Збиљић: Mанипулације „борбом за ћирилицу“ од Ломпара, преко Клајна до Ковачевића

Поделите:

Проф др Мило Ломпар                                           Академик Иван Клајн

 

 

Проф др Милош Ковачевић

Универзитетски проф. др Мило Ломпар недавно у једном интервјуу на питање новинарке „Зашто нестаје ћирилица, у свим српским културним просторима, па и у Србији?“ „промудрова“ овако: „Ћирилица нестаје на наше очи док траје акција власти за заштиту српског језика. Зашто? Зато што је не прати закон о ћирилици који би обавезивао њену употребу у јавном простору, нема подстицаја за књиге и новине штампане ћирилицом. Не треба бити репресиван према латиници, њу ваља свако да научи, зна и користи, без икаквих ограничења у личној употреби, али је нормално да будете привржени оном писму које доминантно изражава ваш национални идентитет.“[1]

Ломпар у својим противуречниостима

Ломпар  је у том одговору у свему што рече на први поглед је логичан и тачан. А суштински оном ко се у проблем српске азбуке стварно разуме, Ломпар је много противуречан и у решењу проблема српског писма непрактичан.

Прво, Ломпар противуречи пракси у решавању питања писма у целој Европи и свету. Где би то још и где у Европи и свету тако неки други универзитетски професор мудровао о решењу питања свога језика и питања писма у том језику?  Нигде! Такву „мудрост“ познају само српски универзитетски професори. Био је противуречан и чим је рекао оно што не постоји нигде у свету, па ни у Србији да не треба бити „репресиван према латиници“, А нигде није споменуо хиљадугодишњу стварну репресију према српској ћирилици у језику Срба, што, кад блаже, кад жешће (посебно у окупацијама Срба и Србије) постоји вековима уназад, а посебно у 20. веку када је српска ћирилица од стопостотног писма међу Србима у Србији сведена данас на непуних десетак процената. Ломпар том непостојећом „репресијом према латиницви“ тврди да су српска оба писма и да српски језик, за разлику од свих других језика, треба да у норми задржи два писма, што на тај (српски) начин не постоји више нигде у европсјкој и светској пракси.  Тачно је да не треба бити „репресиван према латиници“ (али према писму других у њиховом језику, а нигде у свету не рачуна се као „репресија“ према било ком другом писму када се једно писмо изабере за било који језик.

По Ломпару, испада да су Енглези, уз помоћ Американаца“ „репресивни“ према неком писму тиме што су само једно писмо (латиничко) изабрали за писање свог, енглеског језика. Дакле, код Ломпара је противуречност здравом разуму и научном мозгу професора. Он није ни споменуо да је српска ћирилица прогањана репресијом, па и скривеном репресијом на тај начин што је само за Србе у Југославији комунистичка („титоистичка“, како он каже) власт увела „равноправност двоазбучја“ на тај начин што је само за Србе била ћирилица „равноправна“ када је замењивана хрватском латиницом и када је власт форсирала хрватско писмо практично замењивањем ћирилице, што је рађено после Новосадског договора о српскохрватском језику (1954) у јавности. Једноставно су, на пример, уличне ћириличке табле преко ноћи су замењиване у градовима латиничким таблама. Дакле, то за њега није била смишљена макар „мека репресија“ према ћирилици која је у пракси дала катастрофалне добро осмишљене резултате у практичном замењивању српског писма туђим писмом у језику Срба свуда у Југославији па и у Србији. Да ли њему случајно није пало на памет ни да спомене да сва друга писма у свим европским и светским језицима имају практичан пуни суверенитет у сваком другом језику, а нигде домаће писмо није супротстављено туђем писму које се преко власти фаворизује као у случају српског писма у српском језику.

Поређења статуса Србије и ћирилице данас

Да ли је Ломпар стварно толико неупућен у проблем српског писма, како је тај проблем настао, зашто је забрањивана ћирилица (на пример посебно жестоко у Првом светском рату у окупацији Србије, када се хрватска абецеда први пут појавила у Србији уместо строго забрањене ћирилице од окупатора) и како да му није пало на памет да се упита зашто и данас у Србији и изван Србије једини Срби данас имају проблем са својим писмом?

Професори, посебно књижевници и критичари књижевних дела, ваљало би да имају јак осећај за поређења. Зар Ломпар није могао да види да је данас српска ћирилица с њеним једноцифреним процентом у јавности у положају окупиране Србије у Првом светском рату и окупираним Србима изван Србије. Разлика је једина у окупираној Србији у Првом светском рату и окупираној (забрањеној) ћирилици и у данашњој (полу)окупираној Србији и окупираној ћирилици што она, сирота, данас формално није забрањена као у Првом светском рату, него јој је одузета сувереност,(као што је Србији одузет данас део територије (КиМ). А то што у Србији и међу Србима није законом забрањена ћирилица надокнађује се тиме што је уведено друго писмо (као што је на Косову  и Метохији уведена страна војска).

И то друго (латиничко у хрватској верзији) писмо је у апсолутној предности зато што је деценијама рађено смишљено и лукаво да се то туђе, новоуведено писмо учини „српском латиницом“ и, што је још горе, власт је деценијским практичним деловањем и преко школства учинила српски народ свикнутим на то туђе писмо више него на стварно своје писмо. И сада имамо то да је туђе писмо јаче од домаћег у томе што су то смишљена створена „оба српска“, али је народ стекао много већу навику на то ново, раније окупацијско, сада „друго српско писмо“. Једноставно, вишедеценијска манипулација уз насиље власти учинили су српски народ изманипулисаним, а да он и не може сада сâм да схвати да је изманипулисан, јер то неће ни власт ни лингвисти да јавно објасне Србима. И зато Срби живе и не знајући шта му је, како и зашто урађено с писмом. Ломпар само каже да је „нормално да будете привржени оном писму које доминантно изражава ваш национални идентитет“, али ни да спомене ко је, када и зашто деценијама лагао Србе да је и ово друго писмо „српско“. Ломпар је противуречан до бесмисла када каже да је Србима ћирилица у идентитету, а не оспорава да му је после 1954. године наметнут овај други – латинички идентитет. Нигде да објасни како је то учињено, зашто, ко је учинио и у којим српским институцијама.

Лако је манипулисати народом коме је наметнута навика

Данашњи српски лингвисти укључили су се у манипулисање народом предлагањем уникатних мера, непостојећих у Европи и свету, за „спасавање српске ћирилице“, а те мере су такве да не могу да преокрену далеко одмакао процес у осмишљеном латиничењу Срба у процес враћање ћирилице у живот. Ломпар или не зна  (а универзитетски је професор) или свесно скрива истину да ћирилица не може да се врати у живот српског језика друкчије до на једини могући начин: вратити јој системски, свуда, у норми српског језика пуни суверенитет – ћириличку једноазбучност у језику Срба). Тако је и са спасавањем Косова у Србији. Не можеш га никако друкчије спасти него вратити Србији суверенитет на КиМ. Само од Србије данас не може да зависи враћање Србији суверенитета на КиМ. А лингвисти и власт могу, ипак, да, по угледу на праксу у Европи и целом свету, врате суверенитет свом писму. Без пуног суверенитета и ћирилице и Србије немогуће је никаквим другим мерама вратити сигуран живот ћирилици у језику Срба и сигуран живот Србима на КиМ-у. Питање сигурног живота на КиМ-у не зависи већ дуго само од Срба, а враћање сигурног живота ћирилице у српском језику ипак зависи, ваљда, од српске власти и српских лингвиста у институцијама.

Ломпар је требало, а није му као професору пало на памет, да објасни зашто Срби и њихова ћирилица немају данас сигурну судбину у Србији и изван Србије у језику Срба. Зато, наравно, што ни Срби, ни Србија, ни српска ћирилица немају пуни суверенитет и да је макар у српској ћирилици у језику Срба могуће тај суверенитет институционално и системски вратити и изједначити га са суверенитетом других писама у другим језицима. Ломпар или нема појма или неће да објасни ко то међу Србима може да уради и како.

Ми у удружењима за заштиту ћирилице видимо да смо и ми и српска власт у лошем статусу данас. Нама у удружењима не признају објашњавање проблема ћирилице и начин њеног спасења наши лингвисти и власт, а српској власти не признају белосветски злотвори објашњење и решење проблема српске државе. Дакле, нас у ћирилици малтретирају домаћи, а власт у Србији и њен народ малтретирају белосветски злотвори.

И коме ту истину о ћирилици да објаснимо ми у удружењима за спасавање ћирилице, кад ту истину не разумеју и(ли) неће да разумеју чак ни неки у удружењима за ћирилицу. И неки од њих се, обрадоваше најављеном закону о ћирилици и новчаном подстицању објављивања књига ћирилицом јер их је у Новом Саду, на скупу који је организовала ова нова „Ћирилица“ (нису умели ни да изаберу своје скраћено име, а не да позајмљују туђе), изманиплисао мој лични пријатељ професор Милош Ковачевић објашњавајући им да ће задржати у нормирању језика Срба двоазбучје, али ће му „доскочити“ законом и плаћањем неког мањег постотка пореза на књиге на ћирилици. И они му поверовали да је могуће „изиграти двоазбучје“ без његовог укидања као осмишљеног погубног уникатног „светског производа“ српских лингвиста.     Ко нема бар толико јак мозак за практичност и систематичност (а таквих је већина) лако га је изиграти и изманипулисати.

Оснивање више удружења које је могуће изманипулисати нема никакве користи за српско писмо. У том случају властима и лингвистима то олакшава да суштински ништа не промене у деловању за ћирилицу. Зато власт нема ни из свих удружења јасан, принципијелан и једино практичан став: српско писмо могуће је вратити у пуни живот само враћањем ћирилици апсолутног суверенитета у језику Срба, тј. применом начина решења питања писма као у сваком другом језику. Све друго је обмањивање и задржавање успешног начина затирања ћирилице (у двоазбучју) и без њене формалне законске забране као што је било у окупацијама Срба. Да је то тако, потврђује и мој доказани више пута пријатељ Иван Клајн на челу Одбора за стандардизацију српског језика. Клајну треба признати макар то да је искренији од свих осталих српских лингвиста у борби за наставак двоазбучја. Он антићириличност не крије, дакле не манипулише и не обмањује попут других српских лингвиста. Клајн каже да „латиница је победила“, а „ћирилица ће остати као архаично писмо“ (у најбољем случају као „режимско писмо“, тј. писмо најужих државних установа), а ако неко баш инстистира да мора  бити једноазбучје у ћирилици (а то смо ми у „Ћирилици“ из 2001, у „Српсконј азбуци“ и у „Матици српског језика и ћирилице“), избор ће, по Клајну бити једноазбучје, али у латиници (хрватској верзији, наравно). А то се у јавности готово већ остварило у време „богатства двоазбучја“.

Манипулатору, као и неразумнику, тешко је објаснити истину

Дакле, макар у једном треба високо ценити челника који одлучује у нормирању писма у српском језику Ивана Клајна. Он је отворен и не спомиње никакво „спасавање српске ћирилице“ ни законима ни подстицајним мерама, чиме манипулишу у последње време српски лингвисти с мојим пријатељем Милошем Ковачевићем на челу. Сви други лингвисти у таквој „борби за ћирилицу“ лажу и себе и нас, а једини Клајн не лаже. Он се јавно, и пропагандно и практично у Одбору за стандардизацију српског језика, залаже да ћирилица за „српске националисте“ остане у животу као „архаично писмо“, а да српски језик довршава свој пут Срба и српског језика к једном писму, али ка (хрватској) абецеди.

Према томе, од моја два (доказана више пута) пријатеља у лингвистици Иван Клајн је искрен, а други пријатељ Милош Ковачевић или је неискрен (што је, чини ми се, ближе истини), или још не схвата довољно како је једино могуће сачувати Србима ћирилицу и тако сачувати српски идентитет, јер је ћирилица, како и сâм Ковачевић истиче, „кичма српске културе и идентитета“, а не види довољно како је и зашто та „кичма“ пребијена и онеспособљена замењивањем ћирилице туђим писмом по прописима српских језичких стручњака. И како је ту кичму једино могуће оздравити и усправити.

Напомене.

Магазин Седмица (извор Експрес) Проф др Мило Ломпар-Титоизам је наш највећи проблем

 

Поделите:
22 replies
  1. En tи
    En tи says:

    Lompar – jos jedan izuzetan talenat i intelektualac, nazalost neocrkovljen. Sto se tice ovog njegove izjave, ovo „sjeckanje“ u tekstu je potpuna besmislica! Covek je, s obzirom na ukorenjenost latinice kod Srba, izrekao sasvim normalan stav, I to izrekao na njemu svojstven retoricki nacin.

    Одговори
    • Аутор текста Д. Збиљић
      Аутор текста Д. Збиљић says:

      Во, господине, говорите о наметнутој укорењености латинице најпре преко забране ћирилице и наређене хрватске абецеде, а онда после 1954. та Ваша „укорењеност“ хрватске абецеде код Срба дошла је смишљеном одлуком власти да се постепено српска ћирилица замени латиницом. Ви, очигледно нисте лингвиста кад незнате да се писмо не може укоренити туђе уместо свог писма, и да се то може догодити само смишљеним насилним, неприродним поступком.

      Одговори
    • Mile Ćurčić
      Mile Ćurčić says:

      Ja vam, en ti, savetujem da ne započinjeti ovakvu diskusiju! Sve da se sa Zbiljićem naganjate, od danas, pa tamo negde do Mesnih poklada, nećete od njega čuti dve suvisle zaredom. On bi zabranio srpsku latinicu i proglasio je, dekretom, hrvatskom, i tačka!

      Одговори
      • Аутор текста Д. Збиљић
        Аутор текста Д. Збиљић says:

        Зашто бих ја, господине Ћурчићу, забрањивао Хрватима њихову латиницу у српском језику. Ја се бавим начином јединог могућег очувања српске азбуке. А Хрвати знају како да чувају своје писмо. А Ваш је проблем што бисте хтели да за Србе присвојите писмо које је још у време Вука Караџића прављено специјално за Хрвате да би они, као католици, могли да приме језички стандард који је Вук успоставио. Срби немају ни један једини разлог да преотимају хрватско писмо које је у Србију стигло први пут уместо строго забрањене српске ћирилице у време окупације Србије 1916-1918.
        Свака друкчија прича је лаж и комуњарска манипулација од 1954. до данас..

        Одговори
        • Lune
          Lune says:

          Hm,hmm..mislis,Komunisti su trebali,da Hrvate proglase Srbima druge vere,ukinu katolicko pismo,i da uce kao Srbi,kirilicu. Gde se dedose Crnogorci,pravoslavci i njihova “ stara azbuka“, …u skolama vostale Serbije..

          Одговори
          • Аутор текста Д. Збиљић
            Аутор текста Д. Збиљић says:

            То што мени предлажете да мислим, мислите Ви тако. Моја маленкост жели да буде у српском језику само оно што јесте. А то је да је српско писмо српска азбука, а туђе писмо не занима ме нити бих ишта туђе, поготово не писмо, присвајао.

  2. Lune
    Lune says:

    Hm,hmm…koliko vidim,covek napisa cirilicomi niko mu nije odbio tekst zbog toga.A,latinica,nemozecda skodi,ako neskodi,mozecda koristi. Imali smo srece,sto nekom nije palo na pamet,da umesto cirilice,uvede kinesku “ azbuku“.

    Одговори
    • Аутор текста Д. З.
      Аутор текста Д. З. says:

      Кад би власт хтела и кад би се само мало потрудили лингвисти, Србима би се могла, уместо ћирилице, увести и кинеско и било које друго писмо.

      Одговори
  3. Слободан
    Слободан says:

    Човече, где сте проф.Ломпара нашли да нападате. Човек је са “ Духом самопорицања“ све објаснио. Прво нисте тај калибар (без увреде нисте у мањини) да можете да се критички постављате према било чему што проф. Ломпар каже или напише. Друго, бранити на такав начин Ћирилицу (мислим да је правилније звати српска Азбука), која је неспорно угрожена, више доноси штете него користи. Са таквим екстремним ставовима и начином је сигурно нећете Ви или било ко други заштитити.

    Одговори
    • Аутор текста Д. З.
      Аутор текста Д. З. says:

      ДРЖИТЕ ВИ КОЛИКО ХОЋЕТЕ ЛОМПАРА ЗА „ГЕНИЈАЛЦА“, АЛИ ОН НЕ ЗНА КАКО СЕ ЧУВА ПИСМО У ЈЕЗИКУ И НАРОДУ!
      За Вас је, као за Вашег пулена и генијалца Ломпара, „екстремни став“ који се примењује у свим другим језицима осим у српском. За Вас је, дакле „екстремизам“ што су, на пример, Енглези за своје писмо изабрали само једно писмо, као што је то и у језичкој норми свих других језика Европе и света! За Вас је „екстремно“ да и Срби, као сви други народи, сачувају свој ћирилички идентитет кроз једноазбучје! Екстремно, тј. уникатно према норми у свим другим језицима, осим српског, у ствари је Ваше и Ломпарево гледиште. Можете га Ви ковати у највише звезде на небу, али он не разуме како се може спасити српска азбука, као што не знате ни Ви. За све друго, држите Ви њега за „генија“ колико хоћете, али његова одбрана или заштита ћирилице кроз само Србима наметнуто „богатство двоазбучја“ чиста је глупост и несврсисходност.

      Одговори
      • Аутор текста Д. З.
        Аутор текста Д. З. says:

        П. С.
        Сасвим Вам се, поштовани Слободане, погрешно учинило када сте написали овде у својој одбрани Ломпара: „Човече, где сте проф.Ломпара нашли да нападате“. Далеко било да „нападнем Ломпара“. Само сам објаснио да његова гледишта о спасавању српске ћирилице кроз двописмо, нема никакве користи за српску азбуку. Српска азбука се тако „спасава“ ево све од 1954. године, па од тадашњег српског језика са сто одсто на ћирилици, данас по свим истраживањима српске азбуке остало је свега десетак процената. Што је чист ћирилицоцид“. Тај постотак ћирилице данас последица је мудрости Вашег Ломпара и других сличних српских лингвиста и филолога.

        Одговори
  4. Немања Видић
    Немања Видић says:

    Ломпар : „Титоизам је наш највећи проблем.“ Потпуно тачно ако под тиме подразумева југословенство. Његов симбол је латиница у српскохрватском језику, а симбол српства је ћирилица у српском језику. У својој књизи „Дух самопорицања“ Ломпар је за два писма, чиме се декларисао као југословен.

    Одговори
  5. Немања Видић
    Немања Видић says:

    Ломпар :“Ћирилица нестаје на наше очи док траје акција власти за заштиту српског језика.“ И јуче сам видео у амбуланти плакат с ликом академика Душана Ковачевића на коме пише „НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК“. Држава је платила језичким стручњацима и књижевницима да осмисле „неговање“ српског језика без помињања ћирилице. Тиме се подрива сам смисао уставне норме о језику и писму – везивање за српски језик само ћирилице :“У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.“

    Одговори
  6. Немања Видић
    Немања Видић says:

    Ломпар :“Не треба бити репресиван према латиници…али је нормално да будете привржени оном писму које је доминантно национални идентитет.“ Не могу бити два национална писма, као ни две заставе , два грба и две химне. Па стотину пута је Збиљић написао да нигде другде у свету не постоје два конкурентна писма у једном језику, а да је то код нас свело ћирилицу на једноцифрени постотак. Кад је Ломпар у својој књизи „Дух сампорицања“ за два српска писма, то је највеће могуће самопорицање јер сваки добронамеран човек је могао видети да је српско двописмо учинило ћирилицу сиротицом.

    Одговори
  7. Немања Видић
    Немања Видић says:

    У ситуацији кад брани неодбрањиво, Ломпар каже да не треба бити репресиван према латиници, а истовремено очекује главну државну меру у томе да натписи у јавном простору морају бити ћирилички. Ако морају бити ћирилички могу то бити само на рачун латинице, јер ћирилицу нису угрозила нека друга писма. То је већ прећутна репресија над латиницом и она је неминовна. Али он само следи ону глупост коју одавно понављају језички ауторитети :“Треба чувати ћирилицу, али не на рачун латинице“.
    У коментарима се оспорава Збиљићу капацитет који би му омогућио да даје судове о ставовима Ломпара . То оспоравање капацитета смо чули и од других „ауторитета“ , нпр. професора Драгољуба Петровића и Мате Пижурице, али нисмо чули да су оспорили било шта из његових књига . Величина њиховог капацитета по питању разумевања проблема писма у Срба сразмерна је постотку заступљености ћирилице у јавном животу. Стручни су и научни таман онолико колико су је сачували.

    Одговори
  8. Вуле
    Вуле says:

    Збиљићу, зашто би Вукова реформа била Божие слово? Ако се показала као пропаст язика и писма зашто не утук на утук? Човече Божии уразуми се! Годинама се рвемо на „Видовдан“ а Ви и даље празну сламу и члан. 10. Мора контрареформа, ако е не буде ћирилица се утапа у латиницу, схаватите, то су осмислили Ватикан и Беч. Све остало е заборав, мирно умирање срца, презриви дах смрти у души што грца. Шта ћемо сада? Шта и до сада, много ме радуе да сте после дуго времена на „Видовдан“

    Одговори
  9. Вуле
    Вуле says:

    Као што е Вуле водоноша одрадиио за историю своего народа, нема жива раба да каже „а“само пљувачка и политика. И то ће проћи. Жалите се ко Калимеро, коме, шта, како, када…уместо: Вук е биио предубок рез, ние требало тако, па нам вратите неколика стара србска слова. Србство ће Вас само тако памтити до скончания света и века.

    Одговори
  10. Милутин
    Милутин says:

    Овај Клајн је толико тога изнео у свом тексту али ниједну реч прабог узрока и његовог личног бирања за академика нерече. Па твој докторат је био у јеку комунистичке државе која те је и поставила ту где си сада. Када си толики поборник ЋИРИЛИЦЕ И ЋИРИЛИЧНОГ ПИСМА А ПО УСТАВУ СРБИЈЕ ТО И ЈЕСТЕ ОБАВЕЗА СВИХ У СРБИЈИ НИСАМ НИ ЧУО А НИ ВИДЕО ДА СИ ЈАВНО УСТАО ПРОТИВ АКТУЕЛЕН ИЗДАЈНИЧКЕ ВЛАСТИ ПОГОТОВУ ПРОТИВ ДОНОШЕЊА НОВОГ ЗАКОНА О ШКОЛСТВУ У СРБИЈИ КОЈИ ЈЕДНОМ РЕЧЈУ ИМА ЗА ЦИЉ УНИШТАВАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ И ОБРАЗОВАЊЕ СРБА УОПШТЕ. ШТО О ТИМ ИЗРОДИМА НЕШТО НЕ НАПИСА КАД ЈЕ ОЧИГЛЕДНА ИЗДАЈА ДОК НАСУПРОТ ТЕБИ И ПОРЕД ТОГА ШТО Лопмар противуречан ипак износи чињенице и своје лично неодобравање спорног закона и односа према ЋИРИЛИЦИ.

    Одговори
    • Lune
      Lune says:

      Hm,hmm…a “ doktorat „, takodje “ akademika „, Dragoslava Mihajlovica,koji hebe majku Vuku Karadzicu, niko ne spominje..uskoro ce,da ospe paljbu i krompiru i kukuruzu,kao “ nesrbsku tvorevinu“, zbog Dositeja Obradovica…itd..a Bondstil,ce morati da zaposli prevodioce za kirilicu Aleksandra Vucica,da se sporazumevaju oko “ tjeralice“, raspisane za Haradinajem,,,??

      Одговори
  11. Владислав
    Владислав says:

    И нико коначно да прозбори о томе хоће ли овај народ да крене да уређује језик, хоће ли језик да добије једну језичку норму као сви нормални језици у свим нормалним и осталим државама.
    Ено Казахстан објавио указ, или шта је то већ, о преласку на латиницу, објавио и рокове у којима се има извршити замена писма, мислим да беше до 2025, а овде и даље читам по коментарима мантре о богатству више писама.
    Ови негују језик преко некаквих реклама по аутобусима да би опрали и покрали још мало или мало више пара из буџета, у овом народу је све лажно и дволично, све, па и писмо.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *