Томислав Кресовић: Замке Запада за Србију „Косово или ЕУ“

Поделите:

Претње поделом и расколом у Србији?

Председник Србије Александар Вучић саопштава јавности  како  ЕУ неће дозволити да постанемо пуноправна чланица без „правно обавезујућег документа на крају процеса нормализације односа са Приштином”. Председник Вучић  напомиње на упозорење из ЕУ  и подсећа на поруке притиска које гласе  „Морате да извршите нормализацију стања, како они то кажу” и додао да, како год да се то тумачи, то је оно што ЕУ очекује. Ове речи само указују да се сада ради на  политичкој, дипломатској економској „обради“ власти у Србији и притиску  да  се што пре Србија одлучи да правно дефинише своје односе са Приштином да би била близу ЕУ до 2025 .Србији се нуди ЕУ преко уцена и она у много чему је наставак Конференције у Рамбјеу  и у 1998  на други начин по правилу „Узми или  остави“. Политичка власт у Србији рачунајући  и позицију  садашње и будућих влада Србије као и садашњег и будућег председника Србије после 2022 године  не сме да буде  „жртвована“ или да се преда под притисцима лобиста за  Косово  јер  таква политика  отвора  врата националном и политичком раздору  у Србији са тешким последицама.

 Политичке уцене  властима у Србији

Председник Србије Александар Вучић каже „Није то признање, нико то још не говори на тај начин. Говоре између редова, али не на тај начин,“Оно што  се може очекивати  јесте  отворени  притисак  на  власт Србије и  Председника Србије Александра Вучића која ће биит све јача и гласнија. Треба очекивати притисак на националне институције попут САНУ или сатаназцију СПЦ преко унутрашњег фактора који би  извршавали упутства ЕУ и отворили питање будућности   Србије у ЕУ без Косова и са промењеним уставом. Овде  се отвара питање Србије у међународном протекторату  као  у време Недићиве Србије у Другом светском рату.  Шта се још може очекивати? Унутрашња  подела  како у  народу тако и  на политичкој сцени Србије, подела у влади Србије и унутрашња нестабилност за и против ЕУ и за и против  признања Косова као албанске државе. Само слаба и нестабилна Србија одговара Приштини и Тирани, али и Сарајеву и Загребу.  Зато се удружују  Бакир Изебеговић и др Сулејман Угљанин, као и политички врх Албанаца у Приштини и Тирани  и њихови пријатељи из Загреба. Србија је  на дугом путу ка ЕУ и после 2025 године и сада Србија несме да жртвује   своју   државност и политички  мир  ради  обећања преко  уцене за улазак у ЕУ. Посебно, ако се не зна каква ће ЕУ бити до 2025 године, ко ће  бити све у њој  и каква је будућност Балкана у визури ЕУ .

 Запад  прижељкује сукоб међу Србима?

Могуће је да дође до  поларизације унутар власти у Србији око уцена ЕУ о „правном обавезујућем документу“,али и да опозиција пре свега оне партије које су од 2001 године  биле на  проевропском курсу  буду  носиоци политике прихватња  правно дефинисаног докумета којим се Србија уставно и правно одриче својих права на Косову и Метохији. Изнад свега запад и то САД, али и Велика Британија као Немачка виде Балканску „завршницу“ на Косову са „ампутираном“ Србијом која је то сама себи учинила под притикском да би добила столицу у ЕУ. Немачка је 1989 године доживела уједињење, Велика Британија иступа из ЕУ својом вољом, а САД одржавају своју доминацију над Балканом. Србији се нуди да поништи  себе  и своје  интересе, своју  историју и да се дистанцира од свог народа на један понижавајући начин. За ову политику се већ лобира међу  утицајним  ителектуалцима, уметницима, али и политичким лидерима и власти и опозицијеу Србији. Запад игра на Косовску карту у притиску  на Србију, а Председник Србије Александар Вучић  се ставља у уцењену позицију да  уради све што се од Србије тражи. Много се тражи  од једног Председниак државе и то излази из његвог мандата, моралних разлога и личне  одгворности.Све треба изнети пред грасђане и српски  народ на референдуму.

Томислав Кресовић

 

ВИДОВДАН

Поделите:
3 replies
  1. Патриота
    Патриота says:

    Само референдум, без срљања и потписивања у Бриселу, почиње серија повлачења признања КиМ, свет се мења у нашу корист.

    Одговори
  2. Referendum
    Referendum says:

    nije neko bogom dato sredstvo odlucivanja.Smatra se da postoje stvari koje ne mogu biti predmet referenduma npr. ljudska prava, pa se ne moze staviti na referendum da li Jevreji treba da imaju ista prava kao i drugi gradjani.Teritorijalni integritet i suverenitet su neodvojivi i izjasnjavanje o tome da li treba prihvatiti nasilno rusenje teritorijalnog integriteta jeste, istovremeno, izjasnjavanje o suverenitetu, odnosno da li smo mi suveren i slobodan narod koji odlucuje o sebi u svojoj drzavi i da li je narod suveren u svakom svom delu.Naime time sto bi prihvatili nasilno otimanje dela teritorije, mi bi odrekli i suverenitet i iz njega iznikla prava delu naroda na toj teritoriji, ali i narodu kao celini i to i jeste smisao sintagme o nedeljivom suverenitetu i teritorijanom integritetu (nedeljiv je suverenitet naroda kao celine, nedeljiv je suverenitet unutar naroda kao jednako suverenih pojedinaca i nedeljiv je suverenitet drzave u nametanju zakona na nekoj teritoriji kao izraza volje naroda).Pradoksalna posledica bi bila da se odricemo teritorijalnog integriteta i suvereniteta, jer vise nismo suvereni, posto prihvatamo nesto iznad suverenosti nase drzave u nametanju njenih zakona na njenoj teritoriji , a time i suverenosti naroda u donosenju zakona, a to je nasilje grupe drzava, da bi smo u novom ustavu ponovo uspostavljali nedeljivost suvereniteta i teritorijalnog integriteta.Ako ste se jednom odrekli suvereniteta i teritorijalnog integriteta, prihvatili nasilje kao najvisi princip, onda je besmisleno donositi neki novi ustav i ponovo pisati o suverenitetu i teritorijalnom integritetu, jer vise ne postoji garancija da deo naroda, koji npr. zivi u Vojvodini, sutra nece doziveti sudbinu dela naroda koji zivi na KiM.Dijalog o KiM je zavrsen i zove se ustav

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *