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *