Филип Михајловић: Убице меког срца

Поделите:

Желео бих овде да се осврнем на једну врло значајну тему за свако друштво,  која нажалост код нас готово никад није актуелна и о њој се слабо дебатује и разговара. То је  тема абортуса. Ретко када се може чути помен ове теме у било каквој расправи на политичкој сцени , постоји једно готово једноумље у политичкој сфери по питању абортуса,  где са на ову појаву гледа као на обичан медицински захват и на сам помен било какве опозиције томе, диже се паника да неко мрзи жене и жели да им одузме њихова права. Постоји више разлога због којег је ова тема  много значајнија него што се чини. Један од највећих проблема са којима се Србија суочава је бела куга, једним делом проузрокована великим емиграцијама ,  а другим тиме што се мање људи рађа него што умире годишње. Издвојио бих неколико разлога.

  1. Економоски:

Требало би да озбиљно размотримо фрапантан податак да се у просеку годишње изврши око 100.000 абортуса. Упоредивши га са, на пример, бројем људи у Смедереву, који износи 105.000, закључујемо да је то готово исто. Поред забрињавајуће великог броја абортуса,  оно што, такође,  морамо да узмемо у обзир јесте структура извршених абортуса или ти ко се у Србији најчешће одлучује на такав корак. У први мах бисмо помислили да су то млађе жене,  које због несмотрености или неспремности да постану мајке одлучују да абортирају, но  иако је проценат ових случајева идаље велик, није највећи. Статистика показује да највећи број абортуса извршавају парови који већ имају једно или више детета или немају деце. На основу овога може да се претпостави да се највећи број абортуса изврши услед недовољно новца парова да дете издржавају,  и да се самим тим у суштини „не исплати“ имати дете, иако је мало дегутантно користити овакав термин када се ради о абортусу.  Ипак, мислим да ово није главни разлог мањка рађања деце и да га влада може делом решити одређеним мерама. Оне би подразумевале смањење пореза на беби опрему, дечију одећу или обућу, пореским олакшицама за новопечене родитеље и слично. Исто тако би велику улогу могле да имају и невладине институције и организације, пре свега СПЦ, са додатном помоћи и прикупљању новца за те родитеље и децу. С друге стране,  можемо уочити да и у богатијим и развијеним земљама и даље постоји негативан природни прираштај,  иако су у просеку богатији и са економске стране подобнији за подизање деце, што даље потврђује да економски разлог није главни.

  1. Биолошки :

Најлакши начин да се оправда убиство људи јесте њихова дехуманизација. То се најочигледније испољава у употреби еуфемизама и политички коректних израза везаних за абортус, као што су речи: фетус, који замењује реч беба, репродуктивно право или репродуктивно здравље који се користе за оправдавање окончавања живота и терминација трудноће за убиство.

Низ закона који постављају различите временске границе за могућност абортуса, почевши од 10 недеља, преко 15, 20, па до 24 недеље, уз наравно посебне случајеве где је абортус дозвољен и касније у току трудноће, намећу питање када и у ком тренутку би се могао установити зачетак живота. Већ од 18. дана срце детета почиње да куца, од 28. очи, уши и респираторни систем почињу да се формирају, од 42. дана уочава се рад можданих таласа и оформљен скелет, 7. недеље почиње сисање палца и 11. недеље нокти су већ оформљени и постоје спонтани дисајни покрети. Чињенице, као што је формирање посебног ДНК материјала бебе већ у првој недељи трудноће, који је потпуно независтан од мајчинског, показују да живот настаје зачећем.

  1. Морални:

Да ли је окончавање људског живота морално? Оно што најчешће чујемо од супротне стране, јесте да дете у утроби није особа па је самим тим и опрадвадано извршити абортус. Да ли оно, ако није особа, нужно значи да нема никаква права? Узмимо пример животиња, оне нису особе али ипак имају права, са друге стране поприлично арбитрарно се одређује сама вредност детета у утроби. Када мајка жели да роди дете, вредност тог детета постаје потпуно непроценљива и свако окончавање тог живота би се сматрало потпуно неморалним. Међутим, када је дете нежељено одједном постаје сасвим морално оправдано окончати живот тог детета. Како ми, као друштво, можемо да морално осудимо убиство детета одмах након његовог рођења, али потпуно морално оправдамо окончавање живота пре порођаја. Они који се залажу за право на избор, морали би, ипак, да признају, да је абортус у појединим случајевима потпуно неморалан чин. Најбољи пример за то је извршење абортуса зато што је дете „неодговарајућег“ пола, што уопште није редак случај, на пример у Кини, а по неким истраживањима, чак и у Црној Гори. Већина абортуса данас је потпуно неморална, питање је само да ли ми као друштво можемо да дозволимо да неморалне ствари називамо моралним.

Филип Михајловић

ВИДОВДАН

 

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *