Оживеле највеће тајне архива СПЦ

Поделите:

Драгоцени списи, пронађени на тавану Цркве Светог Марка у Београду, сређују се пред пресељење у Земун. Документи прворазреднe националнe вредности. Непроцењива грађа се тренутно конзервира и дигитализује

ДВА нивоа испод земље, у згради на Гундулићевом венцу у Београду, стрпљиво и предано, конзерватор Јована Рибошкић покушава да спасе и оживи странице књига старих и по неколико векова. Кроз њене руке пролазе вредни списи који говоре о прошлости и традицији нашег народа. Све што она среди у скученој соби, кроз ходнике налик лавиринту носи се у центар за дигитализацију Архива Српске православне цркве. Мањак простора највећа је бољка институције која чува сећање српског народа. Овај проблем ускоро ће бити решен, најављује за „Новости“ Радован Пилиповић, директор Архива Српске православне цркве.

СИНОД СПЦ је одредио да Архиву припадне део зграде Светосавског дома у Земуну, који се налази у оквиру комплекса Цркве рођења пресвете Богородице у Земуну. Потребно је да простор величине хиљаду квадрата буде адаптиран, како би у потпуности био прикладан за архивске депое. До тада највећи део грађе и даље стоји на тавану Цркве Светог Марка, где је била заборављена до 2008. Пронађена је у лошем стању, прашњава и прекривена изметом голубова који су улазили на таван.

– Та грађа је сада у много бољем стању. Физички је сређена и заштићена, али ће бити потребно много времена да се она класификује, конзервира и дигитализује. На томе свакодневно радимо – објашњава Пилиповић. – Веома нам је важно што смо добили нови простор, јер ће тамо бити довољно места да се, под одговарајућим условима, сместе сви важни документи које чувамо и о којима бринемо.

ЗГРАДА у коју ће се преселити била је национализована, а пре неколико година враћена у поступку реституције. Првих стотину, од укупно хиљаду, квадрата, већ је сређено захваљујући донацији Фондације „Ана и Владе Дивац“. За системско решавање питања простора за Архив, каже наш саговорник, потребна је помоћ Министарства културе, које је и до сада помагало њиховом раду, као и Канцеларија за вере Владе Србије.

– Део грађе смо већ пребацили у Земун, а у садашњој згради, коју делимо са Академијом за уметност и конзервацију СПЦ, остали су центри за конзервацију, дигитализацију и за рад са корисницима. Надамо се да ћемо већ наредне године потпуно да се преселимо тамо – напомиње Пилиповић. – Архивистика је најмлађа делатност Цркве, а Архив је формиран 2007. године. Много посла је пред нама, а имамо само пет стално запослених и троје хонорарних сарадника. У депоима имамо 4.000 дужних метара грађе, од којих је десет одсто физички угрожено. Петини докумената потребна је конзервација.

МЕЂУ вредном грађом су списи из 19. и 20. века, документација централних тела Српске православне цркве. Међу најзначајнијима су Фонд Конзисторије Митрополије београдске кнежевине и Краљевине Србије и Збирке митрополита Михаила (1859-1898), Инокентија (1898-1905) и Димитрија (1905-1920).

Ту је списак одликованих Руса из Нижњег Новгорода из 1896. године, који су помагали српским црквама, писмо министра просвете и црквених дела Алимпија Васиљевића митрополиту Михаилу из 1878. године, о помоћи Призренској богословији, писмо руског конзула из Дубровника Ивана Степановича Јастребова митрополиту Михаилу о материјалној потпори за Србе у околини Призрена из 1877, писмо жичког Саве Дечанца министру иностраних дела о српским школама у Солуну из 1898. године…

Реч је, каже наш саговорник, о документима од прворазредног националног значаја, из којих се не чита само функционисање Цркве, већ и државе и целог народа.

БОЉИ УСЛОВИ У КАРЛОВЦИМА

ДЕО драгоцене грађе Српске православне Цркве налази се у Архиву у Сремским Карловцима, о коме бригу од 1946. године води Српска академија наука и уметности. Како су и овде услови веома лоши, недавно је одлучено да ће се ова грађа преселити у Светосавски дом у Сремским Карловцима, где ће бити и центар за дигитализацију.

Новости

Поделите:
1 reply
  1. Lune
    Lune says:

    Hm,hmm…posto,vlasnik crkve u Bajcetini,ima gajbu od 500 kvadrata,oduzeti mu kucu od 1.000 kvadrata,kojumje nelegalno “ stekao “ i donirati,uz njegovu saglasnost kao “ novog vlasnika “ za arhivu SPC.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *