Паметна економија у Кини: Роботи банкари вас саветују како да профитирате

Поделите:

Робот-консултант Трговачко индустријске банке Кине ИЦБЦ предлагаће заинтересованима како да максимално профитирају од свог уложеног новца. Банка пушта у рад сервис по принципу вештачке интелигенције, који ће консултовати клијенте како да управљају својом уштеђевином.

Уз помоћ технологије, односно принципа теорије великих бројева, банка анализира потребе сваког појединачног клијента, односно инвеститора, и одабира индивидуално најпрофитабилнији пакет, односно банкарски производ. Комуникација са роботом-консултантом се обавља преко мобилне апликације. Минимални улог је 10.000 јуана. Камате варирају од 3,14 одсто до 14,59 одсто. Све зависи од тога на колики ризик је појединачан клијент спреман.

То је огроман корак напред и прогрес на кинеском банкарском тржишту, где је годинама и деценијама тај сегмент пословања био сведен на оно што су нудиле државне банке. Осим банака, одређену врсту зараде путем штедње почеле су пре двадесетак година да нуде различите сумњиве структуре, попут пирамидалних система зараде који су нудили нереално високе зараде. Касније су чак и државне банке почеле да нуде сличне услуге, али је у оба случаја минималан улог био 50.000 јуана, што је била огромна и недостижна сума за обичне грађане.

Затим су се на тржишту пре пар година појавиле технолошке компаније попут „Алибабе“, „Баидуа“, „Тенсента“, које су прве направиле бум на тржишту финансијских услуга. Компанија „Алибаба“ је, на пример, 2013. године покренула виртуелни сервис „Јуе бао“.

У почетку се клијентима једноставно нудило да управљају својим средствима путем „електронског новчаника“. Заправо, тај новац којим би појединци плаћали робе или услуге се усмеравао у фондове новчаног тржишта, а камата се нудила на међубанкарском тржишту. За првих 18 месеци рада сервис је привукао 600 милијарди јуана од 185 милиона депонената. Најинтересантније је да минимална сума плаћања може да буде само један јуан.

е привлачне услове компанија је успела да омогући и понуди својим клијентима, као прво на основу масовности, а као друго захваљујући употреби технологија вештачке интелигенције и теорије великих бројева, каже за Спутњик Бијен Јунгцу, научни сарадник Института финансијских студија у оквиру Кинеског народног универзитета из Пекинга.

„Паметна економија у Кини се развија веома брзо и то најпре захваљујући интернету и на основу других паметних технологија. Сада се већ може говорити да ће развој тих технологија заправо бити четврта индустријска револуција. Може се рећи да је та бранша и даље на почетном стадијуму развоја, али очекује се велики бум. Сада се најинтензивније развија примена вештачке интелигенције у области финансија.“

Заиста, поменуте технолошке компаније (Алибаба, Баиду, Тенсент) у овом погледу имају велике предности у односу на класичне банке. Уз развој „мобилних плаћања“ и друштвених мрежа, те „хај тек“ компаније имају приступ огромном броју информација о појединцу: о току његовог новца, начину живота, о томе куда се креће и на које робе и услуге најрадије троши новац. Уз персонализацију таквих података, могуће је много прецизније оценити ризике у поређењу са традиционалним методама које користе банке. На тај начин инвестициони и кредитни производи су постали доступни већем броју грађана. За оне који раније нису имали могућност да уложе довољно новца у редовне банке нове технолошке могућности отварају низ других повољности и могућности.

„Информационе технологије и финансије су тесно повезане. Електронско пословање и трговина, као и услуге мобилних плаћања, изменили су наше животе. Кинези су већ потпуно навикли да купују различите робе преко интернета и да врше плаћања преко паметних телефона. Високе технологије, и у том смислу вештачка интелигенција, допринеле су развоју нашег друштва, укинуле су бројна ограничења и учиниле су финансијску браншу значајно ближом за широке масе“, истиче Јунгцу.

Стандардне банке виде да губе велики део тржишта. Како не би све бесповратно изгубили, морају да иду у корак са актуелним трендовима, што кинеске банке и раде. Због тога су велике кинеске банке, попут „Кинеске трговачке банке“, „Шангај Пундонг развојне банке“, „Индустријске банке“ и „Пинг ан банке“, већ почеле са применом иновационих технологија.

Спутник

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *