Арно Гујон је Француз који више од деценије помаже Србима на Kосмету и чини више него сви МИ ЗАЈЕДНО

Поделите:

„Поклонио сам девојчици лутку и сазнао да је то прва играчка коју је икада добила, а имала је 11 година“, прича Арно Гујон о најдирљивијој сцени коју је доживео када је посетио Kосово и Метохију са својом хуманитарном организацијом „Солидарност за Kосово“ основаном пре 13 година. С правом носи титулу највећег добротвора јер укупна улагања у школство и пољопривреду, у сарадњи са Епархијом рашко-призренском, износе милион и по евра.
До сада су обновили 27 школа, изградили четири фарме, млекару, фабирку за пастеризацију воћа и поврћа, поставили неколико пластеника и избушили бунаре, а тренутно граде фарму за тов свиња код Новог брда, реновирају четири школе и планирају да кроз месец дана крену у већ традиционални „Божићни конвој“. А све је кренуло 2004. када су избили погроми на Kосову и Метохији. Арно, који је тада имао 19 година, одлучио је да са својим братом Бертраном оснује хуманитарну организацију и, са још неколико пријатеља, крену пут Kосова не знајући шта ће тамо затећи.

– Са једне стране рат, велико сиромаштво, људи живе без слободе говора, кретања и то почетком 21. века у Европи, а са друге, срдачан дочек. Нису имали ништа, а хтели су да дају све. „Ако од својих уста не одвајаш, у суштини и не дајеш“, рекла ми је госпођа из села Бања која ме је са супругом примила на коначиште, и тада сам схватио прави смисао давања. Ипак, највише ме је потресло када сам једној девојчици поклонио лутку и схватио да је то била прва лутка коју је добила, а имала је 11 година – искрен је Гујон.

Хуманитарна организација, која броји 30 редовних волонтера, базирана је у Француској одакле су и њихови донатори, јер им је, прича Арно, осим помоћи, циљ био и да повежу два народа. Најбоље признање му је што људи више „не гледају на Србе због искривљене слике прошлости, већ због истините слике садашњости“.

Не можемо да затварамо очи пред оним што се дешава, не само због прошлости већ и због будућности наше деце. Бар једном месечно одемо на Kосово. Спријатељили смо се са људима тамо, зближили се, одрасли заједно. Доста деце данас има у селима што је најбољи знак наде и храбрости. То су вредни и достојанствени људи који не желе да живе од помоћи већ од сопственог рада – каже Гујон.

Од тада је Арно редовно одлазио на Kосово и, након завршених студија, желео је да пронађе посао како би био ближе српском народу и научио језик, а 2010. године био је ангажован на шест месеци у Зворнику у француској фирми и шетајући градом упознао је садашњу супругу Ивану, са којом има ћерке Милену Жозјан Милојку и Ирену Ивану Алину.

– Видео сам прелепу девојку, пришао сам, почели смо да разговарамо, најпре на српском, а потом на француском. Сазнао сам да је рођена у Француској у близини мог родног града, да су њени родом из Малог Зворника где је дошла у посету након две године. Отишли смо се у Француску и 2012. године смо одлучили да се преселимо у Београд где смо основали породицу. Ето, мој пут је ишао од Француске до Србије, а њен од Србије до Француске и срели смо се у једној тачки, у Зворнику – прича Арно и додаје да је недавно био кум на венчању у Грачаници пријатељу Миловану којег је пре шест година упознао у енклави.

Kраљ Петар И, пасуљ и ракија

Омиљена српска личност Гујону је краљ Петар И Kарађорђевић који је, како каже, „прави пример француско-српског пријатељства“ и због којег је више пута посетио Маузолеј краљевске породице на Опленцу у Тополи. Толико се поистоветио са Србима да му је омиљено јело постало пасуљ, а од пића највише воли ракију. Осећа снажну повезаност са њима, не осећа се како странац и, како каже, највише воли њихову непосредност јер „Срби не крију осећања, већ одмах кажу шта мисле без оклевања“.

 

 

Блиц

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *