Шта крију рукописи Џеки Kенеди о убиству америчког председника

Поделите:

Извештаји указују на то да последња серија докумената о Kенедијевом убиству може да садржи и неколико референци које се односе на Освалдова путовања у Мексико Сити у септембру 1963, само два месеца пре атентата

Амерички председник Доналд Трамп одобрио је објављивање око две хиљаде и осам стотина докумената о убиству председника Kенедија, али је блокирано три стотине докумената због питања националне безбедности, а садржај докумената још је предмет спекулација, пренели су медији.

Поједине агенције за националну безбедност упозориле су „да одређене информације и даље треба да буду недоступне јавности због националне безбедности, заштите правног поретка и дилема у вези са спољном политиком“. Трамп је ипак донео одлуку да државни органи у наредних 180 дана провере све делове који су изостављени, а после тога ће затражити да буду објављене све информације за које службена тела не буду могла да поднесу доказе да их треба задржати у тајности, пише у меморандуму који је Трамп потписао шефовима управа и агенцијама. Амерички медији оценили су да ће после такве одлуке и даље кружити теорије завере о убиству Kенедија у Даласу 1963. године, пренео је Н1.

Амерички председник Доналд Трамп јуче је скинуо ознаку тајности са докумената о убиству једног од његових најпопуларнијих претходника Џона Kенедија, а закон о објављивању ових докумената потписао је још 1992. године Џорџ Буш старији. Kенедијево убиство једна је од највећих мистерија о којој се више од педесет година не зна довољно, а атентат је тема бројних спекулација и теорија завере од којих ниједна није потврђена.

Први у серији политички мотивисаних атентата који су потресали САД шездесетих година прошлог века, када је ликвидиран и Kенедијев брат Роберт, током протекле 54 године оставио је више питања него одговора. Сви досад објављени документи указивали су на бившег маринца, самопрокламованог марксисту, Освалда, који се запослио у стоваришту књига с погледом на трг где је Kенеди убијен. Без одговора су остала питања о уништавању докумената са ознаком тајности, фотографија, ућуткивање сведока и прикривање сумњи у Освалда који је претио председнику САД. Јер претходно објављени тајни документи већ су показали да су ЦИА и ФБИ пратили Освалда још од 1959. године, када је покушао да оде у Москву, престоницу тадашњег америчког хладноратовског непријатеља, СССР. Новооткривени документи могли би, можда, да открију шта је Освалд радио током шестодневног пута у Мексико Сити неколико недеља пре убиства, чак и да осветле америчке покушаје убиства бившег кубанског лидера Фидела Kастра. Скидање печата тајности са тих докумената, међутим, страхују познаваоци, могло би пре да зацементира теорије завере које до данас прате атентат на 35. председника Америке него да их разбије, пренеле су Новости.

Документи о којима се прича су рукописи Џеки Kенеди који представљају планове о сахрани њеног супруга, а међу њима налазе се и други потенцијално занимљиви списи.

Један од занимљивих докумената, према писању Гардијана указује на потенцијалну смртну претњу Kенедијевом атентатору, Освалду који је био у полицијском притвору.

„Добили смо позив у канцеларији у Даласу од човека који је мирно говорио и рекао да је био члан одбора који је организован да убије Освалда. Обавестили смо шефа полиције који нас је уверио да ће Освалд добити довољну заштиту. То није учињено“, написао је Едгар Хувер, директор ФБИ.

Извештаји указују на то да последња серија докумената о Kенедијевом убиству може да садржи и неколико референци које се односе на Освалдова путовања у Мексико Сити у септембру 1963, само два месеца пре атентата. Према другим изворима, документи могу да садрже и информације о агентима ЦИА који су били укључени у акцију праћења телефонских позива у Мексико ситију или су били део већих шпијунских операција у Латинској Америци, пренео је Индипендент.

Према званичној верзији, Џон Фицџералд Kенеди, 35. амерички председник убијен је у атентату 22. новембра 1963. године у Даласу. Kров аутомобила којим се први човек САД возио био је отворен што је атентатору олакшало посао, а председника САД коштало живота.

 

 

Недељник

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *