Саша Недељковић: ПУТ СОКОЛСКЕ ЖУПЕ МОСТАР У СЕЛО

Поделите:

Соколска Жупа Мостар радила је на ширењу своје организације на село.  Тај рад усмерен је на оснивање сеоских чета и задруга. Приликом одржавања Савезног просветног збора у Новом Саду 8 априла 1933. изасланик жупе Мостар др. Миле Докић упознао је присутне са радом жупе која је имала 120 сеоских соколских чета. Одлучено је да се у Мостару одржи састанак референата за сеоске чете. Конференција Савеза Сокола за соколске раднике на селу одржана је 24 и 25 марта 1935. Конференција је одржана у канцеларији жупе Мостар. Сем упаве жупе Мостар и неких чланова дошло је 29 најугледнијих соколских радника.  Чедо Милић је истакао је у расправи да је пре Првог светског рата Просвјета из Сарајева помагала соколску организацију и оснивање сеоских побратимских чета, помажући их материјално и морално. Почела је са васпитањем добрих вођа из сеоске омладине, одржавањем соколских, задружних и аналфабетских течајева. После Првог светског рата млада интелигенција је све страно посветило а своје заборавом обесветила. Зато је жупа организовала соколски рад кроз село. (1) Др. Влада Белајчић, савезни просветар, посетио је јула 1932. жупу Мостар и видео међу сноповима жупсне архиве кесице разног семена, а међу четним справама за вежбу плугове, дрвене преслице, кошнице … . рекао је : „Сад ја тек разумијем ваш рад.Ви сте заиста успјели да се највише приближите животу. Ја овдје осећам живот!”. Соколи су у сеоским четама прво почели да организују трезвењачке одсеке. Хтели су да се повежу рад и наставе традиције предратних чета сеоских побратима. Побратими су по соколима били стварни почеци соколског буђења и организовања села. Паралелно са трезвењачким одсецима оснивани су у четама одсеци за штедњу. Соколи су сматрали дав рад који је вршен у сеоским четама само припремни рад за задружно васпитање народа. (2) Међу предметима на течајевима за вође сеоских чета било је задругарство. Будући вођи сеоских сокола, били су упућени у врсте задруга и задружну организацију. (3)

Жупа је основала  у Мостару Соколску задругу. Циљ задруге био је да прибавља семе, пољопривредне алате и справе. (4) О прегалаштву  жупе истакли су у часопису „Соколско село” : „Без имало буке и рекламе мостарска Соколска жупа прва је свестрано почела истраживати методе рада на новом терену, које би могле задовољити потребе села. Те су методе и нађене личним контактом, живом речју и посебним писмима. Отпочело се је на препороду сељака у просветном, хигијенском, пољопривредном и задругарском погледу. Сељак је почео кроз соколске чете да сеје нова семена, за која дотле није ни знао. Почеле су се садити воћке и тамо, где никад пре нису. … Оснивају се и соколске задруге. Село слободно дише и сваким даном се кити новим објектима и приновама. Село ради живо као у кошници.” (5)  Жупа Мостар  почела је на селу са хамбарима за сакупљање жита, затим са котаревима за сено, а затим са задругама, млекарским, пчеларским, сточарским, за лековито биље и дрварским. До 1935. било је 6 задруга. (6) У Чибачи основана је Соколска повћарско-воћарско-цвјећарска задруга. У Фатници, срез билећки, основана је Соколска сточарска задруга. У Борцима, срез коњички, основали су соколи Соколску мљекарску задругу. У Автовцу основана је  Соколска мљекарска задруга.  У Мостару  основана  је Соколска задруга за сабирање, продају и прераду љековитог биља.  Радило се на оснивању семенарских, житарских и сенарских задруга. (7)

Жупа Мостар  је упутила Апел 1936. у коме је истакнуто : „Соколска Петрова петолетка у Соколској жупи Мостар, односно на територији бив. Херцеговине, Дубровачког Приморја и Имотске Крајине, примљена је од свих Сокола с истинским одушевљењем и високом свешћу о препородном програму рада од 1936 до 1941 – јер наши посвршавани послови за добро … народа биће најлепши дар Сокола … Краљу Петру II приликом Његовог ступања на југословенски престо. Међу општим програмом дужности и рада, Соколска жупа Мостар је ставила себи у дужност да подигне и наше сточарство до користоносне гране за нашег Сокола-сељака. У том склопу препородних намера из споменуте области земљорадниковог живота и извора прихода, жупа је нарочито ставила себи у задатак да побољша, повећа и типизира израду масног сира у нашим крајевима. Да би потпунома успела у својој акцији, оснивају се задруге за израду сира и маслаца, а желимо и поједине сеоске домаћине да снабдемо дрвеним пресама за сир, с калупима, стручним штивом и.т.д., како би омогућили успешно извођење замишљеног програма рада по систематском плану у наступајућих пет година. Молимо стога сву нашу браћу и пријатеље да нас у томе свесрдно помогну.” (8)

Соколска жупа Мостар је 1936. систематски радила на ширењу задругарства. Жупа је продавала производе соколских задруга у Автовцу и Чибачи. Мед из соколских пчелињака разашиљан је по целој држави. Жупа Мостар је тежила да оснује своју централну задругу. Тежили су да развију интензивнији рад око сакупљања лековитог биља и продаје специјалитета из Херцеговине, Дубровачког Приморја и Имотске Крајине. Жупа је поделила бесплатно 40 преса за  сир и 10 кошница. Израђене гусле у селима  и друго жупа је продавала по одговарајућим ценама. Да би омогућила израду домаћег платна, жупа се старала да сеоске соколске чете повећају сетву лана и конопље и набавила модеран разбој за ткање платна. Жупа је поделила 50.795 кг семена детелине, сточне репе, пострне репе, футошког главатог купуса, кромпира из Словеније и повртног семења. Набавила је 17.600 струкова  футошког главатог купуса, и 400 кг дуванског естракта за побијање биљних штеточина. Посредством жупе чланови соколских чета засејали су племенитија семења, засадили 13.725 воћака, 1.320 лоза и 4.079 шумског дрвећа. Набављено је 300 кг чилеанске шалитре. Жупа Мостар је 36 чета снабдела са ормарићима за апотеке. (9) Др. Ловро Дојми  истакао је да сем акције око сакупљања лековитог биља, радило се и на стварању соколске задруге за продају лековитог биља. Народу се могло помоћи да се упозна са начином употребе биља. Забаченост многих села натерала је соколе  да и у сеоским соколским четама уведу приручне апотеке са потребним средствима за прву помоћ. (10)

У „Соколској њиви”, календару за соколско село сами сељаци соколи су писали о својим утисцима о значају соколског рада на селу. Нико Чабрило из соколске чете Бијења (Невесиње), истакао је да су соколи прво отворили читаонице. Соколи из града упутили су сељаке како ће боље обрађивати земљу. Снадбели су сељаке пробраним семеном, воћкама и шумским садницама. Сељаци су почели сејати репу, детелину, грахорицу и зимски грашак. Приређивали су соколске пољопривредне изложбе. Соколи су у селима приказивали здравствене филмове. Жупа је 1928. када је издала сва зелен довела као помоћ лекара у село. Лекар је установио скорбут. Црвени крст је дотерао зеље, воће и лимуне. Душан Кокошар из чете Хум, Требиње сматрао је да је сав соколски рад око привредног, просвјетног, здравственог и телесног старања у четама зато да одгоје правог сокола, а то је значило задругара. Да су четни амбари клице будућих задруга. Жупа је слала бесплатно ,,Млади задругар” нараштајцима. (11)  Павле Сабовљевић у свом чланку у  „Соколскм гласнику “ истакао је :  „Зашто о мостарској жупи мислимо најлепше ? … Зато што су они соколство практично применили у дело. Соколи соколу подигну кућу, ископају бунар  и т. д., па свет види да му соколство помаже у невољи,..”. (12)

Једна од задруга које су основали соколи била је Соколска повћарско-воћарско-цвјећарска задруга у чети Доња Жупа (Соколско друштво Дубровник). Задруга је тежила да свој делокруг проширити на све околне чете. Она је требала да преузме централно вођство производње и продаје поврћа, воћа и цвијећа. (13) Члан сокола Иво Мишић Николин одржао је у Чибачи на дан Три краља 1935. предавање о култивацији Жупе и Бргата у претходних 10 година. (14) Специјални жири на Покрајинској пољоделској изложби 1935. у Официрском дому у Дубровнику доделио је Соколској задрузи Чибача диплому у знак признања. (15)

Задруга је сарађивала са Савезом воћарских задруга у Београду. Бошко Мишић из Чибаче посетио је начелника Милутиновића у министарству пољопривреде у вези помоћи за унапређење ове гране пољопривреде. Тражио је да један представник задруге оде у Грчку да се упозна са начином паковања смокава. (16)  Бошко Н. Мишић писао је у листу ,,Дубровник”, 1937. о соколској задрузи. Соколска повћарско-воћарска и цвјећарска задруга у Чибачи код Дубровника бавила се паковањем сухих смокава од 1933. те је како је истакао, прва у овим крајевима почела са овим радом. Паковали су резане смокве у целофан. Овако паковане смокве наишле су на одличну прођу, те су сваке године продали по неколико хиљада пакетића, а највише су послали у Словенију. (17) Соколска задруга учествовала је у прослави Дана Уједињења 1937. Први децембар је прослављен у Горњој Жупи. Рано ујутро празник је обележен пуцањем мужара. Соколи су под барјаком присуствовали свечаном благодарењу у цркви Мандалијене. Ту су се нашли окупљени и соколи Доње Жупе, наставници Основних школа са школском дјецом, те школска дјеца са наставницом Занатске школе. После одржаног благодарења Б.Н. Мишић одржао је говор, позивајући соколе и остале сељане да кликну трократно “Живјела моћна и велика уједињена Југославија”. У свом говору је истакао : „Браћо и сестре ! Данас се навршује 19-годишњица нашега Ослобођења и Уједињења. Данашњи дан је најзначајнији дан у хисторији нашега народа … Деветнаест година нашега уједињења није донијело оне резултате које смо ми соколи очекивали … Живећи вјековима разједињени, туђини нам ставише разне препреке том духовном уједињењу. Зато браћо и сестре, наша соколска дужност која избија из соколске мисли јест ширити братску љубав и једнакост, кроз гесло: „Брат је мио које вјере био !”. Само овако радећи утрти ћемо пут ка нашем духовном уједињењу. Ми знамо да ћемо овако радећи наилазити на разне потешкоће и неразумијевање, тим више што су се данас након 19 година нашега Уједињења нашли лажни пророци који народу приповједају умјесто љубави мржњу и небратство. … А ми браћо и сестре данас смо још више позвани да удвостручимо наш соколски рад који је сав испуњен љубављу и братском слогом, све за добро младога нам Краља и за величину и недељивост Александрове Југославије.” Соколи Горње Жупе су закључили да у будуће сваког Првог децембра одрже сједницу са сијелом Соколског погребног братства. Братство је основано тога дана при соколској чети. Циљ ове замисли је да се гаји самопомоћ и реално соколско братство, тако сви соколи један другог у свакој прлици помагати, а особито при пољским радњама и у случају елементарних непогода држећи се оне „Сви за једнога, а један за све”. Свечаност је завшена певањем „Ој Славени”. (18) Жупа Мостар преузела је да ће у Петровој петолетци до 1941. пошумити 32 дворишта богомоља, у 69 села у својим двориштима домаћини засадиће Краљево дрво, пошумити у Херцеговини, Дубровачком Приморју и Имотској Крајини 64 гробља, засадити  34 Петрова гаја, палим борцима за слободу подићи 13 споменика и 15 спомен-плоча, изградити 115 јавних чесама, бунара и чатрња, засадити 77 улица, направити 92 одмаралишта и уредити 22 народна зборишта, изградити 406 приватних чатрња, засадити поврћем и оградити 1.094 врта, засадити  494 воћњака са најмање по 50 воћака, набавити 388 преслица за брзо предење вуне, набавити и уредити 2.400 кошница, … уредити 18 воћних расадника, основати 8 задружних амбара и 38 задруга, и то здравствених, сирарских, сточарских, уљарских, пчеларских, водних и винских, изградити 63 соколска дома, уредити 33 вежбалишта и набавити и осветити 24 соколске заставе. (19)

Соколска жупа Мостар прва је свестрано почела истраживати методе рада на новом терену, које би се могле задовољити потребе села.  Ослањала се на предратни рад побратима. Радом на оснивању сеоских чета радила је на оснивању задруга. Соколска штампа истицала је као пример  Соколско повћарско-воћарско-цвјећарску задругу у чети Доња Жупа (Соколско друштво Дубровник). Соколи учлањени у  задругама  ширили су соколске идеје међу задругарима.

 

Саша Недељковић

 

Видовдан

 

Напомене :

 

  1. „Пут соколства у село”, Издање Савеза Сокола Краљевине Југославије, Мостар 1935, стр. 3, 4;
  2. Др. Миле Докић, „Соколство и живот”, „Пут соколства у село”, Издање Савеза Сокола Краљевине Југославије, Мостар 1935, стр. 36, 42, 43, 48;
  3. „Пут соколства у село”, Издање Савеза Сокола Краљевине Југославије, Мостар 1935, стр. 68;
  4. „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“, стр. XV, XVI, LI, 14,75, 76, 77 ;
  5. „Првоборци за народно јединство”, „Соколско село”, Љубљана, децембар 1934, бр. 12, стр.177;
  6. Б. К. „Прво десетгодиште успешног рада соколства на селу“, „Соколски гласник“, Љубљана, 7 јуна 1935, бр. 24, стр. 1;
  7. „Пут соколства у село”, Издање Савеза Сокола Краљевине Југославије, Мостар 1935, стр. 68;
  8. „Апел Соколске жупе Мостар”, „Соколски гласник“, Љубљана, 6 новембра 1936, бр. 44, стр. 2;
  9. „Рад Соколске жупе Мостар”, „Соколски гласник“, Београд, 8 мај 1937, бр. 13, стр. 5;
  10. Др. Ловро Дојми, „Систем соколског рада на подизању народног здравља на селу”, „Пут соколства у село”, Издање Савеза Сокола Краљевине Југославије, Мостар 1935, стр. 59;
  11. Нико Чабрило, „Соколство у селима”, стр.131, 132; Душан Кокошар, „Сеоско соколство и задругарство”, стр.131, „Соколска њива” Календар за соколско село за просту 1937 годину, издање Просветног одбора Савеза Сокола краљевине Југославије;
  12. Павле Сабовљевић, старешина Соколског друштва Чента, „Материјално у служби идеалног”, „Соколски гласник“, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 1;
  13. „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр. 188;
  14. „Једно предавање у Чибаћи“, „Дубрава“, Дубровник, 16 сијечња 1935, бр. 21, стр. 3;
  15. „Успјех пољоделске изложбе“, „Дубрава“, Дубровник, 18 Сијечња 1936, бр. 44, стр. 2;
  16. „Соколско повртарско-воћарска и цвећарска задруга у Чибачи крај Дубровника”, „Соколски гласник”, Љубљана, 4. септембар 1936, бр. 35, стр. 3;
  17. Бошко Н. Мишић, „Рад око паковања сухих смокава”, ,,Дубровник”, Дубровник, 7 Август 1937, бр.28, стр. 4;
  18. „Прослава Првог децембра у Горњој Жупи”, „Дубровник”, Дубровник, 4 децембар 1937, бр 45, стр. 3; „Поздрав брата Сокола”, „Дубровник”, Дубровник, 11 Децембар 1937,  бр. 46, стр. 4;

„Соколска жупа Мостар на делу спровођења соколског петогодишњег плана рада”, „Соколски гласник“, Београд, 24 април 1937, бр. 12

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *