Нови председник Европског олимпијског комитета Јанез Коцијанчич, који је на то место изабран 24. новембра, недавно је дао изјаву у којој сматра неморалном примену колективне одговорности за руске спортисте. Ради се о оптужбама за коришћење допинга.
„Негде сам прочитао, ако се не варам, да је 0,7% руских спортиста оптужено за коришћење допинга”, изјавио је Коцијанчич. То, према његовим речима, значи да ће колективне санкције према Русима од нпр. 1000 спортиста погодити 993 „чистих”, који би морали остати код куће. „Ја мислим да је то неморално и да противречи основним принципима права” – додао је Коцијанчич, нагласивши да је шеф Међународног олимпијског комитета Томас Бах стопостотно у праву када каже да за употребу допинга постоји искључива индивидуална одговорност.
У исто време председник организационог комитета Зимских олимпијских игара 2018. Ли Хи Бом изразио је жељу да дочека и поздрави руске спортисте на тој манифестацији. Министар спорта Русије Павел Колобков изјављује: „Руска реперезентација може се такмичити искључиво под националном заставом. Сви смо уверени да ће наши представници отићи на Олимпијске игре 2018. године и наступити под својом заставом”.
Међународни олимпијски комитет (МОК) је након рада комисије на челу са Денисом Освалдом, која се бавила поновном провером допинг-тестова са Олимпијаде у Сочију, одузео руским спортистима четири медаље у скијању, две у скелетону, две у бобу и једну у брзом клизању, због чега је руска репрезентација изгубила прво место у укупном пласману медаља на Олимпијским играма 2014. На седници која ће бити одржана од 5. до 7. децембра Међународни олимпијски комитет треба да донесе коначну одлуку о учешћу Русије на Зимским олимпијским играма у Јужној Кореји. И што се више приближава тај дан, то се више повећава притисак Вашингтона на председника МОК Томаса Баха и његове сараднике.
Допинг није проблем карактеристичан искључиво за Русе, већ се користи у политичке сврхе против Русије. Међутим, Русија је већ пуно тога учинила у борби против допинга. Председник Олимпијског комитета Русије Александар Жуков затражио је враћање акредитације Руској антидопинг агенцији (РУСАДА), јер је у међувремену та организација у потпуности реформисана, добила је ново руководство и постала потпуно независна од државе. План је да се тој агенцији за 2017, 2018. и 2019. годину додели укупно око 1,6 милијарди рубаља (тј. око 27 милиона евра), тј. око 557 милиона рубаља (око 9 милиона евра) годишње. Велике своте новца од сада се неће улагати само у спорт, већ и у борбу против допинга. Нико у Русији није заинтересован за прљавштине у спорту. Руски спортисти добијају од државе таква средства каква спортисти на Западу не могу ни да замисле. Ни у једној другој земљи нема такве непосредне подршке спортистима.
Према последњој одлуци WADA (Светска антидопинг агенција), руској антидопинг агенцији РУСАДА није дозвољен повратак статуса. Два захтева WADA имају очигледан политички карактер: прихватање закључака комисије Ричарда Макларена да је у Русији постојао државни систем допинговања, као и да се предају лабораторијски тестови Московске антидопинг лабораторије.
Председник Путин је изјавио да у Русији не постоји систематско допинговање спортиста на државном нивоу. Он наглашава да Истражни комитет и тужилаштво истражују све што је везано за примену допинга и да ће те истраге дати истинске резултате.
Крајем новембра 2016. Путин је потписао закон о увођењу кривичне одговорности за навођење спортиста на коришћење допинга. По том закону, таква дела биће кажњавана новчаном казном до 300.000 рубаља (4500 евра) и забраном бављења спортским делатностима у току три године, или затвором до годину дана.
Тренер мушке репрезентације Норвешке у биатлону Зигфрид Мазе је изјавио да светска спортска заједница треба да укаже подршку исправним руским спортистима, који без кривице трпе последице оптужби за коришћење допинга. „Ја не схватам како је то могуће оптуживати само једну земљу, и притом усмеравати оптужбе ка свим спортистима”, рекао је Мазе.
Светлана Журова, олимпијска шампионка у брзом клизању, а сада и посланик у Државној думи, не може да замисли хокејашки шампионат без руске репрезентације, као и такмичење у уметничком клизању без најбоље на свету у том спорту, Јевгеније Медведеве. Што се тиче дисквалификација одређених руских спортиста, између осталих скијаша-тркача, који су наводно ухваћени у допингу и доживотно дисквалификовани, Журова наде полаже на адвокате који ће штитити права спортиста на швајцарском суду. „Они имају добре шансе за позитиван исход, у смислу укидања доживотне дисквалификације. Оптужбе које су им стављане на терет раније су разматране од стране агенције као могуће сопствене грешке WADA, међутим, оне се спортистима поново намећу”.
Према правилима WADA, одговорност спортисте престаје оног момента када он потпише да је предао узорак за анализу у запечаћеној флашици у руке комесара WADA. Ко после сноси одговорност за евентуално нарушавање стања предатог узорка? У сваком случају – не спортиста. Грешке могу настати приликом транспорта, при анализи узорка исл. али ту спортиста ништа није крив. Упркос томе, оптужбе падају искључиво на њега самог и упркос недоказаном допингу њега дисквалификују. „Кад сам се ја бавила спортом, такве ствари су се лако добијале на суду”, каже олимпијска шампионка.
Афера ипак нараста. Представници WADA су предалеко отишли поклонивши поверење екс-директору руског Антидопинг центра Григорију Родченкову, који је пребегао у САД када је у Русији против њега подигнута оптужница за умешаност у аферу са допингом. Како тврде руски иследници, они су детаљно прегледали лабораторију у Сочију. Никаква рупа у зиду, кроз коју су по наводима Родченкова замењивани узорци за анализу, уопште не постоји. Такође, немогуће је неуочљиво отварање блокатора флашице са допинг-тестовима, иако службеници WADA инсистирају да је то рађено, пише Neue Zürcher Zeitung. Родченков је осуђен у одсуству за злоупотребу службеног положаја, јер је подваљивао спортистима забрањена средства под видом витамина.
Очигледно је да постоје људи који завиде успесима Русије на Олимпијским играма у Сочију. Није мало ни оних који злоупотребљавају спорт у политичке сврхе, не презајући ни од каквих метода. Сумњу у непристрасну истрагу употребе допинга од стране руских спортиста изразио је и швајцарски адвокат Емануел Килхенман. По његовом мишљењу на Русију се врши циљани притисак. На Западу царује убеђење да се према Русији мора односити критично, о чему говори и овај случај. Зачуђујуће је то што се такве ствари са намером потенцирају пред почетак Олимпијских игара.
Када су Грци у 8. веку п. н. е. утемељили Олимпијске игре, хтели су њима симболично да учине крај ратовима. Игре су замишљене да призивају људе да се баве спортом уместо да ратују. Нажалост, у данашње време оне се све чешће користе као оружје информационог рата. Нема сумње да је кампања против руског спорта, као крајњи циљ, усмерена на то да се изврши утицај на предстојеће председничке изборе у Русији. Рекло би се да са друге стране Атлантика верују да ће Руси, разочаравши се резултатима својих спортиста, отказати поверење садашњим властима.
Али пре свега, штету трпи мирољубиви дух Олимпијских игара. Уколико се спортско надметање претвори у свађу између разних држава, како се то сада догађа, када спортисте неправедно лишавају учешћа и медаља, непријатељство ће се у свету само повећавати. Време је присетити се завета древних Грка.
Др Иван Пајовић, Видовдан
