И Хрвати гуслају, зар не: Кенедијева смрт у Даласу, у десетерцу

Поделите:

Дан жалости, отказане фудбалске утакмице и позоришне представе – тако је изгледала Југославија на дан после убиства Џона Кенедија 1963. у Даласу.

Само четири недеље пре тога Белу кућу посетио је Јосип Броз Тито, а годину после убиства, Титови безбедњаци реконструисали су атентат до најситнијих детаља. Утврдили су да је званична верзија убиства немогућа, каже дугогодишњи Титов преводилац Иван Ивањи.

Није само тако прошло Кенедијево убиство у социјалистичкој југославији.

Двије године након убиства америчког председника Џона Ф. Кенедија, за издавачку кућу Југотон изашла је плоча гуслара Јоза Караматића, који је опјевао догађај који се догодио 22. јануара 1963. године.

На текст Божа Ласића, гуслар Јозо, у епу ‘Смрт у Даласу’ пјева о детаљима који говоре о именима људи, улицама Даласа и опису аутомобила, али не спомиње име убице, поготово не бројне теорије које су говориле о атентату на америчког председника.

ЗАР ТО НИЈЕ СРАМОТА ДО БОГА, ТАКО УБИТ ПРЕДСЈЕДНИКА СВОГА

Није мање је занимљив опис који се налази на каналу гдје је постављена пјесма (који иначе промовише гуслање у Хрвата и критикује одрицање од ове традиције), те га вриједи пренијети у цјелини.

Ово артистичко дјело класика гусларске умјетности у Хрвата, Јозе Караматића, изишло је у издању Југотона (Загреб, 1965) двије године након трагичне смрти америчког предсједника Кенедија. Атентат на Кенедија шокирао је не само Америку већ такођер и свијет, поглавито Хрвате, који су у Америци видјели оазу слободе и једину силу која ће уништити омражени комунизам. Будући је Кенеди био први католик у Бијелој Кући и декларирани вјерник, за хрватске католике је то била посебна радост, а након његове насилне смрти и додатни шок.

Текст пјесме написао је Божо Ласић који зналачки слиједи кронологију догађаја тог судбоносног дана 22. XИ. 1963. када је престало куцати Кеннедyево срце. У пјесми се нижу најситнији детаљи везани за догађај – имена улица, људи, опис аутомобила којим се Кенеди возио итд. Међутим, у пјесми се не спомиње нити име убојице нити бројне теорије завјера које су никле након Кенедијеве смрти. Будући је ријеч о политички оптерећеним питањима, очигледно је да су и Ласић и Караматић, у ондашњој Титовој Југославији (под полицијском батином омраженог Александра Ранковића) свјесно избјегавали ове несугласице.

Сваки коментар је сувишан.

СМРТ У ДАЛАСУ

гусле моје, инструменту стари
модернизам ништа вам не квари
јер гусларска фина мелодија
постала је наша традиција
ја ћу сада пјесму испјевати
и атентат у њој приказати
у ком паде предсједник кенеди
тужна вијест многа срца следи
мучким планом бијаше убијен
широм свијета пресидент омиљен
на срце је сваком тешко пало
па га жали велико и мало
не знајући све што му се спрема
о втлогу он и појма нема
на пут задњи тада се одлучи
и тексашком народу поручи
да ће доћи на турнеју мању
предизборну водити кампању
лоше вриме изабра и пође
дваесдругог с авијоном дође
на еередром крај града даласа
срдачно га дочекала маса
која му је изашла у сусрет
мирисавих ружа један букет
придадоше госпођи жаклини
а на први поглед бијеху фини
једанести мјесец, бјеше петак
шесеттрећој скоро завршетак
посли кише, бјеше вријеме ведро
вјетрић диго заставе ко једро
кад колона крену ка даласу
кенеди је отпоздравља масу
с велом, руком мавао је свима
отвореним возећ се колима
непробојно са линколна стакло
дан раније с аута се макло
сигурност му праву не дадоше
па се зато и свршило лоше
с кенедијем, у истим колима
сједила је супруга жаклина
са супругом гувернер коноли
који жарко пресједника воли
а за њима дуга је колона
штоно прати њега и ђонсона
кроз град далас, широм десет миља
величанствен дочек бише збиља
на иљаде мавало је руку
дигли вреву и поздравну буку
инцидента нигдје не бијаше
бранер стриту возила креташе
тек што прође подвожњачић мали
а гусарска шнајперка опали
с лица мјеста раздраганог смјешка
трагедија догоди се тешка
први метак кенедија гађа
не слутећи што се све догађа
то се тако муњевито збило
паде рањен супруги на крило
жена крикну: “убише ми мужа”
крв потече по букету ружа
ни коноли не зна што се згоди
један метак и њега погоди
у колима насташе јауци
метеж, гужва и задњи тренуци
ђона …. леже на сједиште
супруга му плачућ помоћ иште
тешко рањен он ништа не каза
не могаше дати ни алаза
бијеше болна и стравична слика
полумртвог гледат пресједника
шофер били присебан бијаше
из колоне кола истјераше
плави линколн у највећем трку
улицама направијо збрку
и болници парклан кад дојуре
аларм дигну, доктури се журе
устријељен је предсједник кенеди
вијест болницу и особље следи
у линколну, на задњему сицу
уплакана и блиједа у лицу
ђеки држи свог рањеног мужа
под ногама онај букет ружа
латице му пливају у крви
крв из рана у млазовин врви
док кенеди с ранама се бори
болничари трче и доктори
главни кирург не бијеше у кругу
телефонски траже личност другу
сестра дорис зове: “дај, пожури!”
доктур кери из кантине јури
у шок собу кад доктор улази
рањенога предсједника спази
доктур види критично је стање
прва помоћ олакша дисање
али плућа не раде му више
престао је кенеди да дише
доктур кери иструменте вади
помоћ тражи од лијечника других
док под вратом прави разрез дуги
да му смањи отјецање крви
што из рана још помало врви
сви захвати које подузеше
у живот га вратит не успјеше
док је помоћ трајала у шоку
нијемо блиједа, без суза у оку
стајала је госпођа жаклина
скамењена као камен стина
сама види да спаса не бише
кенедија мртвим прогласише
приђе мужу, мртвом љуби руке
врисак наста, уз бол и јауке
прстен његов са руке му скиде
себи ставља, сви присутни виде
у та доба и свећеник стиже
пастир …. бијелу плахту диже
кад мртвога кенедија спази
и са болом удови прилази
стари поп јој саучешће даде
и крај одра на кољена паде
задњу помаст и молитву сврши
свећеничку он дужност изврши
лијес изиђе из болничког хола
да га ставе у болничка кола
сјај заблиста од бронзана кова
а за њиме жаклина удова
сви присутни грађани што сташе
на вјест болну редом проплакаше
са случајем тужним у даласу
преставници упознаше масу
ђон кенеди прије једног часа
умро рањен, не бијеше му спаса
линдон ђонсон ову дужност прима
с пуно туге и бола још више
лијес бронзани у кола уњеше
уз лијес сједе …. жаклина
срце јој је тврђе него стина
зној ледени њено чело купа
од мртвога мужа не одступа
једва кола посмртна кренуше
на еереродром гдје ђонсон чекаше
када кола с покојником стижу
у кабину авијонску дижу
кенедија посмртне остатке
подузеше значајне кораке
те позваним суцем из даласа
са утиском боли и ужаса
на библију ђонсон руку ставља
и заклетву за суцем понавља
линдон ђонсон, бивши потпресједник
триесшести постаде пресједник
док се авијон са ђонсонон диже
вијест жалосна на све стране стиже
у јавности наста комешање
да жалосно упозна се стање
гњусан злочин, свак се редом згража
а срамота и тешка бламажа
зар се лијек није наћи мога?
а не убит пресједника свога
наша влада и извршно вијеће
болно своје шаљу саучешће
на по копља све наше заставе
свуд су боли изражене праве
пријатеља неста кенедија
жалила га сва наша нација
и народи посвуда по свиту
кад највише требао је свиту
кормилара изгубила лађа
таква личност ријетко се рађа
премда га је судбина отела
кенеди ће живјети кроз дјела
жртва бише за пук и за права
и од нас му увијек вјечна слава

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *