Остоја Војиновић: Грозница “Црног петка“ – почетак купохоличарске сезоне

Поделите:

После Дана заљубљених и Ноћи вештица, на силу нам је наметнута још једна светковина потрошачког друштва – Црни петак, дан када у западном свету трговци падају на нос од посла, док купци посрћу под теретом пуних кеса.

Црни петак! Само данас! Black Friday! Цене падају! Шарени натписи. Десет, двадесет, педесет, или осамдсест посто попуста. Искушење долазе са свих страна – из излога, каталога на wебу…Чини се да су свугде попусти,а нама као да све треба.

Тако то изгледа сваког четвртог петка у новембру. Сваког Црног петка. На дан када би трговине требале нудити изузетно високе попусте., трговци драстично снижавати цене. Пракса долази из САД-а где Black Friday следи након Дана захвалности па је у појединим државама тај петак нерадни дан, док школарци имају продужени викенд. Целе породице одлазе у шопинг, а попусти иду и до осамдесет посто.Трговине се отварају у раним јутрањим сатима, а неке већ и иза поноћи .Kупци кампују испред најдражих трговина, јуре по њима, туку се за артикле.Такве хистерије још, на срећу, нема код нас иако је Црни петак из године у годину све популарнији и у Србији. Црни петак је најбољи дан за куповину у целом свету. Док тај тренд у САД полако јењава, у Србији тек сада доживљава праву експанзију.

Black Friday или, у преводу, Црни петак, по мишљењу многих највећи купохоличарски дан у години, сваке године привуче велики број људи. Он обележава почетак сезоне Божићне куповине. За њега сте сигурно чули, али да ли знате како је настао овај чувени дан? И да ли је он стварно дан када највише трговаца задовољно трља руке?

Иако све до ’60-их година прошлог века Black Friday није имао овај назив, који је усвојен тек пре нешто више од две деценије, трговци су покушавали да мотивишу људе да купују петком, то јест првим даном након Дана захвалности још од краја 19. и почетка 20. века. У то време, било је врло распрострањено да многе робне куће, као што су Macy’s i Eaton’s, спонзоришу параде које су се одржавале одмах након Дана захвалности. Те параде представљале су највећи део оглашавачких кампања уочи Божића, а резултирале би тиме да мноштво људи, након параде, оде да купује у поменутим продавницама, односно робним кућама.
Временом је ова пракса постала одомаћена, неписано правило ког су се придржавале све веће робне куће, које су одлагале своје божићне оглашавачке кампање до након Дана захвалности, а посебно до тренутка када се поменуте параде заврше.

Померање празника због куповине

До ’30-их година двадесетог века, петак након Дана захвалности постао је званичан почетак Божићне сезоне куповине међу огромном већином трговачких брендова. Но, ова традиција довела је до тога да су трговци постали незадовољни дужином Божићне сезоне куповине у новембру, када би последњи четвртак у том месецу био пети четвртак по реду. У то време, Дан захвалности увек се одржавао последњег четвртка у новембру. Незадовољство трговаца довело је до тога да су многобројни лобисти ургирали да председник САД. Рузвелт 1939. године промени званичан почетак Дана захвалности, односно да он буде претпоследњи четвртак у новембру, како би се што је могуће више продужила Божићна сезона куповине и, самим тим, побољшала продаја, а последично, и економија.

Многима се, међутим, није допало померање Дана захвалности. Тачније, чак 22 савезне државе одбиле су да прихвате Рузвелтов нови Дан захвалности и држале су се претходне верзије. Тексас је, на пример, то искористио како би имао два празника, па су славили и стари и нови Дан захвалности. Ствар је решена када је 1941. године Kонгрес умешао своје прсте, доневши закон о томе када ће се одржавати Дан захвалности. Одабрани дан био је четврти четвртак у Новембру, што је одобрио и Рузвелт, а резултирало је тиме да је Дан захвалности некад „падао“ на препоследњи, а некада на последњи четвртак новембра месеца.
Зашто је Црни петак црн?

Термин Black Friday  или „Црни петак“ није био у употреби све до средине шездесетих година 20. века. Чак и када се појавио, није био популаран још две деценије. Постоји неколико верзија настанка његовог порекла, а највероватнија је она која каже да су му такав назив наденули полицајци, возачи аутобуса и таксисти, који су стрепели од загушења у саобраћају и огромног броја људи на улицама након Дана захвалности.

Током осамдесетих, и даље незадовољни конотацијом „црног“ петка, трговци су дошли на идеју да му подаре ново порекло назива. Наиме, већина њих пословала је са губицима већином године, а Црни петак је тако назван зато што је то било доба када већина троваца коначно може да има реалан увид у свој профит, када се из црне зоне прелазило у црвену. Међутим, то није било тачно. Иако је неким трговцима годишњи профит зависио од тога колико зараде уочи Божића, за већину је сваки квартал представљао доба за себе.У финансијским евиденцијама, некада су биле уобичајне праксе да се користи црвена тинта за приказивања негативних износа и црна тинта за позитивне износе. Црни петак, по овој теорији је почетак периода када трговци више немају губитке (црвена боја), него уместо тога профитирају (црна боја).

Kако бисмо били у току са светским трендовима,наравно да се однедавно Црни петак конзумира и код нас..Додуше, у овој нашој варијанти за сада још не толико помахнитало као у САД-у, где је било и мртвих и рањених, прегажених у стампедима, еуфоричниг славља након успешно обављених куповина.Црни петак је настао као увертира у велико финале, смештен у идеалан викенд за трговце и корпорације, јер ће пре Божићне грознице испразнити старе залихе или промовисати нове производе, али такође, наравно и за конзументе, јер ће добити умирујућу дозу хормона среће како би лакше дочекали она право што следи. ‘’Џинглбелање’’

Тек са надолазећим благданима – а Божић је за конзумацију најслађи због доживљаја кићења јелке и узајамног даривања – осећај је потпун и задовољена је подсвест, а у њој велики део веселих купаца, претварајући се понекад у стампеда и газећи слабије од себе, заправо на купују поклоне, већ покушавају да купе срећу.

Шопинговање уз ‘’џинглбелање’’ (‘’Jingle bells’’ – – незванична божићна химна) занимљив је социолошки феномен.Неки психолози тврде да потрошачи приликом куповине заправо подсвесно купују себе, однсосно своју слику, дајући себи потврду идентитета.У случају празника та потврда идентитета има и ритуални карактер, јер осим “куповања среће“, потврђује се се статус и припадност одређеном друштвеном слоју, проналази се афирмација и слика самога себе у некој већој слици заједнице.Зашто је та и таква заједница данас, од некадашње интиме дома и ближе околине, постала диктат тржишта и тржишних режима, тржишна утакмица, тема је за размишљање и врло тешко је рећи.

Пред налетом корпорација

Велику офанзиву корпорација, ситних и крупних трговаца,као и оних који нуде свакојаке услуге, обичан човек ухваћен на ветрометини џинглбелског фронта никако не може избећи.Тешко да било ко може одолети барем једној шетњи са колицима између раскошних , огромних гондола тржних и шопинг центара, или барем веће самопослуге, и приуштити себи ужитак вожње плена након оне секунде сладострасне среће која га шчепа.

Чак и у том трпању у колица, и кормиларењу кроз бујицу опијених конзумената, има и одређене симболике и говора тела.Јер, у празнично време конзумеристичка страст је ослобођена и колица се пуне до врха.Постоји и посебна врста, могли би се назвати хомо конзументус сујетус.Ти људи, наиме воде рачуна о томе шта остали у дугачком реду мисле о њиховом избору артикала, тачније о њиховом друштвеном статусу.Зато корсте посебну методологију слагања, не би ли тиме изазавали завист осталих..Зато на врх гомиле свога плена пажливо одабирају скупље и атрактивније производе, и обично им на врху колица стоји увек најскупљи четворослојни тоалет папир, и барем две велике Милка чоколаде.

Засути смо шареним каталозима, након Црног петка, крећу божићне акције на сваком кораку, од божићних гумених бомбона па до куповине стана на кредит од тридесет година.Са телевизије смо запљуснути рекламама које нам сугеришу како без новог модела мобилног телефона или телевизора једноствано нећемо бити исти људи,Посебну врсту иритантности изазивају рекламе које започињу са “купите и уштедите…“….иако још нико у историји човечанства није успео и купити и уштедети истовремено.
Ипак, празнићни доживљај и куповина могли би и требали и веселити.Али само ако се не оде куповати срећа, већ поклони, и ако се у блештавило продавнице, супермаркета уђе са срећом,а не са фрустрацијом..Ако у продавнице не ходочасте људи који “раде послове које не воле или их мрзе, како би купили ствари које им не требају’.

Та жеља за куповином, такође није ништа и није продукт само овог запањујућег технолошког развоја, већ постоји одувек..Међутим,карактеристика данашње, неолибералне атмосфере јесте то да су такви стандарди наметнути на само као друштвено прихватљиви, него и као пожељни.

Некада, када се у Трст ишло по фармерице, такође је постојала конзумеристичка грозница, али у много блажем облику, и заправо није била наметнута.За предпразнићне и постпразничне депресије готово да нико није ни био чуо..“Ишло се да нам дупе види пута“ била је позната узречица.

И дакле док је још еуфорија због божићних празника, који , гле чуда у Србији падају тек у јануару, мада зашто се не спремити и за оне које не славимо, па обавезно прославити Black Friday– Црни петак.Велики дан за велике трговинске ланце,тржне центре, маркете, велике трговце и газде. Дан који треба да призове бујице народа огрезлог и заглављеног у кредитима, беди, кризи и свачему по нешто.Да ли ћемо гледати отимање ствари из руку, пробања гардеробе по ходницима, навалачења по шест кошуља, исписивања задњих чекова, оних остављених за црне дане, али Црни је петак, па му дође на исто. Да ли ћемо гледати сударање колицима, испадање ствари из препуних торби,трчање уз покретне степенице, наводно срећне,задовољне и безбрижне људе, што би у први мах помислио неко,посматрајући то све са стране.

Трговци ће се у Србији потрудити , помпезно најављујући Црни петак који ће у српској изведби трајати између три и пет дана.Рачунајучи искључиво на магичну моћ натписа АKЦИЈА, ПОПУСТ и РАСПРОДАЈА ( ах, да и чувено САЛЕ ) у већини објеката ће истаћи нове цене, готово идентичне старим, уз упадљива обележја – 70%, – 50%, – 20% .Снага просте логике би можда и заказала пред овим нечасним маркетиншким триковима, али закон скромног буџета остаће неумољив. Празан новчаник, ће на српски Црни петак, боље од трговаца знати да обрачуна праву вредност попуста.

 

Остоја Војновић

ВИДОВДАН

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *