Хрватска: Министарство бранитеља одбија признати вишеструко силовање српкиња

Поделите:

„Улазили су у ћелију, гасили свјетло. Периша ме тукао палицом, стављао пиштољ у уста и нож под врат. Ноћу су долазили по мене у ћелију и водили ме у собу преко пута…“

Министарство бранитеља одбило је признати законски статус жртви секусалног насиља почињеног у војном затвору Kулине у Шибенику 1993. године. У питању је жена српске националности, која је као свједокиња Државног одвјетништва пред судом свједочила да је вишекратно силована у војном затвору. Процес у којем је свједочила окончан је у првом ступњу, неправомоћном пресудом на затворске казне у дужини од двије године затвора за двојицу припадника 72. бојне Војне полиције Хрватске војске.

Другим ријечима, Државно одвјетништво и првоступањски суд „поклонили су повјерење“ свједочењу жртве, али Повјеренство за жртве сексуалног насиља није се дало импресионирати: захтјев да се жртви призна законски статус одбијен је.

Kаква звјерства је жртва преживјела у војном затвору Kулине реазвидно је из ових навода њезиног свједочења.

– Чувала сам благо на ливади када је дошла хрватска војска с црним тракама око главе. Рекли су нам да не бјежимо, иначе ће нас убити. Душану Ј. избијени су зуби. Одвели су нас у ћелију у Kулине величине два са три метра. Били су ту Душан и друга М. K. Прву ноћ нас нису дирали, другу ноћ су нас тукли и пријетили да ће нас заклати. Долазили су Периша и Дулиша, први је био мањи, с црном косом, а други с плавом. Улазили су у ћелију, гасили свјетло. Периша ме тукао палицом, стављао пиштољ у уста и нож под врат. Ноћу су долазили по мене у ћелију и водили ме у собу преко пута. Изгасили би свјетло, скинули ме до гола. Шутјели су и силовали ме на поду или на сједалици. Морала сам лизати нечији сполни орган. Ако не би то направила, пребили би ме. Kада сам то радила, поспрејали би ми очи да ништа не видим. Сјећам се да је то једном тражио један дебели мушкарац. Силовали су ме десетак пута. Kада би ме одводили ја бих скричала. Нисам могла плакати јер нисам имала суза, али сви су ме могли чути у затвору, свједочила је пред судом жртва, која данас живи у иноземству.

Обрана оптужених од суда је своједобно тражила да се ово свједочење изузме из списа, али суд је то одбио, а Врховни суд потврдио такву одлуку.

– Иако остваривање права није увјетовано постојањем казненог поступка, у овом случају за Министарство хрватских бранитеља није било довољно нити то што су правосудне институције РХ-а, Жупанијски суд у Сплиту и Жупанијско државно одвјетништво нашле довољно доказа за покретање казненог поступка, односно осуђујућу пресуду. Горе описани примјер (не)рјешавања захтјева жртве сексуланог насиља у рату је показатељ мањка сензибилитета Владе РХ спрам цивилих страдалника рата, као и упитне професионалности и непристраности чланова/ица новог Повјеренства, реагирала је на овај случај Доцумента – Центар за суочавање с прошлошћу.
Новилист.хр

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *