Како се државни систем чисти од антидржавних елемената – случај Динка Грухоњића

Поделите:

Након периода хибернације који му је био потребан да се помири са чињеницом да више није водећа перјаница медијске сцене Војводине и „сива еминенција” многих медијских кућа, почевши од свог приватног НДНВ-а (где се једино и даље пита) па све до државне Радио Телевизије Војводине одакле је он, заједно са својим новинарским пуленима уклоњен, огласио се чувени и надасве познати аутохтони Војвођанин Динко Грухоњић.

За оне којима је мање познат лик и дело дотичног Динка Грухоњића, треба се подсетити да је исти, рођен у Бања Луци, у најтежим ратним временима у којима је како он тврди „извршен геноцид над Бошњацима, а Република Српска настала на геноциду”, 1994. завршио Филозофски факултет на Одсеку за југословенске књижевности и српско-хрватски језик у Новом Саду.

Деведесетих се придружио новинарској организацији „Независно друштво новинара Војводине (НДНВ)„ које је било изразито анти-режимски настројено. Под паролом борбе против Милошевића и „великосрпског национализма“, Динко се заправо борио против свега националног.
Након пада Милошевића, Динку и његовим саборцима је једноставно свануло. Осим новинске агенције „Бета” где је исти шеф дописништва, немачког радија „Дојче Веле” где је дописник, Ројтерса, Франс преса, Радија Слободне Европе и сличних, отворила су му се и врата њему некада мрског РТВ-а који након 5. октобра мења своју известилачку политику.  Динко у њој проналази место за себе и своје новинарске пулене са катедре Одсека за медијске студије, где је у међувремену постао стручни сарадник. Знао је Динко да преко полуга система може највише штете да учини.
И тако је Динко на РТВ-у годинама убирао плодове свог преданог рада за, пре свих, Западне фондове сорошевског типа који су га обимно финансирали, да би освануо један тужан априлски дан када је томе дошао крај. Његови пулени које је он у РТВ форсирао са новинарске катедре факултета, заједно са њим су отпуштени, а Динку је остало само да своје незадовољство изрази на улици. У међувремену, са челних позиција Филозофског факултета је „одлетео” и његов верни пријатељ , идеолошки и животни саборац Недим Сејдиновић – данас председник НДНВ-а, где је члан Извршног одбора управо Динко Грухоњић.
Озлојеђен, фрустриран и ганут „неправдом”, Динко Грухоњић главног кривца за свој пораз проналази у Српској православној цркви и њеном свештенству, српском национализму, Републици Српској коју како смо рекли назива „геноцидном и насталом на етничком чишћењу”, Косову и Метохији, ћирилици…Тиме Динко показује да је то заправо оно против чега се борио све ове године кад је био на институционалним положајима, није се Динко борио за независност и објективност медија и професионално извештавање, већ се борио против српског национализма, Косова и Метохије, ћирилице, Републике Српске, а посебно против српског националног идентитета у Војводини, од кога све више увиђа да губи. Данас му остаје само да се на стубове српске државе и српски национални идентитет обрушава кроз небитне и минорне медије попут сајта „Аутономија!”, а неретко, али врло ради, по Србији опљуне и у регионалним медијима попут сарајевског Аваза. Бесан је Динко што су му врата масовних медија, искључујући Н1, као и приступ државним фондовима у Србији вероватно заувек затворена. Нека тако и остане.

 

Националнаавангарда

Поделите:
2 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *