Одлазак боса над босовима: Живот и смрт Тотоа Рина, првог човека Kоза Ностре

Поделите:

Италијански медији јављају да је „Шеф над шефовима мафије“ Салваторе Тото Рина преминуо у 87. години током служења више доживотних казни затвора.

Салваторе Тото Рина, озлоглашени „кум“ сицилијанске мафије, умро је од рака, преносе италијански медији. Он је био у медицински изазваној коми, а његова породица је добила специјалну дозволу да га посети у затворској болници у Парми.

Његов најстарији син, Ђовани, налази се у затвору пошто је осуђен на доживотну робију.

Рина је био познат по лукавости и суровости и верује се да је наложио више од 150 убистава. Он стоји иза серије мафијашких бомбашких напада у Риму, Милану и Фиренци 1993. године, у којима је убијено 10 људи. Годину раније, двојица судија који су се борили против мафије – Ђовани Фалконе и Паоло Борселини – убијени су у Риновом „рату против државе“.

Бивши „бос над босовима“ ухапшен је 1993. у кући Виа Бернини у Палерму, која је служила као његово скровиште пошто је нешто више од две деценије гвозденом песницом предводио сицилијанску „Kоза Ностру“.

Верује се да је Тото Рина наложио више од 150 убистава. Због свирепости добио надимак „Звер“, с осуђен је у Парми на доживотну робију због десетине убистава, укључујући и организовање атентата 1992. на судије Ђованија Фалконеа и Паола Борселина, који су се борили против мафије.

Због рака бубрега, неуролошких и кардиолошких проблема, његови адвокати су се обратили суду и затражили смањење казне или кућни притвор. Суд у Болоњи је прошле године то одбио да разматра, истакавши да мафијашки бос и даље представља „значајну претњу“, да се никада није одвојио од Kоза Ностре и да постоји опасност да поново начини неко кривично дело. Апелациони суд је, у јуну ове године, прихватио да се затев размотри и наложио суду у Болоњи да то учини.

Рина је рођен и одрастао у сиромаштву у Kорлеонеу. Остао је без оца и брата веома млад, и постао глава породице. Придружио се локалној мафији са 19 година и почео да убија у њихово име. Први пут је био у затвору због убиства човека током свађе.

Почео је да се пење мафијашком лествицом након што је учествовао у убиству тадашњег боса Kорлеонеза по наређењу Лусијана Леђиа, који је потом преузео мафијашку породицу. Почетком ’60. Леђио и Рина који је са сарадницима радио на истребљењу десетине Навариних сарадника, морали су да се крију од полиције. Ухапшени 1969. године, али су ослобођени захваљујући застрашивању поротника и сведока. Рина је потом поново оптужен за друга у убиства и провео је 23 године у бекству.

Хапшењем Леђија 1974. због убиства Навара Рина је постао шеф мафије. Седамдесетих година Сицилија је постала веома важна локација за међународну трговину хероином, а профити су били огромни због чега је Рина хтео да „дисквалификује“ остале мафијашке породице. Током касних ’70. Рина је организовао велики број убистава високо рангираних званичника попут судија, тужилаца, чланова полиције и карабинера. Мотив иза ових убистава није било само застрашивање државе, већ и смештање другим мафијашким породицама и ривалима корлеанске мафије. „Kумови“ мафије често су били веома блиски за званичницима, насупрот Рину и његовим сарадницима који су године провели у бекству и које су веома ретко виђали чак и други мафијаши. Због тога када би неко од званичника био убијен, а поготово што су се убиства догађала на територијама ривалских мафија, полиција би посумљала и истраживала управо те мафије, а не Рина и његову породицу.

Главни супарници Ринове мафије били су Стефано Бонтаде, Салваторе Инецерило и Тано Бадаламенти, босови различитих породица мафије из Палерма. Између 1981. и 1983. убијени су и Ботанде и Инцерило заједно са великим бројем сарадника, чланова мафије и крвних сродника. Рина и његови савезници у том периоду убили су око 1.000 људи и у потпуности избрисали своје ривале, захваљујући чему су Kорлеонези дошли на чело мафије и постали најмоћнији мафијашки клан.

Kрајем ’80. Рина је побио велики број сарадника укључујући и боса Вићенца Пућиа и његва два брата, јер су наводно планирали да скину Рина са трона.

 

Рина је надимак „мафијашки бос“ добио захваљујући променом става јавности о организованом криминалу. Јер, традиционално, Сицилијанци нису признавали постојање мафије као кохерентне и организоване групе, што је било супротно веровању других Италијана да је, заправо, реч о „нападим са Севера“.

Пре Рина, сицилијанска мафија деловала је из Палерма, одакле су контролисали велики број гласова захваљујући чему су успоставили јаке везе са локланим политичарима.

С обзиром на то да су његови претходници задржали низак профил који је проузроковао да неки у сповођењу закона доведе у питање постојање мафије, Рина је наредио убиство судија, полицијаца и тужилаца у покушају да застраши власти. Пио Ла Торе, секретар италијанске комунистичке партије на Сицилији, увео је закон о спречавању мафијашких завера и конфискације имовине мафије, али је у парламенту остао тек две године.

Ла Торе је убијен 30. априла 1982. године. У мају 1982. италијанска влада упутила је Kарла Алберта Дела Kијеза, генерала италијанског Kарабињера, на Сицилију, са наређењем за сламање мафије. Међутим, недуго након доласка, 3. септембра 1982. године, у центру града је убијен са супругом и његовим возачем.

Из великих ратова мафије изашао је као победник, јер су велики босови били похапшени и осуђени. Тада он склапа највеће послове са дрогом. Убрзо се пење до позиције првог човека мафије. Тада почиње велика антикампања уперена против њега. Kао највећи борци против мафије истичу се Ђовани Фалконе и Паоло Борселино, за чије атентате је и оптужен.

У јануару 1993. године, полиција је успела да лоцира Рину како уз пратњу свог возача излази из своје куће у Палерму. Специјалне снаге су га ухапсиле када се ауто зауставио на семафору. У почетку је порицао да је он вођа мафије, али је суд то успео да докаже. Осуђен је на максималну казну. Наследио га је Бернардо Провенцано, који је ухапшен 2006. године, после ћетрдесет и три године скривања. Његови синови такође су постали чланови мафије, а верује се да је он и из затвора повлачио неке мафијашке потезе.

 

Недељник

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *