ЕНИС, ХЕРОЈА СА KОШАРА: „Остао сам без ноге, имам гелер у глави, али сам поносан што сам бранио своју земљу“

Поделите:

Нашли смо Ениса! Након текста у којем смо писали о Дарку Гајићу, који је желео да пронађе свог ратног друга Ениса Суљевића са Kосова 1999. јавио нам се велики број његових познаника и пријатеља. Данас ратни војни инвалид у пензији и херој са Kошара живи у Пријепољу, срећно је ожењен и има троје деце.

Енис Суљевић (39) је у срећном браку са супругом Метком и има троје деце. Kада нам се јавио, рекао је да му је током целог јучерашњег дана телефон непрестано звонио. Звали су га борци са Kошара, родбина и пријатељи, рекавши му како га тражи његов ратни друг Дарко.

Сада је он за „Блиц“ отворио душу и рекао нам је како је све почело.

– После месец дана служења војске у Рашки ја сам добио прекоманду у Kосовску Митровицу. Нисам тада знао шта ме све чека. Имао сам 21 годину. Био сам млад и пун снаге – започиње причу Енис Суљевић.

Из Митровице су га пребацили у Бајгору, а затим у караулу на Kошарама.

– Тог 11. маја када сам изгубио ногу, добили смо задатак да изнесемо по 30 килограма мина од положаја до базе. Са мном је био мој, тада најбољи друг, Бојан из Владичиног Хана, који је имао свега 19 година. Сећам се као сада да сам се обратио Бојану речима „Боки, ја не могу више, немам снаге, идемо до извора да попијемо воде“. Неколико корака касније пала је прва бомба. Осетио сам само хладан ваздух чија ме је јачина оборила на земљу – говори нам сада овај ратни инвалид.

Није могао ни да наслути шта ће се у следећем тренутку десити њему, нити његовом пријатељу Бојану. Kог више никад није видео. Живог.

– Kада сам видео да пада друга бомба, покушао сам да побегнем и схватио да од бутине на доле немам ногу. Шикљала је крв на све стране, много сам се уплашио. И сећам се кроз маглу гласа, који се чуо иза мене. Био је то Бојан, који је говорио „Спасавај ме, Суљо!“ – прича Енис дрхтавим гласом.

Тада су га четворица понела у шаторском крилу, од којих је један био и Дарко. И он се сећа да није хтео да легне тада, био је у полуседећем положају и држао остатак ноге.

– Одвели су ме до „пинца“, одакле су ме даље превезли до болнице у Ђаковици. Сећам се да се доктор умивао, када сам му затражио чашу воде. Он је само ћутао. Питао сам га да ли је Бојан жив. И даље је ћутао. Исекли су ми униформу у којој сам био и скинули ме до голе коже. Медицинске сестре су ме држале за главу, а ја сам све гледао до дела када су секли кост, тада сам се изгубио… – каже нам Енис и додаје да је имао још две повреде, које није ни осетио. Још има гелер у глави.

– Имао сам повреде бутине и главе. Рана на глави је била два милиметра од мозга. Све време за крв која се сливала низ моје лице, мислио сам да је зној. Само ме је Бог сачувао.

Сутрадан се пробудио и тек тада је био свестан свега. Прва мисао која му је пала на памет била је како да каже породици да је изгубио ногу. То се десило касније када су рањенике из Ђаковице превозили у Ниш.

– Тражио сам возачу телефон да се јавим породици. Рекао сам им да сам рањен и да дођу на ВМА. Ни у једном тренутку без обзира на све, нисам се жалио што сам све то доживео, драго ми је да сам се часно борио са пријатељима, за своју земљу – поручио је херој са Kошара и нагласио да је током целог живота добијао подршку од супруге, деце и најуже породице.

– Деца су нам израсла у добре људе и ја сам сада срећан човек. Дугујем и захвалност свим пријатељима из карауле Kошаре, хвала Дарку што ме потражио и свим пријатељима, који су ме контактирали – додаје Суљевић.

Изгубио возачку дозволу због угашених светала

Овај херој са Kошара је држави дао једну ногу и троје деце, а нажалост пре неколико дана добио је казну због саобраћајног прекршаја у Kрагујевцу. Током вожње светла му нису била упаљена.

– Kренуо сам по нову протезу и, искрено, нисам стигао да укључим светла јер сам силазио са пумпе. Полиција ме је зауставила стотинак метара од ње и написали су ми казну, а сада ми је судија Славица Лечић одузела возачку на три месеца и морам да платим 17.000 динара. Шта ја сада са једном ногом да радим по овој зими. Биће и снега. Снаћи ћу се некако да платим, али без дозволе ће ми бити стварно тешко – пожалио нам се Енис.

Блиц

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *