Александар Ружић: Двери – аутентична српска левица

Поделите:

Данашњи јавни дискурс испуњен је многобројним контроверзним проценама, анализама, закључцима и истраживањима. То код индивидуа формира одређену врсту мишљења које је крајње проблематично јер је утемељено на (намерном или ненамерном) погрешном методу стицања сазнања. Из тога произилази чињеница да стручњаци, покондирени или истински, креирају јавно мњење засновано на нетачним подацима и тиме примитивизују друштво и јавни живот уопште. Нажалост, уместо да буду они који ће пружити истините информације, горепоменути стручњаци уз свесрдну помоћ свих мејнстрим медија, непрестано и по свему судећи намерно, греше у формулацији односа левице и деснице. Зато постоји потреба да се пружи допринос огољавању тачности и да се бар код неколицине створи свест о преиспитивању онога што што нам се сервира.

Ствар у Србији је много гора него што се чини. То да ли је нека странка странка левице или деснице, углавном се детерминише на основу односа према сарадњи или несарадњи са Русијом, интеграцији Србије у Европску унију, да ли је неко националиста или није, што је, испоставиће се, дубоко погрешно. Иако нисмо кроз претходних неколико година могли (колико постоје у политичкој арени) да чујемо од припадника Српског покрета Двери да себе идентификују са десним политичким спектром већ са „модерном патриотском идејом која у себи уједињује све најбоље са левице и деснице“, стручњаци се не либе да их окарактеришу као десницу, екстремну десницу, фашисте, љотићевце. Потпуно исто се прича и у случају сличних политичких организација које су по свему судећи левичарске, али Двери су у овом моменту најрелевантнији пример због количине подршке коју црпе.

Подела на левицу и десницу постоји још од Француске револуције када су републиканци седели са леве, а монархисти са десне стране скупштине. Од револуције до данас, перцепција левице и деснице се мењала, па је са доласком индустријског друштва левица окренута већој интервенцији државе у економији са циљем постизања што веће једнакости, док је десница окренута слободном тржишту и неједнакости исхода. Наравно, левицу карактерише још борба за политичку и друштвену једнакост пред законом, а десницу заштита привилегија власти и традиције.

На основу наведених карактеристика можемо јасно видети да потпуно отворена русофилија Српског покрета Двери и агресивна кампања против Европске уније немају апсолутно никакве везе са причом у јавности о њима као (екстремним) десничарима што они свакако нису. Да бисмо пажљиво позиционирали Двери на политичком спектру, најверодостојније помагало ће бити увид у кључне тачке програма овог покрета. Анализираћемо по тезама:

 

  1. Породична политика

„Брига о породици као суштина политике Двери“ је изразито конзервативна политика уколико се на то погледа површински. Породица је једно од приоритетних питања сваке конзервативне партије која се ослања на традицију, али питање је начин на који ће се опходити према тој врсти политике. Српски покрет Двери у овом делу програма наводи „улагање у породична предузећа“, то јест интервенцију државе по питању раста породичног предузећа у односу на конкурентска што је изразито лева тенденција. Проглашавање материнства занимањем је крајње дискутабилна лева идеја, где би се мајкама са (на пример) троје или више деце аутоматски обезбедила пензија што је склоно екстремним злоупотребама. Истраживање спроведено у САД-у (наводимо САД јер у Србији нажалост овакве теме нису актуелизоване и истражене) је доказало да држава благостања ствара све више деце са једним родитељем због сваквих врста злоупотреба ове контроверзне политике. Ова идеја се појављује и међу „боркињама“ за родну равноправност из владајућих, опозиционих и НВО структура у Србији које се боре за продор радикалних феминистичких идеја, па се питање поставља да ли ово доводи до чврсте породице или до њеног деградирања.

 

  1. Економска политика

У овом делу програма Српског покрета Двери не постоји апсолутно ниједна тачка која би могла на њих да укаже као десницу. Одмах долазимо до речи субвенција која по дефиницији представља „материјалну потпору односно новчану помоћ из јавних фондова упућену подручјима од јавног интереса“ – субвенција је слободном тржишту непозната, па самим тим и десници. У део економске политике можемо још да убројимо и део програма о пољопривреди који наводи обнову задругарства. Јако битна је поменута обнова, што значи да се не ослањају на капиталистички облик задругарства, већ на потпуно супротни.

 

  1. Образовање и наука

Део о образовању и науци је дефинитивно профилисао Српски покрет Двери као левичарски. Трећа тачка програма наводи „усмеравање знања ученика према потребама“ – ово је један од класичних марксистичких принципа на основу ког се балансира између знања које је приоритетно друштву и знања које ће припадници комунистичког друштва да ставе на располагање.

 

  1. Здрави стилови живота и спорт

 У овој тачки програма као битној одредници, Српски покрет Двери указује на неколико непознаница десници. Почевши од подстицаја у виду пореских олакшица свима који желе да улажу у спорт, до „ангажовања омладине кроз разне облике здравих стилова живота попут моба, радних акција, редовног пешачења и бициклизма“. Ту напомињу и „масовне волонтерске акције у области екологије, пошумљавања, пољопривреде,…“. За крај, као печат је план бесплатног коришћења терена за све који желе да тренирају и вежбају.

 

Поред ових кључних тачака програма за позиционирање Српског покрета Двери на крајњу, ауторитарну левицу, не треба заборавити ни изјаве о претераној емисији новца, најаве укидања ријалити програма и потпуну интервенцију државе по питању емитовања телевизијског програма, пружање подршке синдикатима, итд. Реторика о Српској православној цркви, која је својевремено била кључна за профилисање Српског покрета Двери као конзервативне тј. десничарске организације, потпуно је отишла у други план зарад окупљања што ширег бирачког тела, а никако не треба заборавити да назив и грб покрета имају религијско порекло.

Након што смо дефинитивно утврдили позицију Српског покрета Двери, као и великог броја њима готово идентичних организација које своје деловање заснивају на снажном русофилству и јакој анти ЕУ политици, закључак се сам намеће да на десници тренутно не постоји класична, здрава национална политичка опција која

би у великој мери допринела здрављу партијског и политичког поретка. Погрешним сврставањем партија на десницу доприноси се демотивацији потенцијалних политичких актера и замагљује се итетако упражњен простор на политичкој сцени који чека да буде попуњен, јер права десница у Србији не постоји већ дуго.

Александар Ружић

ВИДОВДАН

 

 

 

Поделите:
10 replies
  1. Српски националиста
    Српски националиста says:

    Двери нису русофили и сам Бошко је то неколико пута истакао. Након што су 2014. основали приватну странку Бошка Обрадовића и Јасмине Вујић прегазили су све дотадашње ставове и принципе, одрекли су се русофилства, савеза са Русијом којег Бошко сада назива „руска губернија“, сада му је могућа и сарадња са НАТО пактом, сада може да буде лидер и да има странку иако је то сматрао највећим канцером. Сада су му ок и коалиције и митинзи са онима који су уништили Србију и које је називао лоповима. Да не пишем шта је говорио о предизборним коалицијама. 2014. је говорио да не може са потрошеним ДСС-ом јер су они за неутралност, да Двери нису, да су Двери за савез са Русијом, да Србија не може бити неутрална, а онда само годину дана касније, оснива своју странку, долази Јасмина Вујић, нема ни „н“ од национализма, савез са Русијом зове губернијом, залаже се за неутралност и улази у савез са ДСС-ом и као шлаг на торту заједничко ДОС митинговање, тата Скот натерао Вучића да га уведе у Скупштину. Данас троши ненормалне паре на одела, спонзорисане клипове којима омамљује масу својим популистичким наступима и фразама зарад јефтиног цензуса и фотеље.

    Одговори
  2. Звонце
    Звонце says:

    Да би могли да кажу: ,,Ето и ви Срби имате своје неонацисте-фашисте као и остали“, ЦИА експозитуре су издашно изфинансирале ,,Двери“, угурали их у Скупштину и показали нам најкраћи пут до Пакла.

    Одговори
  3. Lune
    Lune says:

    Hm,hmm….Ljoticevci,mada su i “ to“ izopacili,oni,su “ pipalica“, pa posto,nemaju jacu podrsku,tumaraju,nude,povlace..da se negde uglave,i imaju vise biraca..mahom,su,neka vrsta “ pravoslavnih lelemuda“.

    Одговори
  4. Lune
    Lune says:

    Hm,hmm…desnicari,nacionalisti,sa primesima nacizma,nikada,ne mogu da se nazivaju “ levicarima“, i kao takvi,rovare po mozgu,gradjana,sklonih levici. To,su,podmukle tvorevina,fasistoida, Srbije i drustva.

    Одговори
  5. Evropljanin
    Evropljanin says:

    Znaci istovremeno nacionalista i levicar socijalista, spojeno nacional-socijalista, da skratimo nacista. Kao da Radikalni nacisti (SRS) i socijalisticki komunisti (SPS) nisu dovoljni u parlamentu. A Demokratska stranka rasparcana na 4 dela uz neke pokrete slobodnih gradjana kao da to ne moze sve da se objedini u jednu stranku sa pluralizmom misljenja. Jos se setim „genijalne“ ideje Srbijanke Turajlic i Vesne Pesic o belim listicima. Sram ih bilo, umesto da su preuzele inicijativu i ukljucile se aktivno u politicki zivot i u rad Demokratske stranke. Kao da mi imamo 5 zivota pa da se povlacimo i prepustamo utvarama iz 90tih da nam vode drzavu.

    Одговори
    • Lune
      Lune says:

      Hm,hmm…velika je to zabluda, SPS nisu komunisti,a naziv im je lukava smicalica,da razore,i jesu,komuniste,a prevuku “ prezrene na svetu,okadjene tamjanom“ da glasaju za njih. SPS, I SVI SU DESNICA…a,znamo,da zbog lose ponude, 44% gradjana,sklonih levici,ne izlaze na izbore.

      Одговори
      • Evropljanin
        Evropljanin says:

        Oni su kleptomani i najvece stetocine na politickoj sceni na celu sa Mrkim konjicem i koferce Dacicem koje glasaju penzioneri a posle kukaju sto su im deca u svetu i sto ih vide samo preko skajpa. Tako im i treba, samo nek glasaju za socijaliste, pa ce Dacic da im doda casu vode kad vise ne bude nikog od mladih oko njih. Tadic je kriv sto su oni rehabilitovani a ne ispitani za kradju i korupciju. Neko ce da kaze nije sudstvo efikasno za to. Nije problem sudstvo nego tuzilastvo: ako policija ne odradi dobro svoj posao ne moze da se napise dobra tuzba i onda je naravno oslobadjajuca presuda tako da se vracamo opet na problem izvrsne vlasti. Postoji i nacin i za civilnu kontrolu sudske vlasti: povecati ulogu porote u sudstvu i ucesce medije pa da se tacno zna koji je sudija neradnik, ko je korumpiran i da li je problem u sudstvu, tuzilastvu ili policiji.

        Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *