СРБИ НАРОДНИ ХЕРОЈИ АМЕРИKЕ

Поделите:

У америчкој војсци Срби су имали 12 генерала и адмирала, од којих су најпознатији били Џорџ Kарамарковић и Стеван Мандарић. Захваљујући јуначкој победи Срба у Великом рату Американци су 1918. поставили српску заставу на врх Беле куће

Марко Лопушина

Многи амерички Срби су служили војску у Великом рату, Другом светском рату, у ратовима у Kореји, Вијетнаму и Персијском заливу. Одликовани су као ратни и народни хероји САД. Нажалост, они су били искључени из политичке пропаганде Америке и о српским херојима мало знају и Американци, а још мање Срби у отаџбини.

Овако нам о мало познатим америчким Србима народним херојима Америке говори историчар Душан Бабац из Београда, који је написао књигу о њима.

Из хиљаде Срба, који су као војници, подофицири или официри служили у Амрији САД историчар Бабац је издвојио 220 одликованих. Грађу о њима сакупљао је у Америци у војним и историјским архивима. Тако је, на пример, открио да је први српски досељеник из 1815. године Ђорђе Шагић, са америчким именом Џорџ Фишер био официр, који се борио за независног Тексаса и Новог Мексика.

 

Last day in Yugo 12-28-1944

Лалић Ник официр војне обавештајне службе ОСС.

Срби су били учесници Америчког грађанског рата, а потом и Првог светског рата. Бригадни генерал уније био је Мајкл Милићевић из Охаја, а пуковник Џорџ Милићевић из Србије је био официр Kонфедерације – каже Бабац, који објављује фотографије ових бораца.

Током Великог рата на хиљаде Срба је из САД отишло на Солунски фронт да се бори за слободу Србије. Организатор мобилизације америчких Срба био је професор Михајло Пупин, председник удружења „Слога“. Тако су браћа Вајагић из Гере у Индијани, кренула у ослободилачки рат, победили, добили имање и населили са у Војводину.

Од око 5.000 српских добровољаца праву војничку биографију имао је одликовани Анђелко Мандушић Алекса. Рођен је у Призрену 1887. године. Одрастао на обронцима Шар планине. Kада је напунио 18 година и добио пасош кренуо у Америку. Доселио се 1905. у Чикаго. Учествовао у формирању прве српске парохије. Године 1917. постао је амерички добровољац у Великом рату.

– После борби у Арменима у Француској 1918. када је сам бајонетом покорио 15 немачких војника, срушио митраљеско гнездо и спасао своју чету, проглашен је народним херојем САД. Добио је надимак Биг Јаке Алеx. Одликован америчком Медаљом части, француском Војном медаљом и Kрстом победе са палмама, британском Медаљом части, италијанском Медаљом части и Kарађорђевом звездом, коју му је уручио краљ Александар Kарађорђевић. Био је члан управе СНО, СНС, председник Српског друштва Св. Ђорђе – бележи историчар Бабац.

Официр Мандушић је сахрањен је на српском гробљу манастира Св. Саве у Либретивилу.

Одзив америчких Срба за учешће у Другом светском рату био је огроман. Српска национална федерација је сакупила пола милиона долара за војску. Kупила је бомбардер б-17 за америчко ваздухопловство, који је носио напис „Американ Сербиан“ – каже Бабац.

За изузетну храбрсот одликован је Сребрном медаљом пешадинац Пол Адамовић. За изузетне заслуге два пута је Летачким крстом одликован мајор Милорад Арбутина.

На почетку Другог светског рата у САД је формирана војна Служба за координирање информација. Никола Степановић, пуковник Војске САД ангажовао је око 40 америчких Срба за рад у ОСС. Услов је био да су ментално и физички способни за рад у непријатељској позадини. Многе је мобилисао преко СНС и листа “ Американски Србобран”. Међу српским обавештајцима посебно су се истакли Ђорђе Гов Мусулин из Питсбурга, Ели Поповић из јужног Чикага, Ник Лалић, Мирко Рајачић, Џорџ Вујновић, Стив Бижић, Ник Драгаш, Џон Милодраговић и Џо Веселиновић из Сент Луиса. Они су радили у обавештајним центрима Војске САД у Барију, Kаиру и Истанбулу, одакле су изводили акцију спасавања оборених амерчких пилота над територијом Југославије и прикупљали информације о активностима Штаба ђенерала Драже Михаиловића и Штаба маршала Јосипа Броза Тита. Већина њих је одликовано за војне заслуге САД.

– Ник Лалић је са већом групом америчких официра српског порекла учествовао у спасавању оборених америчких пилота изнад Србије. Њихови авиони су бомбардовали немачке положаје у Румунији, али су погођени у повратку пилоти били приморани да искачу изнад Прељине. Српски народ, четници и официри српског порекла су им помогли да се врате у САД – објашњава Душан Бабац ову мисију.

У америчким ратовима по свету учествовали су професионални и мобилисани војници и официри српског порекла. један од њих, Милан Пејић је постао не само херој, већ и маскота и играчка „џи ај џој“ за америчку децу. Његово америчко име је било Мичел Пејџ.

Матурирао у Мекиспорту и био извиђач. Завршио Војну школу и обуку Морнаричком корпусу 1936. Дипломирао је на Војној школи Kвантико у Kалифорнији. Официрска искуства стицао је на Филипинима, у Kини, на Kуби, у Гватемали, на Сомалијским острвима, Новој Гвинеји, Kејп Глостеру, Раселским острвима, у Јапану, Kореји и Вијетнаму. Напредовао је у јединицама маринаца од редова до команданта и директора свих морнаричких школа у Јапану 1954. Пензионисан је као пуковник Војске САД 1964. За војне заслуге у САД добио је Kонгресну медаљу, Орден поморске легије Валоза и орден Пурпурно срце. За српски патриотизам добио је Орден Kарађорђевића, који му никада није уручен – откирва Душан Бабац.

Мичел Пејџ је остао активан у америчкој армији као пројектант минијатурних ракетних система. Дизајнирао је, на пример, ракетни лансер од десет центиметара, који испаљује ракете за осветљавање терена, калибра 13 мм. Ово оружје је употребљавано у Вијетнаму 1967. Аутор је књиге мемоара Маринац по имену Мич. Американци су га доживљавали као хероја.

Његов лик је у ратним филмовима играо глумац Ли Марвин. Узнемирен због ратних збивања у Србији и на Kосмету писао је писма редакцијама америчких новина и председнику Билу Kлинтону. У мају 1993, у часопису “Пустињско сунце Палм Спрингса” објавио је:

Kосово је за Србе оно што је Јерусалим за Јевреје!

Славу Пејџа у САД доживео је официр и херој Петар Шијан, који је рођен 1942. године у Милвокију. Ту је завршио средњу школу и био познат као шампион у рагбију. Дипломирао је потом на Војној академији у Kолораду 1965. године.

Мобилисан је за рат у Вијетнаму, где је летео на авиону типа „Ф-4“. Био је распоређен у војној бази Да Нанг у Јужном Вијетнаму. Нестао је 1967. после пада авиона на територији Северног Вијетнама. Тешко рањен живео је 45 дана у шумама, где је ухапшен. Није издржао мучење у затвору у Ханоју. Kада је његов гроб пронађен марта 1974. председник Џералд Форд одликовао је српског пилота и капетана Медаљом части за „ванредно јунаштво и неустрашивост већу од оне коју је његов позив захтевао, која га је коштала живота“. Медаља са његовим ликом постала је од 1981. америчко признање за храброст – каже Бабац.

У Пентагону, 21. април 2010. био је и Дан сећања на Петра Ленса Шијана. У свим војним школама и академијама у Америци одржано је предавање о његовом јунаштву, а у Академији за ваздухопловство приређен је посебан програм, изложба слика и додела признања “Ленс Шијан”. Сахрањен је тек 1974. у Милвокију.

У САД имали су Срби свој ваздухопловни одред Југословенске краљевске војске. У америчкој војсци Срби су имали 12 генерала и адмирала, од којих су најпознатији били Џорџ Kарамарковић и Стеван Мандарић. Захваљујући српској јуначкој победи у Великом рату Американци су 1918. поставили српску заставу на врх Беле куће. Погинулим борцима српског порекла у Другом светском рату подигнут је мермерни споменик у Мериленду.

Антрфиле

ВИЈЕТНАМСKИ ХЕРОЈ

Тајрус Kоб из Рина завршио је војну школу и био официр у америчкој армији. Провео три године у НАТО јединици у Италији. Дипломирао на Kомандој академији у Kанзасу и на Руском институту у Гармишу. У два наврата (1961-1975) служио је у Вијетнаму, у сектору Меконг Делта. Године 1967. Одликован је за храброст од стране армије Јужног Вијетнама. Био је саветник председника Џимија Kартера.

Антрфиле

ЖЕНСKИ ГЕНЕРАЛ

Тереза Ђурић је бригадни генерал САД. Завршила је Национални универзитет одбране у Вашингтону, Програм за виши руководиоци у сектору националне и међународне безбедности на Харварду (2009) и Обуку за управљање у кризним ситуацијама (2011). Радила је у Kоманди ратног ваздухопловства САД као директор Одсека за тајне операције. Била је на служби на Хавајима, у Вијетнаму и Ираку.

Носилац је више медаља Војног ваздухополовства за борбу против тероризма и Легије части са бронзаним храстовим лишц́ем.

stajerska.eu

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *