Девети роман Зорана Д. Милојевића „Подушја“ представљен у Патријаршији СПЦ

Поделите:

Истина откривена храбро и ументички

-До „Подушја“ романи Зорана Д. Милојевић причали су о безизлазу без лека и видика. Тек овим романом појавила се нада да ћемо успети да превазиђемо време великих илузија и донкихотерија, каже професор Миладин Распоповић

Роман „Подушја“ Зорана Д. Милојевића представљен је недавно у Пaтријаршији СПЦ у Београду. То вече посвећено је 105-ој годишњици од ослобођења Косова и Метохије од Турака. Роман “Подушја“ Милојевићу је објавила Градска библиотека „Вук Караџић“ у Косовској Митровици, одакле је он пореклом, са Бајира, на шта је  посебно поносан. О књизи су на промцији говорили: универзитетски професор др Дара Вучинић, новинар и публициста Ратко  Дмитровић, мр Јордан Ристић, професор Миладин Распоповић и др Предраг Тојић

 Срби су „ Језик- народ“

  У уводној речи Радомир – Рашо  Ројевић, секретар Покрета за Косово и Метохију у Србији“ се обратио присутнима: Овде, под свесрпским кровом сабрао нас је девети роман поштованог и увашеног књижевника Зорана Милојеића „Подушја“. Срби су одавно писмен народ, али мало ко од Срба зна да су нас Турци по окупацији, прозвали „Језик-народ“, јер су затекли књиге писане на српском језику и писму. Турци су као и ми знали да што није остало у књигама, није се ни десило! Кад књиге проговоре, векови заћуте! Ово је рекао Ројевић и додао да је 26.октобар 1912. године био најзначајнији датум у српској историји двадесетог века. Тога дана, на челу са Краљем Петром Првим Карађорђевићем и регентом Александром, комадантом Прве армије, српска војска је у подне стигла на Газиместан На овај догађај је незаслужено пала тама заборава и сенка на тековине Првог балканског рата, рекао је Ројевић.  Говорећи о новом роману Зорана Милојевића, др Дара Вучинић је апострфирала да он пише своје романе као истраживач али да то није чудо јер тај дечак са Баира узраста уз веклике светиње којима је био окружен. А то су: Градац, Грачаница, Девич, Соколица и Бањска позната по знаменитом Бановић Страхињи. Дакле све то израња из гротла земље . – Оно што је поетско у његовом делу, подсетила је Дара Вучинић, је Ферданина љубав која егзстира. Али њени су потомци Црнојевића… Зоран Милојевић је иманентан великим писцима јер је човекова драма највећа када се  дешвају ратови, рекла је професор др Дара Вучинић и додала да је  неслога наша најдубља несрећа, а Косово је увек било грдно судилиште, па и данас.

Милојевић није изоставио да напомене да он није случајно смислио да сваку њгову промоцију отвори универзитетски професор Др Дара Вучинић, а да завршава професор Миладин Распоповић. Мр Јордан Ристић је истакао начин на који роман „Подушја“  почиње, а то је сусрет са Григоријем Божовићем, и да нема убедљивијег уметничког средства од сусрета два писца. Ристић је покушавајући да продре у Милојевићев роман настојао  да објасни сан као феномен. – Зоран Милојевић се бави озбиљном тематиком – политичком и социјалном и најдубље улази у те феномене. Милојевић је писац снажног духа у који је дубоко утемељен Лазарев завет  и Косовски мит. „Косово и Метохија је наше начело и наше почело. Наш храм Господе“.

 Милојевић је истраживач снашног духа

Ратко Дмитровић је, рекавши да и сам води порекло из Неродимља код Урошевца, говорио о вишеталентованој личности Зорана Милојевића који је писао и поезију и успешно  компоновао… Он је истакао да је Зоран Милојевић и у тешким личним околностима наставио да пише на чему му се Дмитровић искрено диви. Др Предраг Тојић је подсетио да су сви Милојевићеви романи писани у дијалогу! Др Тојић, истиче и поручује да се Србима ваља држати Бога.                                                                                                                Професор српског језика, познати Митровчанин Миладин Распоповић,  добар познавалац прилика на Косову и Метохији у прошлом веку и данас, и најбољи познавалац Милојевићевих дела, рецензент је романа „Подушја“.

 – До „Подушја“ романи Зорана Д. Милојевић причали су о безизлазу без лека и видика. Тек овим романом појавила се нада да ћемо успети да превазиђемо време великих илузија и донкихотерија, чији је симбол Каин који живи од убијања и злостављања Авеља. Код нас су неки архетипови окренути наопако. Очигледно Сркиње су после осамнаесте престале да рађају Аписе, и Принципе, велике војводе и велике краљеве. Жртвовали смо их неком чије порекло ни данас, после толико калварије, нисмо успели да сазнамо. Зато се из тмуше и беспућа нисмо могли извући јер су тзв. браћа изгорела друмове и порушила мостове упркос Андрићу, рекао је Распоповић.

                                                                 -Зоран Милојевић је људски и уметнички храбро открио истину која нас, тешко и дефинитивно, за сва времена, оптужује да нам је режим у титоистичкој Југославији био слаба тачка, а да смо паралелно с тим, били лишени националне и патриотске компоненте! А ми Срби смо једини имали признату и хуману историју.! Остали су били анонимни или на рубу безимености. Зоран у овом тренутку почиње да шири оптимизам и то је вредност овог дела. Завршни роман овог циклуса имаће наслов „Причешћа“, најавио је проф. Распоповић.

 

Славица Ђукић

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *