Борислав Боровић: „Рајски папири“ и сиротиња раја

Поделите:

Афера „Рајски папири“ је још једном (по ко зна који пут), изазвала само дневне сензације а суштински се неће ништа десити да се онемогући да богати преко пореских лавирината избегавају плаћање пореза у државама где су оствариле профит или приход. Почев од мултинационалних компанија до појединаца, било да су то светске звезде естраде, спорта…до саме Британске краљице.  Не знам само,  откуда одједном  толика помама око пореских рајева, када мало боље обавештени појединци то знају годинама уназад. Уосталом, и прошле године је афера Панамски папири открила методологију утаје пореза, истина легалне, па се ништа (или готово ништа) није десило, осим што је фотеља коштало премијере Пакистана и Исланда… али не због илегалних радњи, већ због скривања рачуна од домаће јавности. Истина, мали број земаља су ипак промениле законе којима су ограничили шпекулације око рајских оства али већина ни до данас није урадила ништа у леислативи, укључујући ту и Србију. Крајње време је да и наша земља донесе законе који ће спречити шпекулације штетне по државу, да се све не би свело на политичка надгорњавања у медијима и убирање предизборних поена неких од супростављених табора. Од тога држава а ни грађани неће имати ама баш никакве користи. Суштина је, да класичне оф шор дестинације, омогућавају да компаније не плаћају порез НИ ЈЕДНОЈ држави, не рачунајући симболичне износе тзв држави-оф шор зони где имају рачун. У том смислу има позитивних примера. Нпр, Влада Ирске је донела закон 2013 године, да се на њеној територији не могу избегавати порези на основу тога што не припадају ни једној држави. То је било искуство из анализе тзв „Ирског договора“ којим је компанија АОИ (Ејпл) годинама избегавала порез, оснивањем ирских подружница које су рачуне држале у „тајним надлежностима“.Питање, зашто милионе девизних средстава (неопорезованих) завршавају ван граница доминицилних земаља…или у нашем случају из Србије, је потпуно депласирано, јер је јасно да је то због мањих (симболичних) пореза на егзотичним дестинацијама. Неки привредници наводе и да је висина камата на кредите и олакшан приступ кредитима, разлог оснивања фирми у оф шор зонама уместо у Србији. То јесте тачно, као што је тачно да никоме не можете забранити да компанију региструје на нпр Девичанским острвима.  Али можете урадити многе ствари у легислативи да спречите шпекулације и штету по државу. До почетка осамдесетих, богати су  могли само у Швајцарској сигурно и тајно држати свој новац . Од тада је дошло до отварања оф шор зона на многим локација где се порез није плаћао, осим симболичних износа локалној администрацији и посредницима. Треба посебно нагласити, да се у оф шор зонама не обавља никакав бизнис, само постоје рачуни фирми који посао обављају на другим местима (државама). Дакле, то су локације високе тајности, а омогућавање оваквог третмана капитала, коинцидира  са форсирањем (кроз националне законе) финансијске дерегулација и глобализације која је резултовала невероватним порастом реда супер богатих и последично, пораст глобалне неједнакости. Тако долазимо до закључка, да постоје посебна правила за богате а друга за сиромашне. Једнима се за неплаћен минимални порез плени имовина а другима који утаје милионе евра је једина непријатност што им се име поткадкад појави у новинама. Или, зашто би порез плаћалисамо мали, обични људе, када се из пореза плаћају изградње школа, путеваодваја за здравствене службе, за социјалну помоћ, војску, полицију или дипломатију? Испада да постоји глобална елита са посебним законима за њу, са посебним пореских системом и минималним плаћањем, а да све благодети државе које користе и они, плаћа нпр радник са најмањом платом. И зато наизлед згражавање, чак и са врха држава, а да се готово ништа у легислативи око њене промене не чини. А то се може урадити преко ноћи. Нпр строгом контролом плаћања пореза оф шор фирми који су профит остварили у Србији. Мада се из Србије, капитал преко страних банака и фирми одлива и у правцу других земаља које нису оф шор, иако су профит зарадиле овде.

 

Борисав Боровић

ВИДОВДАН

Поделите:
1 reply
  1. Zoran
    Zoran says:

    Још један добар текст овог аутора. Овде се намеће питање, ако је легално, зашто људе на стуб срама, ако је штетно зашто држава нешто не уради?

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *