Никола Петровић: НОВИ МОДЕЛИ СРБА

Поделите:

Последњих година често можемо међу млађом генерацијом видети те нове моделе Срба, мада има и међу старијом, али су они рециклирани старији модели. Изашли су са траке на Западном крилу фабрике за производњу и прераду људи. Сви су турбо дизел инџекшн, па само нагазиш и гониш, било кроз орање, шуму или велеград, послушно иде! И сви имају серво волан, па се њима лако управља и невероватно су удобни.

Тако произведени и прерађени се не уклапају овде јер нису прављени за домаће, већ страно тржиште, па се брзо кваре. И зато они стално гунђају и љуте се на народ, односно на традиционалне моделе Срба. Увек имају некакве примедбе. Срби су затуцани верници, зликовци су, пијанице, неодговорни, луњају, коцкају и проводе се, свашта раде… Сијасет укора!

Даље, они тако освешћени сматрају за своју мисију да на друге утичу и да их мењају. Да им говоре о слободама и о томе како се живи. Е, ту је сав парадокс! Говоре о слободи, а сами зазидани у безброј обавеза и морања! Дани им кратки, ноћи још краће. А када их питате шта је живот, видећете колико је то све испрограмирано, тј. шта они сматрају животом јер су тако произведени. Јер, када би другачије сматрали, спадали би у шкарт. Видели бисте да они немају кад ни умрети, а камоли живети. Имају свој радни век и једино ако се деси да неки раније умре, подлеже гаранцији и замене га другим, истим таквим моделом. Све је тачно програмирано. Када устати, када лећи, када јести, оженити се, удати, када се провести. Зна се, суботом се проводи! Јеа бејбе, живот! Нема везе да ли ти је до тога или није, тад смеш. Као у затвору што не пуштају у уторак, на викенд већ пусте. И уопште, све су им слободе затворске.

А, ја некад баш волим у уторак да се проведем. Па премашим до следећег уторка, не занимају ме ни дани, а камоли сати! Душа је словенска преширока да би се спаковала у тако строго одређен и програмиран модел. Та словенска душа испуни се ускликом и у победама и у поразима. Та словенска душа је истински слободна и живи! Једина морања су јој емотивна. И зато су ти нови модели прављени без душе. А празнину на месту душе испуњавају заједљивошћу, пакошћу и бесом према свима који су кадри да не буду као они.

Љути су јер је њима криво што они морају, а неко не мора. “Освешћени“, а без душе. Мора то тако. Јер човек са душом лош је слуга.

Никола Петровић, Патриот

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *