Гишка: Наивни и поштени увек страдају, полтрони и улизице се увек извуку!

Поделите:

Део интервјуа који је Гишка дао Душки Јованић:
Одмалена ми је надимак Гишка. Ваљда потиче од Гице, прасенцета. Као клинац сам био прво мршав, жгољав, па сам се после од неког америчког лека био толико угојио да сам имао преко сто кила.
Волео сам да се бијем, али те туче су биле део нашег српског фолклора, као што су шајкача или сељачка народна ношња. То је та наша примитивност. Морао сам увек да будем јачи од непријатеља.
У време тих бесних београдских година имао сам обично од пет до десет туча недељно. Претрпео сам пораз једино од Жоржа Станковића, који је тада био боксерски шампион. Он је два пута падао, али ме је на крају ударио тако да ме је развалио. Тада ми је било четрнаест година и нисам више ниједну тучу изгубио.
У време кад су сви београдски мангупи пили алкохол, Љуба Земунац је почео са тренинзима, па смо и ми млађи остављали пиће, престајали да пушимо и настојали да живимо спортски. Између нас била је разлика од осам година. Поштовао ме је, као и ја њега.
У животу и на асфалту ратовао сам захваљујући тој несрећи да сам рођен као припадник једног нецивилизованог, прилично суровог народа.
Срби су дивљи људи, темпераментни, више воле и више мрзе него остале нације. Били су најатрактивнији за жене тих година, све док у иностранство, уместо чувених мангаша, нису почели да долазе џукци. Откако су наше највеће џукеле почеле да се врзмају по Западу, сматрали су нас таквим шљамом да ниси могао да освојиш ни најружнију странкињу.
Никада нисам желео да будем жиголо, нити да чувам нечије славно тело од метака. Да шетам кучиће богатим Францускињама и имам од ње златан сат на руци и педесет франака дневно. Радије сам ишао да опљачкам банку или фургон који преноси паре да бих својој девојци и себи могао да достојанствено пружим луксуз, макар и привремен, али да то не буде паразитски и слепачки.
У затвору сам срео неупоредиво више часних момака него на слободи. Покварењаци и олош се ионако увек снађу и изврдају да плате за оно што су скривили. Наивни и поштени обично страдају. Не хапсе полтроне и улизице, већ генски чврсте људе, мушкарце-звери, сурове као природа.

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *