Сакривен геноцид над Србима: Краљевска влада и комунисти заташкали злочине усташа!

Поделите:

Захваљујући Михаилу Пупину и Јовану Дучићу, подаци о масовним убиствима, прогонима и насилном покатоличавању из Меморадума СПЦ угледали су светло дана у САД, у листу „Американски Србобран“. Међутим, одмах је уследио контранапад од стране бана Шубашића, хрватске емигрантске штампе, али и од српских левичарских листова. Њима је координирао Стеван Дедијер, високи функционер Комунистичке партије Америке, брат Титовог биографа Владимира Дедијера – објашњава др Ђурић

Хрватска појачава свој адвокатски тим који ће покушати да докаже да је Србија над њом извршила геноцид, упркос помирљивим порукама из Београда. Српски историчари кажу да ово није први пут да Загреб дуготрајним парничењем покушава да сакрије одговорност за најсистематичније етничко чишћење у 20. веку, у коме су Срби потпуно избрисани са територија на којима су вековима живели као аутохтоно становништво.

– Срби још нису свесни да су доживели геноцид, јер су скривали злочине над самима собом због Југославије. Морамо већ једном да деиделогизујемо историју и престанемо да представљамо ствари с позиције комунистичке југословенске идеологије, која је била победничка, али после Другог светског рата. Иначе ћемо поновити катастрофалну грешку која је учињена тада прикривањем злочина геноцида у НДХ да би се поново створила „братска заједница“ – упозорава академик проф. др Василије Крестић.

Он подсећа да је први извештај о геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској сачинила Српска православна црква, прикупљајући изјаве од избеглица које су се од априла 1941. као река сливале у Србију. Прогнаници су сведочили о најужаснијим убиствима, прекрштавањима у католичанство под претњом смрћу, прогонима и пљачкама.

– Та сведочанства су не само растурана по разним архивима по наређењу комунистичке власти, већ су бацана у смеће. Ја сам за Архив САНУ купио гомилу тих потресних исповести од људи који прекопавају отпаде – открива Крестић.

Синод СПЦ је језиве податке о страдању Срба у НДХ сажео у меморандум који је већ у јулу 1941. предао немачком војном команданту Србије. Упркос очајничким молбама да се српски цивили заштите, одзива није било, иако су немачки обавештајци потврђивали злочине.

– Усташе су приморале десетине хиљада Срба да пређу у католичку веру. Оним православцима који су се томе противили масовно је пререзано грло – ово треба схватити дословно – или им је сва имовина одузета и онда су без ичега протерани из земље – написао је др Еуген Герстенмајер 24. септембра 1941. у извештају немачком министру спољних послова Рибентропу.

Угледни београдски лекар др Милош Секулић је зато 28. септембра 1941, ризикујући живот, у југословенску амбасаду у Цариграду донео сведочанства злочина у НДХ. Меморандум СПЦ је телеграфски прослеђен у Лондон.

– У депешама из Цариграда грозоте погрома у Хрватској и Босни превазилазе све што се може замислити. Рачунају број жртава на 300.000. Симовић уместо ужасавања примећује: „Ко је бројао?“. Али и да је трипут мање, то је страхота. Крњевићу (хрватски министар, први заменик премијера) се у дискусији отела и одбрана хрватских војника – забележио је згрожени министар Милан Грол.

Хрватски министри једногласно су тврдили да су подаци о српским страдањима нетачни и злонамерни, а да буде још горе, придружује им се и део Срба у влади. На пример, др Бранко Чубриловић записује: „Што се више студирао извештај СПЦ о покољима Срба, увиђало се да у њему има поред тачности и извесне злонамерне тенденције“. Они траже да др Секулић дође у Лондон и лично сведочи о стању у земљи.
– Данас је познато да су српски министри који су били против меморандума били на вези са службама Велике Британије и СССР. Њихова идеолошка убеђења била су јача и од здравог разума. Нису их мењали ни када су страдали чланови њихових породица – каже проф. др Вељко Ђурић Мишина.

Он наглашава да је истог тренутка кад је Меморандум СПЦ стигао у Лондон започела перфидна игра заташкавања и дискредитовања података о геноциду над Србима.

– У том шпијунском трилеру учествују и Британци, Совјети и Немци, у потпуно неочекиваним улогама. Постоје индиције да је часни официр Вермахта пуковник Фон Рајсвиц доставио представницима СПЦ фотографије усташких злочина, јер није желео да на Немачку падне љага за такве нечовечности. Истовремено, савезници, Британци и Совјети, саветују краљевској влади да се о злочинима над Србима ћути јер „Југославија мора да опстане по сваку цену“ – каже др Ђурић.

Историчари подсећају да је др Секулић од Цариграда до Лондона, због неуобичајене спорости британске бирократије, путовао скоро месец дана иако је имао статус савезничког дипломатског курира са важним документима.

Док је др Секулић чекао британске визе у Африци, хрватски политичари написали су памфлет као одговор на меморандум СПЦ.

– Рудолф Бићанић, министар у краљевској влади, припремио је контрамеморандум по налогу Ватикана, открио је касније хрватски министар Илија Јукић. Бићанић је послао своје тумачење српских података и Американцима. За зверства је окривљивао Немце, Италијане и усташе и правдао независну Хрватску као израз тежњи хрватског народа потлаченог под „батинашким“ српским режимом. Тврдио је да је меморандум СПЦ изнесен из Србије уз помоћ Немаца, који желе да изазову раздор у избегличкој влади. Ту тезу су прихватили и неки српски политичари, као министар Сава Косановић, који каже: „Овај меморандум је један од најуспелијих аката Гебелсове пропаганде“ – наводи Ђурић.

– Стигао сам у Бристол 1. новембра ујутро. На моје велико изненађење нисам одведен председнику владе већ у неку зграду опкољену жицом и чувану од наоружаних војника. Одвели су ме код једног младог господина који је добро говорио српски. Он ми је изјавио да је Енглез и да је дуго живео у Загребу и радио у енглеском конзулату – забележио је др Секулић.

Београдски лекар узалудно је протестовао зато што га саслушавају и што му је одузета дипломатска пошта коју је носио.

– Пошто сам преноћио у тој згради, којом приликом ми нису дали ни најосновније ствари, онај исти „Загрепчанин“ позвао ме је и рекао да сама слободан и да могу да идем у Кингстон хаус где се налази председник Краљевске владе – пише др Секулић.

Српски министри у влади били су ужаснути Секулићавим сведочењем, али су ћутали јер је генерал Симовић претио да неће дозволити да му „великосрби“ растурају Југославију. Крајем новембра на конференцији за штампу Симовић пред више од 200 новинара забрањује др Секулићу да говори о садржају меморандума тврдећи да „то може да растури Југославију“.

– Ипак, захваљујући Михаилу Пупину и Јовану Дучићу, подаци о масовним убиствима, прогонима и насилном покатоличавању из Меморадума СПЦ угледали су светло дана у САД, у листу „Американски Србобран“. Међутим, одмах је уследио контранапад од стране бана Шубашића, хрватске емигрантске штампе, али и од српских левичарских листова. Њима је координирао Стеван Дедијер, високи функционер Комунистичке партије Америке, брат Титовог биографа Владимира Дедијера – објашњава др Ђурић.

Он наводи да је оригинални меморандум наводно нестао 1944, кад су комунисти узели власт у Београду.

– Документација коју су правили Комесаријат за избеглице Томе Максимовића и Српска православна црква, где је најважнији посао обављао академик Радослав Грујић, после рата је распарчана у архиве Југославије, Србије, Удбе, Маршалата, а нешто је остало и у Синоду, али никада није публиковано. Грујић и Максимовић, најзаслужнији за спасавање избеглица и документовање злочина, проглашни су сараднициима непријатеља и одузета су им сва грађанска права – каже др Ђурић.

За разлику од њих, људи који су се борили против меморандума, Иван Шубашић, Рудолф Бићанић, Бранко Чубриловић, Саво Косановић, Душан Симовић у Брозовој Југославији остају узорни грађани који обављају значајне политичке и академске функције.

Масовне злочине у НДХ, које су демантовали хрватски министри у краљевској влади у егзилу, потврдио је вископозиционирани католички свештеник др Крунослав Драгановић, организатор „пацовских канала“ којима је хиљаде усташких и нацистичких злочинаца побегло у јужну Америку.

– Кад сам дознао за многобројна и тешка дела у више места у земљи, највише против српског елемента, сматрао сам својом људском и кршћанском дужношћу изнети те ствари пред др Павелића као шефа државе и шефа усташа, те одлучно затражити да те страхоте престану… „Част хрватског народа је укаљана, невино проливена крв вапије за осветом. Јадни хрватски народ који ће сутра плаћати оно што се данс чини у његово име“ – забележио је Драгановић у дневнику из 1941. недавно откривеном у Београду.

Поделите:
6 replies
  1. Вуле
    Вуле says:

    Не! То е бестиялна лаж, нисам читао текст нити ме занима. Комунисти да, али Краљевска влада не. Краљ Петар е биио таоц Лондона. Лондон, Лондон Роде. Хтео се вратити, али е њихова процена била да би га Срби убили ко зеца, као Дражу. Све знаю, њима ништа не промиче а ћуте. Ми лапрдамо, они ћуте. Они у душу знаю брой Йасеновца и Глине. Они су утврдили брой а не ми. Ми никада нисмо подигли оптужницу против Анте Павелића? То смо, луд народ. Ми смо луд народ, др Рашковић. А они, старе варалице, суђење Павелићу е де факто суђење Ватикану. Протестанти су прогледали криз прсте, али Ватикан има дуг коии не застарева. Роде за наше добро,морамо бити добри са британском Круном.

    Одговори
  2. Душан Буковић
    Душан Буковић says:

    Душан Буковић:

    МОНАРХИСТИ И КОМУНИСТИ НА ИСТОМ ЗАДАТКУ

    Полазећи од чињенице да је Меморандум СПЦ објављен у „Американском Србобрану“ – “American Srbobran”, Pittsburgh, Pa., U.S.A. у бр. од 4. новембра 1941. године. Писцу овог текста се поткрала грешка јер проф. Михаило Пупин (1858-1935) није доживео масовна убиства, прогоне и насилно покатоличавање православних Срба у тзв. Независној Држави Хрватској трагичне 1941. године, која је била под окриљем немачких и италијанских окупатора.

    Чиненица је да су сакривали хрватски усташки геноцид над Србима и Краљевска влада у избеглиштву и комунисти у Југославији. И једни и други су према обезглављеним, обесправљеним, окупираним и пониженим несретним Србима водили исту политику.

    У овом контексту вредно је указати на чланак проф. Ђорђа Станковића који је објављен под насловом „Мандале или култура сећања и рехабилитације“, где дословно стоји:

    „Зар Слободан Јовановић није сакривао, као председник владе, без трунка емоција, извештаје о геноциду над Србима у НДХ. Кад је један од чланова владе дошао из САД са тим сазнањима, као и сазнањима да влада не предузима ништа да се тај геноцид бар умањи, Слободан Јовановић му је цинично препоручио да је боље да чита Дикенса него да се брине о Србима у НДХ! Да ли је то онда „највећи српски ум“? Зато ћемо и овога пута да се уздржимо и да износимо тврдње које не прелазе граничну линију науке…“ (Види: Проф. др Ђорђе Станковић, http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/mandale-ili-kultura-secanja-i-rehabilitacije.html – NSPM – уторак, 29. јул 2008).

    Ради историске истине др Милош Секулић је у Лондону лобирао за савезништво са Совјетском унијом на захтев Драже Михаиловића. О овоj историској чињеници др Секулић, дословно пише:

    „Када је Совјетска унија постала савезник В. Британије, Француске, а затим и САД и остаких демократских држава, то је Дража Михаиловић сматрао да и он и његова држава треба да буде савезник, не само В. Британије, него и Совјетске уније – држава с државом! У томе се Дража слагао и с Привременим националним одбором у Београду. Знао је Дража да је Тито лојалан само Стаљину и да он неће да буде лојалан Краљу Петру II. Па је преко мене Дража и Привремени национални одбор тражио од наше владе у Лондону да се признају све политичке странке, које се боре противу Немачке. То значи да се анулира ОБЗНАНА и призна Комунистичка партија. То сам и Њ. В. Краљу Петру II протумачио (‘СЛАВА МУ’) и он је био самном сагласан. Тада сам му рекао: ‘Држите пса на ланцу, да Вас он неби једног дана ухватио тежим и јачим ланцем’. Казао сам му добар домаћин веже пса на ланац, не зато што плаши народ када лаје, него зато што и уједа. Он га веже да не уједе не само странце, него и своје укућане. То сам говорио и најнадлежнијим у влади, а преко њих је то ишло и Енглезима. У то доба је Титово име било непознато. Звали су га једни Лебедовим, други Левицким, а ја сам га назвао ПСОМ и говорио да ће ПАС да лаје из Совјетске уније (из Тифлиса). Неће ни знати шта долази отуда, где Стаљин господари. Тешко Србима, ако му се да прилика да уједе! Немојте да се догоди због пса што лаје да изгубимо човека-патриоту, Србина, борца за државу Југославију и за све ово што ви овде данас хоћете за Србе да изборите.

    Доживели смо да се тек 1943 године појави Др. Живко Топаловић да то исто тражи што сам ја тражио 1941, када је Черчил у Техерану предао Титу ланац, који је Краљ дотле држао. Тако је место Светосавскога конгреса у селу Ба 1942 године, он одржан 1944. Цео рад Др. Ж. Топаловића био је узалудан. Уствари ми смо изгубили Дражу већ 1941 године, иако је цела Енглеска говорила о њему пуне две године као првом герилцу у Европи.“ (Види: Др Милош Секулић, „Глас српске општине“, Бр. 319, 21. април 1974, London, England).

    Имајући и виду да је са „ОБЗНАНОМ“ прекинут континуитет легалног развоја парамилитарне Комунистичке Партије Југославије и да је Краљевом Уредбом бр. 893 од 17. новембра 1943. године Југословенска влада у избеглиштву укинула „закон о заштити јавне безбедности и поретка у држави са свима његовим изменама и допунама…“

    Ову Уредбу су потписали: Краљ Петар II, Председник владе Божидар Пурић и министри: Владета Милићевић, Светозар Рашић, Иво Чичин-Шаин и Др Борислав Анђелиновић. Уредба је објављена у „Службеним новинама“, Ратно издање, Каиро, Бр. 13, од 31. децембра 1943, стр. 4 (Види: Др Милош Секулић, Закон о заштити државе…, „Глас српске општине“, Бр. 336, фебруар 1975, London, England).

    Одговори
  3. Анадир
    Анадир says:

    Сербима није било дозвољено да саопште свету ту тужну али геноцидну истину. Један од битних разлога за то је „улазак“ у Југославију и „спајање“ сербског победничког народа са пораженим рвацким и словеначким који нису имали нити державност. Серби су се одрекли себе зарад масонске глупости која је почела декларацијом у Нишу и затим забетонирана Декларацијом на Крфу (сербска се крвца лије, а њима је до спашавања угњетаваног „братског“ народа словенаца и рвата.
    То нас је самлело и данас такође интензивно меље. Ниш је данас бастион латинице, а гура се и Београд.

    Одговори
  4. Petrašin
    Petrašin says:

    Брозово време је онемогућило да се истина о стрдању Срба у НДХ расветли и да кривци буду кажњени и обележени.Али то не оправдава данашњи немар и небригу српског корпуса, пре свега државних институција из науке, политике, правосуђа, музеја, архива -полицијских , војних… да се на достојан, праведан и баштињења вредан начин обележи то време.Док не будемо себе ценили ни други неће о нама имати добро мишљење,

    Одговори
  5. Ђорђе Ивковић
    Ђорђе Ивковић says:

    Поманитали бољшевички дрипци.
    Ко нормалан и солидно обавештен може мирно да чита сва ова пресеравања?

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *